Na vreloj peskovitoj plaži u Lagosu, ogromno morsko čudovište gamiže iz plave vode ka grad.
Njen jeguljasti oblik je tanak - otprilike veličine baštenskog creva - ali po dužini joj nema ravne.
Od jednog kraja do drugog, dugačka je 45.000 kilometara.
Mogla bi da se obmota oko čitave planete.
- Šta se dešava kad nam ugase internet
- Kako bi život u Srbiji izgledao posle godine bez društvenih mreža
- Ko su „mikroradnici“ - hiljade slabo plaćenih ljudi koji omogućuju vaš digitalni život?
2Africa je najveći podmorski internet kabl svih vremena.
Pravio se četiri godine i koštao najmanje milijardu dolara, a povezivaće Evropu, Aziju i Afriku.
Poboljšaće internet kapacitet i vitalnu otpornost kako bi se zaštitio slobodan protok saobraćaja za 33 zemlje sa 46 zasebna odmorišta.
Delovi kabla su već operativni, ali čitava stvar neće biti završena do sledeće godine.
Ovaj visokotehnološki kabl omogućavaće više od ukupnog internet kapaciteta svih podmorskih kablova koji trenutno opslužuju Afriku.
To je najambiciozniji internet projekat svih vremena sa novcem i ekspertizom iz raznih zemalja i od internet giganata kao što su Meta, Čajna mobajl i Vodafon.
Ambiciozni projekti kao što je 2Africa doprineli su tome da se 70 odsto svetskog stanovništva nađe onlajn.
Od slanja mejlova do gledanja onlajn videa - svi mi svakoga dana zavisimo od podmorskih kablova.
Ponekad konekcija čitave jedne zemlje zavisi od malog broja kablova koji nekad mogu i da se prekinu.
Ribarski incidenti, zemljotresi, klizišta a ponekad čak i sumnja na sabotažu - postoje mnogi načini na koje naša internet konekcija može biti ugrožena.
Ali najveća pretnja u najvećem porastu potiče od samih vlada.
Godišnji podaci sakupljeni od istraživača konektivnosti sa TOP10VPN-a pokazuju da je trend gašenja - kada se internet namerno isključuje u zemlji ili regionu - u porastu.
Pogledajte video: Kako se isključuje internet
Indija je predvodnik sa stalnom taktikom gašenja interneta za sve, od sprečavanja varanja na ispitima do kontrolisanja pobune.
Ova mapa pokazuje kako su se gašenja interneta pojačala u poslednjih pet godina, od 2019. do 2023. godine.
Što je zemlja crvenija, to je više gašenja doživela.
Svetložute zemlje su imale između jednog i pet gašenja.
Najcrvenije zemlje su imale najmanje 20 gašenja.
2019. godina, mapa namernih gašenja interneta prema TOP10VPN
2023. godina, mapa namernih gašenja interneta prema TOP10VPN
Prema istraživačima, broj namernih gašenja pojačao se u poslednjih pet godina, a 2023. je do sada bila najgora.
- 2019: 134 gašenja
- 2020: 93 gašenja
- 2021: 57 gašenja
- 2022: 130 gašenja
- 2023: 225 gašenja
Indija ima ubedljivo najviše gašenja od bilo koje zemlje, a lideri sve više doživljavaju internet ne kao pravo građana već kao instrument vladavine.
Stvari su postale toliko ozbiljne da su Ujedinjene nacije prošle godine saopštile da je „možda došlo vreme da se pojača pristup internetu kao ljudskom pravu, a ne samo privilegiji."
Pogledajte video: Šta se desi kad se isknjuči internet
I ne radi se samo o gašenjima.
Cenzura internet stranica i usluga takođe je u porastu.
Ova naredna mapa prati opadanje internet sloboda u poslednjih pet godina na osnovu ocene dodeljene od istraživača - što zemlja crvenija, to su stvari gore prema Fridom hausu, koji analizira zemlje na osnovu cenzure, nadzora i koliko se internet stranice blokiraju.
Internet slobode 2019. godine. prema indeks tabeli Fridom hausa
Internet slobode 2023. godine. prema indeks tabeli Fridom hausa
Istraživači kažu da su internet slobode u opadanju 13 godina zaredom.
Iran i Mjanmar su najskorije doživeli pad, dok je Kina i dalje ubedljivo najgore onlajn okruženje.
Nisu samo pesimisti oni koji tvrde: umire internet kakav poznajemo.
- 'Moj pakao u radnom logoru za internet prevare u Mjanmaru'
- Kada zbog objave na Fejsbuku ili Tviteru možete u zatvor
- Greška 404: Povrede digitalnih prava u Srbiji
- Šta u Srbiji možete da uradite ako ste žrtva prevare putem internet oglasa
Ali zašto?
Stručnjaci kažu da je ovaj trend isključivo jednosmeran zato što su se alati za kontrolu interneta umnožili, a vlade se menja snebivaju da ih koriste.
„Postojao je rani ekstatični diskurs o internetu kao globalnom prostoru koji će biti van domašaja kontrole vlasti i isti za sve, ali to je oduvek bila pomalo fantazija", kaže Džeki Ker, viša naučna saradnica pri Univerzitetu za nacionalnu odbranu.
Ker kaže da je fantazija delom proistekla iz pogrešnog shvatanja kako tehnologija zapravo funkcioniše.
Bivši američki predsednik Bil Klinton, na primer, opisao je pokušaj da se kontroliše kako ljudi ljudi koriste internet kao „pokušaj da se zakuca puding za zid".
„Bilo je samo pitanje vremena pre nego što vlasti steknu veću kontrolu i nauče kako da orkestriraju stvari tako da mogu da sprovodi vladavinu prava onlajn", kaže Ker.
Kina je bila pionir u internet kontroli, a to je postigla tako što je izgradila skupocena hardverska i softverska rešenja da bi podigla svoj Veliki fajervol.
Takođe je angažovala armiju internet čuvara da prate šta ljudi dele i o čemu raspravljaju kako bi uživo cenzurisala internet.
Alati su postali jeftiniji i drugim zemljama je postalo lakše da pođu njenim stopama.
Rusija, na primer, godinama radi na mnogo jeftinijoj alternativi gradeći vlastiti Sistem imena domena često opisivan kao telefonski imenik interneta koji će ga praktično odseći od glavnog međunarodnog interneta.
Rusija je pala na indeksu internet sloboda za dva poena od potpune invazije na Ukrajinu.
A ostali pažljivo prate šta se dešava.
„Digitalni autoritarizam je u porastu", kaže Marva Fatafta iz grupe za internet prava Ekses nau.
Na primer, Saudijska Arabija - jedna od korisnica 2Africa koji je stigao u njen glavni grad Rijad u februaru - vodi ograničenu i cenzurisanu verziju interneta gde se glasovi pobune mogu kazniti, što im se neretko i dešava.
Zemlja je takođe usvojila zakon koji obavezuje kompanije da zaključuju ugovore sa vladom da bi imali regionalno prisustvo u zemlji.
Slična pravila uvedena su u Turskoj, Jordanu, Indiji i Nemačkoj.
Posledica je da su internet kompanije mnogo sklonije da se povinuju cenzuri iz pravnih ili političkih razloga.
„Definitivno to doživljavam kao narastajuću pretnju", kaže Marva Fatafta iz Ekses Nau.
Ona kaže da sada beleže mnogo raznih oblika kontrole u porastu širom sveta.
Sledeći primer Kine, zemlje pokušavaju da u potpunosti zamene uticaj zapadnog interneta.
Godinama je Rusija ohrabrivala rast svojih rivalskih aplikacija.
Jandeks je ugrozio Gugl i Uber.
VK je rastao dok je Fejsbuk opadao.
RuTjub je odgovor na Jutjub.
Ali od potpune invazije i doživljene pristrasnosti protiv Rusije, Kremlj agresivno radi na blokiranju i istiskivanju ovih američkih firmi.
Indija je takođe zabranila mnoge kineske aplikacije u svojim prodavnicama aplikacija tokom rasta geopolitičkih tenzija.
Sa svojim ogromnim stanovništvom, Indija će uticati na to kakav će oblik da poprimiti sledeća era interneta.
Ali neke zapadne zemlje takođe doživljavaju trend zaokreta ka manje otvorenom i manje slobodnom internetu.
Američki plan da zabrani TikTok iz razloga sajber bezbednosti usledio je nakon što je aplikacija u kineskom vlasništvu ugrozila dominaciju američkih društvenih mreža.
Uz eksploziju drugih kineskih platformi kao što su sajtovi za šoping Temu i Šein, da li bi SAD, bastion internet ideala, mogle da blokiraju građanima čak i te stranice?
I tako, iako neverovatni podvizi inženjeringa pomažu da se nas bolje povežu, internet je rasparčaniji i razlomljeniji nego ikada pre.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
