Jedan od tvoraca prvog kompjuterskog miša, Vilijam Ingliš, preminuo je u 91. godini.
Inženjer i pronalazač je rođen 1929. godine u Kentakiju i studirao je elektrotehniku pre nego što se priključio američkoj mornarici.
Prvog miša je osmislio 1963. godine, vodeći se idejom kolege Daga Engelbarta dok su radili na prvim verzijama računara.
- Tvorac logoa 'I ♥ NY' preminuo u 91. godini
- I bube sad mogu da snimaju
- Epl predstavio najnapredniju kameru do sada
Postaće jedan od standardnih delova opreme dve decenije kasnije, kada su personalni računari postali popularni.
Vest o Inglišovoj smrti je za američke medije potvrdila njegova supruga.
Braon kutija
Bil Ingliš je postao prva osoba koja je koristila miša kada je napravio prototip tokom istraživačkog projekta Daga Englebarta na Istraživačkom institutu Stenford.
Ideja je originalno Engelbartova, a on ju je opisao samo „u kratkim crtama" - dok je za izradu bio zadužen Bil Ingliš.
Njegova prva verzija miša bila je sačinjena od drvene kutije sa jednim dugmetom - dok su se ispod nje nalazila dva kotrljajuća točka pod uglom od devedeset stepeni koja su beležila horizontalno i vertikalno kretanje.
„Radili smo na sređivanju tekstova - cilj je bio da napravimo uređaj koji će moći da označi slova i reči", izjavio je Ingliš u Muzeju istorije kompjutera 1999. godine.
Dvojac je u eksperimentu zatražio od korisnika da isprobaju miša zajedno sa drugim uređajima poput olovke ili džojstika i otkrio da im je miš omiljen. Napisali su rad koji je mahom bio ignorisan godinama.
Tokom demonstracije 1968. godine, miš je prvi put javno predstavljen - zajedno sa video konferencijama, obradom reči i nečemu sličnom internetu.
„Kako se kreće gore-dole ili po strani, tako se i pomere i strelica", objasnio je Dag Engelbart, dok je Bil Ingliš bio zadužen za tehnički deo konferencije, uključujući i video koji je zapanjio publiku.
Ova prezentacija će kasnije biti nazvana „majkom svih demonstracija", napisali su novinari.
Upitan kasnije da li je to bila prekretnica u svetu modernih kompjutera, Ingliš je odgovorio: „Ne bih to isključio".
Mačka i miš
Neke priče su o tome da je kabl podsećao na rep - druge da se kursor u to vreme zvao „mačka", kako je jurio nove pokrete uređaja.
Ali ni Ingliš ni Engelbart nisu mogli da se sete ko je odlučio da se uređaj zove „miš" - niti zbog čega.
„U prvom izveštaju smo morali nekako da ga nazovemo. 'Braon kutija sa dugmićima' nije upalila", izjavio je Ingliš.
„Trebalo je da ima kratko ime. Očigledno kratko ime."
Ingliš je takođe zaslužan za stvaranje grafičkog desktop sistema korisničkog interfejsa, koji koriste skoro svi moderni kompjuteri.
Napustio je Istraživački institut Stenford 1971. godine, prešavši u istraživački centar Park.
Upravo je tamo zamenio točkiće na mišu lopticom - dizajn koji će se koristiti sledećih nekoliko decenija. Sličan dizajn je ranije testirala nemačka kompanija Telefunken.
Ovo su mali čipovi koji su promenili svet
Ingliš je preminuo 26. jula u Kaliforniji, izjavila je njegova supruga Roberta. Engelbart je preminuo 2013. u 88. godini.
Nisu su obogatili od izuma koji je patentirao njihov vlasnik - a prava za intelektualnu svojinu su istekla 1987. godine, pre nego što je miš postao jedna od najpoznatijih sprava na planeti.
Govoreći za BBC o Engelbartovoj smrti, Ingliš je izjavio: „Jedini novac koji je Dag dobio bilo je 50.000 dolara od Kseroksa kada je Kseroks Park počeo da koristi miša".
Dizajn je prisvojio i Epl, za jedan od prvih kompjutera - Lisa.
„Ali Epl nikada nije platio ništa za to", izjavio je.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
