Velika sudnica, klupa za svedoke, optuženičke klupe, sudije u crnim odorama i višegodišnja suđenja uglavnom su prve asocijacije ljudima sa Balkana na holandski grad Hag.
Tu sliku mogla bi da promeni Stana van Ginkel, rođena Holanđanka, koja vuče korene iz Srbije.
U pismu objavljenom na Fesjbuk profilu simbolično se obratila ljudima sa prostora bivše Jugoslavije rečima - „Poštovani jugoslovenski haški građani ", pozivajući ih da glasaju za nju na predstojećim gradskim izborima.
Tako su se poštovanje, Jugoslavija i Hag našli u istoj rečenici.
„Još uvek mislim o Jugoslaviji, ja sam Titova pionirka", kaže Stana van Ginkel za BBC na srpskom.
„Želim da se i njihov glas čuje"
Stana van Ginkel je rođena u Hagu početkom sedamdesetih godina 20. veka.
Otac joj je Holanđanin, a majka iz Kačareva, mesta u Vojvodini.
Seća se da je u Roterdamu, gradu nedaleko od Haga, postojala i škola koju su pohađala desa sa prostora bivše Jugoslavije.
Tamo je završila četiri razreda osnovne škole.
Postojao je takođe i Jugoslovenski klub.
„Dete sam prve generacije Jugoslovena koja se preselila u Holandiju", priča Van Ginkel.
Pamti druženja i okupljanja, koja prestaju raspadom države - 1991.
- Ko sve koga tuži za genocid na Balkanu
- Genocid i Balkan: Od najtežeg zločina do političkih zloupotreba
- Nizozemska u Srbiji ostaje Holandija: Šta još „u Srbiji zovu drugačije"
„Mi Jugosloveni odjednom postajemo narodi šest republika.
„Prestalo je da postoji mesto okupljanja, sa tim i jedinstvena dijaspora", dodaje ona.
Preciznih podataka o broju ljudi koji se identifikuju kao Jugosloveni nema.
Nema ni podataka o tome da li se neko sa prostora Balkana ranije našao na nekoj izbornoj listi.
„Obraćam se mojima, jer sada imam šanse da govorim.
„Želim da objavim da sam tu, u Hagu, da imaju nekog i da se njihov glas čuje", objašnjava Van Ginkel.
Okosnica političkog delovanja stranke 50PLUS Hag na čijoj listi se nalazi jeste bolji tretman i položaj starijih ljudi u društvu.
Hag i izbori
Izbori za gradski parlament održavaju se sredinom marta, a liste se bore za 45 poslaničkih mesta.
Mogu glasati i ljudi koji nisu Holanđani, a koji žive u Holandiji duže od tri godine.
Pravo na glasanje imaju i svi iz Evropske unije koji su prijavljeni u Holandiji, pojašnjava novinar Mirza Softić koji prati izbore u Holandiji.
Dodaje da ovo pravilo ne važi kada su u pitanju parlamentarni izbori.
Na poslednjim izborima u Hagu, nastala je koalicija od pet partija na čelu sa Demokratama 66 (D66), meću njima našla se partija 50PLUS Hag na čijoj listi se nalazi Stana van Ginkel, piše Dač njuz.
Partija je na parlamentarnim izborima u martu 2021. osvojila i jedno poslaničko mesto u holandskom nacionanom parlamentu koji ima 150 mesta.
U Holandiji se na parlamentarnim izborima umesto pojedinačnih kandidata biraju kandidatske liste, a osvojena mesta se raspoređuju u skladu sa glasovima koje je određana lista osvojila u odnosu na ukupan broj glasova.
Na izborima održanim u martu 2021, najveći broj glasova i mandata osvojila je stranka tadašnjeg premijera Marka Rutea - Narodna partija za slobodnu i demokratiju (VVD) desnog centra - 35 mandata, dok je stranka levog centra Demokrate 66 osvojila je 27 mandata.
Koliko je Hag grad Jugoslovena?
Mirza Softić, novinar iz Bosne koji već godinama živi u zemlji vetrenjača i lala smatra da je potez Stane van Ginkel utopija.
„Nisam baš siguran da će ona u tome nešto uspeti.
„Nisam stekao utisak da ovde postoji neka zajednica Jugoslovena", priča Softić za BBC na srpskom.
Dodaje da se ljudi uvek druže na koncertima, ali kada treba da se nacionalno odrede, onda su to pojedinačne nacionalnosti, nisu to više Jugosloveni.
„Turbo folk je uradio mnogo više na ujedinjivanju Jugoslovena nego svi političari", tvrdi Softić kroz osmeh.
Ljudi sa prostora Balkana u talasima su se selili za Holandiju, pojašnjava novinar.
„Prvi talas su oni koji su napuštali Balkan pre devedesetih, da rade.
„Drugi talas čine izbeglice, to su uglavnom ljudi iz Bosne i Hercegovine", ističe on.
Treći, savremeni talas čine programeri, lekari i farmaceuti koji su u Holandiji jeftina radna snaga.
„Oni rade za duplo manje para, isti posao kao i domaći."
Jugosloveni nisu prva asocijacija kada se pomene Hag ni Ljubici Gojgić, novinarki koja je skoro deceniju za televiziju B92 izveštavala iz Haga.
Dodaje da je njen boravak u ovom gradu bio usko vezan za Haški tribunal gde se bivšim Jugoslovenima sudilo zbog ratnih zločina u periodu kada se tadašnja država raspala.
„Hag nije mesto ni pomirenja nekadašnjih Jugoslovana, a nije ni mesto pravde smatraju neki, bar ne za sve Jugoslovene.
„U tom smislu, prva asocijacija mi nisu Jugosloveni", objašnjava Gojgić za BBC na srpskom.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) sud je Ujedinjenih nacija (UN) i bavi se zločinima počinjenim tokom sukoba na Balkanu tokom devedesetih godina prošlog veka.
Ustanovljen je u maju 1993. godine.
Prvi je sud za ratne zločine posle sudova u Nirnbergu gde se sudilo nacističkim liderima i Tokiju gde se sudilo japanskim vojnim i političkim zvaničniicma za ratne zločine na azijskom kontinentu pre i tokom Drugog svetskog rata.
MKSJ čine tri tela: Veće, Sekretarijat i Tužilaštva.
Funkcije suda danas obavnja Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove, osnivan osnovan 2010. godine, koji je sa radom počeo tri godine kasnije.
Sud je podigao optužnice protiv više od 160 ljudi sa prostora bivše Jugoslavije.
Od tog broja, 90 osoba je osuđeno, 21 oslobođena, 13 vraćeno na obradu sudovima u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Od 20 slučajeva se odustalo.
Među prvima koji su se našli na optuženičkoj klupi bio je Slobodan Milošević, predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
Osim optužnice za zločine počinjene na Kosovu, Međunarodni sud potvrdio je i optužnice za zločine počinjene u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1995. godine, dok je bio predsednik Srbije.
Kada je izručen, bio je prvi nekadašnji šef države optužen za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić osuđen je na doživotni zatvor u martu 2019. godine, a tu odluku donelo je Žalbeno veće.
Na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i ratnh zločina u Bosni osuđen je i Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske.
Mladić je bio je jedan od poslednjih osumnjičenih kome je suđeno pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.
Apelaciono veće pravnog naslednika međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju proglasilo je krivim za zločine protiv čovečnosti i Vojsislava Šešelja, lidera Srpske radikalne stranke.
Osudilo ga je na deset godina zatvora.
Šešelj je prethodno bio 11 godina u haškom pritvoru, koliko se vodilo i samo suđenje, te je oslobođen služenja kazne.
Inicijative koje mogu promeniti sliku o Hagu
Kandidaturu Stane van Ginkel podržava Maja Todorović, spisateljica i preduzetnica koja u Hagu živi više od decenije.
„Zastupa interese među kojima će se mnogi prepoznati.
„Verujem da među starijim generacijama postoje jugonostalgičari, kojima će takvo izražavanje svakako prijati", pojašanjava Todorović.
Dodaje, pak, da među mlađim generacijama taj osećaj nostalgije za bivšom Jugoslavijom i ne postoji.
Za razliku od Haga, ističe, dijaspora je jača u glavnom gradu Holandije - Amsterdamu.
„Hag je ipak ostao administrativni centar i to se oseća.
„Šteta je što se kod većine ljudi pri pominjanju Haga uvek javljaju loše asocijacije", kaže Todorović.
Nada se da će do sada uvrežena slika o Hagu početi da se menja ovakvim i sličnim inicijativima.
Ljubica Gojgić smatra da je Stanin ugao obraćanja zanimljiv.
Dodaje da je tokom boravka u Hagu upoznala generacije Jugoslovena koji se nisu preselili da bi sedeli na optuženičkoj klupi, već da se bave između ostalog međunarodnim pravom, ekologijom.
Deluje joj da bi oni možda i mogli biti potencijalna glasačka grupa.
„Haški tribunal je zatvoren, zatvoreno je to mesto sukoba i polemike, možda sad ponovo može da se vrati priča o Jugoslaviji na neki drugi način", zaključuje Gojgić.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
