Veza na daljinu i koronavirus: Kada ljubav može preko državne granice

3051 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Privatne arhive
Foto: Privatne arhive

„Sinhronizovati film, to nam je bio najveći problem", tako ljubavne jade karantinske veze na daljinu kroz osmeh opisuje Antonio Mihalić, master prostornog planiranja iz Duge Rese pokraj Karlovca u Hrvatskoj.

On i Katka Osredkar su pre tri godine započeli ljubavnu vezu, ali planove za zajednički život usporila je epidemija korona virusa.

„Iako mi je teško što još nismo zajedno, na neki način nam je možda ipak bilo lakše u odnosu na druge parove iz iste zemlje ili grada, zbog toga što smo naučeni da nismo svaki dan zajedno i da je naša veza zavisna od tih vibera, mesindžera i društvenih mreža", objašnjava za BBC na srpskom Katka, studentkinja master studija prostornog planiranja u Kopru u Sloveniji.

Ljubav ne poznaje granice. Međutim, šta se dešava kada su voljeni udaljeni stotinama ili hiljadama kilometara, a zbog pandemije korona virusa putovanja postanu onemogućena, državne granice budu zatvorene, a fizičko distanciranje postane mera?

Na elektronski vid komunikacije osuđeni su i Marija Milošević iz Beograda i Darijus Herman iz nemačkog grada Lajpciga.

Njihovu vezu pandemija nije drastično poremetila, ali ih neizvesnost pogađa.

„Najgori je momenat kada ne znaš kada ćeš videti voljenu osobu i kako", govori Marija za BBC na srpskom.

Njihov poslednji susret bio je sredinom februara, na „neutralnom terenu" u Sloveniji, a dogovor za naredno viđanje, u vreme pravoslavnog Uskrsa, ostao je neispunjen.

Ipak, vesti o slabljenju virusa u Evropi i otvaranje granica ih raduju, a to će, nadaju se, dovesti do ponovnih zagrljaja i poljupca.

Ljubav preko megabajta

Privatna arhiva

Najlakši način da ostaneš u kontaktu su telefonski i video pozivi, čemu možemo da se zahvalimo aplikacijama i računarima.

„Moj zaključak je da smo više razgovarali tokom ovog perioda i da smo poboljšali našu komunikaciju u nekom smislu", govori Marija Milošević, konsultantkinja u regrutaciji i selekciji za IT pozicije u jednoj međunarodnoj kompaniji.

Njeni razgovori sa Darijusom su obično trajali oko sat vremena. Sada u proseku traju dva, a vikendima ponekad i pet sati.

Na početku epidemije jedna teme je nadvladala - korona virus.

„Teško je bilo govoriti o drugim stvarima pored korone jer ti se život sveo samo na posao, o čemi nisam želeo da pričam. S obzirom na to da nisi mogao da se družiš i viđaš druge ljude, nije bilo previše tema za diskusiju", objašnjava za BBC na srpskom Darijus, menadžer za ključne kupce u jednoj nemačkoj kompaniji.

Vremenom su se teme menjale, ali i raspoloženja.



U Nemačkoj nije bilo policijskog časa i preporučene mere su bile blaže od onih u Srbiji, pa je Darijus posle izvesnog vremena odabrao da dva dana provede radeći od kuće, a tri na poslu - gde je mogao da se „socijalizuje", što mu je, kaže, dosta pomoglo.

Marija, sa druge strane, živi sama u Beogradu i tokom vanrednog stanja zbog zabrane kretanja i rada od kuće, malo vremena je provodila napolju. To je teže podnosila, pa su često razgovori bili i vid podrške.

„Darijus je imao razumevanja u trenucima kada sam bila rastrojena. Tada smo imali dugotrajne razgovore, a sada je naša komunikacija na visokom nivou", kaže Marija.

Darijus dodaje da je na početku bio pod stresom i da je zbog toga „zaboravljao da situacija ne pogađa samo njega".

„Znao sam da moram da budem drugačija vrsta podrške za Mariju u različitim trenucima. Tada sam bio emotivan i govorio sebi ,Marija ima težak period, moram da se promenim i prilagodim jer ovo nije samo novina za mene, već i za nju'", kaže on.

„Sad znaš kako je kad sam ja tvog tatu čekala iz vojske"

Privatna arhiva

Katka i Antonio su već bili u sličnoj situaciji.

Tokom prve godine zabavljanja Antonio je otišao u Nemačku da radi tokom leta.

„Mogu reći da je to meni tada bilo teže nego sada", kaže Katka.

Ona je uspela da tik pred ukidanje međugradskog saobraćaja ode u rodni Slovenj Gradec i tako izbegne karantin u garsonjeri koju iznajmljuje.

Kod kuće se bavila raznim poslovima i pomagala u baštenskim radovima.

Roditelji su se saosećali sa njom, a majka joj je jednom prilikom rekla: ,,Sad znaš kako je bilo kad sam ja tvog tatu čekala iz vojske".

Ta rečenica ostavila jak utisak, pa je i sama o tome često razmišljala, kaže Katka.

Zanimljiva geografija i filmski maraton

Katka i Antonio, baš kao i Marija i Darijus, mahom su se čuli uveče, posle posla, kada je vreme za razonodu.

„Kada svako obavi šta ima, pozovemo se oko uveče, upalimo isti film, uključimo kamere na Vocapu i to je to. I gledamo reakcije", kaže Antonio.

„Jednim okom gledaš film, drugim u kameru", dodaje Katka.

Marija i Darijus su pokušali da gledaju film, ali su ubrzo odustali i prebacili se na društvene igre.

Nadmetali su se u nemačkoj kartaškoj igri Crni Petar, zatim probali i društvenu igru Pictionary, da bi se najduže zadržali na Zanimljivoj geografiji.

Igrali su svako na svom jeziku.

„Marija je pobedila, naravno. I uvek je izvlačila neke srpske geografske pojmove sa čudnim nazivima", kaže Darijus.

„Zapravo mi nije verovao i stalno me optuživao da izmišljam", dodaje Marija kroz osmeh.

Privatna arhiva

Prednosti i mane karantinske ljubavi na daljinu

Pored kreativnosti, karantin je doneo još neke prednosti.

„Smatram da je korona poboljšala našu vezu, jer sam imala vremena da razmislim o nekim stvarima i bila sam otvorena da porazgovaram o tome sa Darijusom. I mislim da je on takođe promenio neke stvari kod sebe tokom ovog perioda što je isto bilo dobro po našu vezu", kaže Marija.

Loša stvar je, dodaje, što „u tim trenucima ne znaš kako i kada ćete biti u mogućnosti da se vidite".

Neizvesnost oko sledećeg susreta, takođe je mučila Katku i Antonia.

„Meni je najjača emocija bila, kad je sve to počelo, neka ljutnja, prema celom svetu. Imaš želju da budete zajedno, a ne možeš ništa.

Vremenom su morali da se pomire s tim.

„Ne možemo da se vidimo, a nije do nas i ne možemo ništa uraditi povodom toga", saglasan je Antonio.

Ponovni susret na vidiku

Privatna arhiva

Hrvatska je 10. maja otvorila granice za građane država članica Evropske unije, dok je Slovenija 14. maja postala prva država u Evropi koja je proglasila kraj epidemije.

To su lepe vesti za Katku i Antonia.

„Odugovlačio sam sa korišćenjem odmora koliko god sam mogao jer sam se nadao da će otvoriti granice. Planiramo da se vidimo za koji dan", kaže Antonio.

Vlada Srbije je usvojila preporuke kriznog štaba o ublažavanju mera, po kojima za ulazak u zemlju od 22. maja neće biti neophodan negativan test na korona virus.

Građani Srbije koji žele da putuju u zemlje koje insistiraju na zdravstvenom pasošu mogu za 6.000 dinara da urade test na koronu u Kovid ambulatama, takođe od petka 22. maja.

Procene su da će većina država Evrope posle 1. ili 15. juna ukinuti obavezu testiranja za ulazak.

„Svakodnevno proveravamo kakve su odredbe donete u vezi putovanja i testova, da li su aerodromi otvoreni i slično, pa shodno tome planiramo sledeći susret koji će se dogoditi, nadam se, u junu ili julu", zaključuje Marija i dodaje da jedva čeka trenutak kada će pohrliti Darijusu u zagrljaj.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog tema za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: