Naučnici su otkrili da je moguće poboljšati ljudsko pamćenje za najmanje mesec dana stimulacijom delova mozga strujnim talasima, koji nisu štetni za čoveka.
Dobrovoljci, koji su učestvovali u istraživanju, pokazali su se bolje u igrama pamćenja reči, kojima je testirana njihova „radna" i dugoročna memorija, utvrdili su stručnjaci.
Još nije otkriveno da li bi to moglo da utiče na njihovu svakodnevnicu i u kojoj meri.
Ali postoje ideje da se ovaj metod iskoristi kako bi se pomoglo starima, čije pamćenje slabi, kao i za lečenje bolesti i pomoć kod spremanja ispita.
Ova tehnika stimulacije predstavlja „potpuno drugačiji pristup u izolovanju i poboljšavanju funkcija delova mozga", koji je otvorio „potpuno novi spektar mogućnosti za lečenje", opisao je doktor Robert Rejnhart sa Univerziteta u Bostonu.
- Mozak ostaje bistar do 60. godine - studija
- „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“
- Možemo li da reprogramiramo naš mozak
Učesnici u istraživanju nosili su na glavama kacige sa elektrodama.
Kontrolisani strujni talasi, koji su stvarali osećaj sličan golicanju ili svrabu, upotrebljivani su za precizno usmeravanje moždanih talasa u određene delove mozga.
Dobrovoljci su četiri dana uzastopno 20 minuta dobijali ovakve stimulacije.
Tokom istraživanja trebalo je da zapamte niz reči, a mesec dana kasnije stručnjaci su ih zamolili da ih ponove.
Ova tehnika stimulacije bi „mogla da dovede do selektivnog poboljšanja pamćenja, koje traje najmanje mesec dana", kaže doktor Rejnhart.
Rezultati studije objavljeni su u magazinu Priroda neurologije, a pokazali su da su najbolji napredak ostvarili oni koji su na početku eksperimenta imali najviše problema u igrama memorije.
Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:
Kako funkcioniše pamćenje
Električni signali su promenili ritam moždane aktivnosti u delovima mozga koji su izabrani.
Naučnici smatraju da su četiri ture stimulacija pojačale ovu radnju i dovele do dugotrajnog napretka pošto se mozak prilagodio i uspostavio nove veze, a ova pojava poznata je i kao neuroplastičnost.
„To je način povezivanja sa takozvanim moždanim jezikom, koji preko električnih impulsa komunicira sa sobom", kaže Rejnhart.
Međutim, potrebni su različiti načini stimulacije da bi se popravili različiti tipovi pamćenja:
- Radna memorija je prisutna sada i ovde. Pomoću nje zadržavamo informacije u umu, poput zapisivanja na času, i ona je ključna za rešavanje problema i donošenja odluka.
- Za poboljšanje ovog tipa pamćenja potrebne su stimulacije moždane kore niske frekvencije u predčeonom delu, na prednjoj strani mozga.
- U dugoročnoj memoriji skladištimo informacije - ona nam pomaže da upamtimo prvi dan u školi ili venčanje.
- Ona se unapređuje stimulacijama visoke frekvencije u parijetalnom delu moždane kore, koja se nalazi u zadnjem delu mozga.
- Kod igara sa rečima dugoročno pamćenje se koristi na početku, a posle mesec dana upotrebljavamo radnu memoriju.
Svih 150 dobrovoljaca bili su zdravi, nisu imali kognitivnih problema i imali su između 65 i 88 godina kada je eksperiment sproveden.
Zaboravljanje je često znak starenja, a još nije poznato da li ovaj način stimulacije može da pomogne mozgu da se izbori sa godinama u stvarnom svetu, mimo igara sa rečima.
Bolesti demencije, ukoje spada i Alchajmerova bolest, izaziva odumiranje moždanih ćelija, što dovodi do problema sa pamćenjem.
- Da li se u hladnoj vodi krije ključ za lek protiv demencije
- Doktori koji „hakuju mozak"
- Šest pokazatelja kako pamćenje može da vas prevari
- Lek za Parkinsonovu bolest testiran na ljudima
Istraživači pokušavaju da ustanove da li ovaj metod može da se iskoristi za lečenje Alchajmerove bolesti stimulacijom preživelih ćelija, ali i šizofrenije i opsesivno kompulzivnog poremećaja.
„Ne znamo da li tehnike stimulacije imaju potencijal da pomognu ljudima sa demencijom, ali sprovode se istraživanja u toj oblasti", rekla je Suzan Kolhas, direktorka istraživanja u Istraživačkom centru za Alchajmerovu bolest Velike Britanije.
U ovom trenutku ta tehnika može da se koristi samo u istraživačkim laboratorijama.
Dakle, ako razmišljate da upotrebite ovo poboljšanje saznajnih kapaciteta da biste položili ispit ili da pobedite u kvizu, to još nije moguće - naučnici kažu da bi takve aplikacije za kućnu upotrebu mogle da budu daleka budućnost.
Ipak, istraživač Šrej Grover smatra da bi ova tehnika poboljšanja pamćenja mogla da se koristi uz tradicionalnije metode koje ljudi primenjuju za održavanje oštrine uma, poput rešavanja ukrštenica ili sudokua.
„Svi pokušaji da ostanemo kongnitivno požrtvovani su uvek dobrodošli, a ovaj pristup je verovatno nešto što se može dodati na spisak stvari koje ljudi već rade."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
