navigacija Naslovnica Premium

POGLAVLJE 17

20.4.2015 10:34

Ekonomska i monetarna unija

Ekonomska i monetarna unija
neotvoreno
Foto: Dragana Koprivica

Članice Evropske unije čine Ekonomsku i monetarnu uniju. Obaveza svih država članica je da ekonomsku politiku smatraju zajedničkim interesom i stalno međusobno koordiniraju nacionalne ekonomske politike, kao i da ostvaruju uravnoteženi nacionalni budžet.

Usklađivanje ekonomskih politika podrazumijeva i zajedničko planiranje integracije privrede, podsticanje privrednog rasta, osiguranje radnih mjesta i konkurentnosti evropske privrede kao cjeline na globalnom nivou.

Ovim pregovaračkim poglavljem obuhvaćena su posebna pravila kojima se zahtijeva nezavisnost Centralne banke, zabranjuje direktno finansiranje javnog sektora od strane Centralne banke, kao i povlašćen pristup javnog sektora finansijskim institucijama.

Očekuje se i usklađivanje ekonomske politike i pridržavanje Pakta za stabilnost i rast, koji se odnosi na fiskalni nadzor.

Pakt za stabilnost i rast temelji se na političkoj predanosti svih članica Ekonomske i monetarne unije i setu preventivnih mjera čiji je cilj pravovremeno upozorenje država da se budžetski deficit približava granici od 3 % BDP-a i mogućnosti sankcioniranja država koje se uprkos upozorenjima ne pridržavaju postavljenog kriterijuma.

Prema Zakonu o Centralnoj banci, Centralna banka je odgovorna za monetarnu politiku, pri čemu se monetarna politika zasniva na euru, kao sredstvu plaćanja.

Kao svoj osnovni cilj Centralna banka je definisala očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, kao i podsticanje i održavanje stabilnosti cijena.

Zakon o Centralnoj banci je u značajnoj mjeri usklađen sa pravnom tekovinom EU, ali postoje područja koja treba dodatno usklađivati sa odredbama propisa EU kao što je povlačenje, zamjena i uništavanje istrošenih novčanica i kovanog novca, institucionalna i lična nezavisnost, posebno kada je u pitanju guverner Centralne banke, a takođe nije zabilježen napredak u pogledu povlašćenog pristupa tržištu države Crne Gore po osnovu Zakona o osiguranju.

Centralna banka je usvajanjem statuta usvojila i značajne odluke o operacijama na otvorenom tržištu, kreditima banki za održavanje likvidnosti, finansijskoj pomoći u krajnjoj instanci, snabdijevanju novčanicama i kovanim novcem, provjeri podobnosti i autentičnosti i vraćanju u opticaj euro novčanica i kovanog novca, postupanju sa sumnjivim primjercima euro novčanica i kovanog novca i drugim aktivnosti za zaštitu eura od falsifikovanja, osnivanju investicionog odbora, smjernicama za dodjelu sredstava za implementaciju instrumenata monetarne politike, obaveznoj rezervi, kreditnom registru, adekvatnosti kapitala, i upravljanju međunarodnim rezervama.

Niz odluka o prikupljanju i razmjeni podataka i informacija od značaja za stabilnost finansijskog sistema su usvojeni od strane Savjeta za finansijsku stabilnost.

Planovi za slučaj nepredviđenih okolnosti su usvojile i Komisija za hartije od vrijednosti i Agencija za nadzor osiguranja, a očekuje se i usvajanje planova od strane Ministarstva finansija i Centralne banke, čime bi Savjet mogao usvojiti Nacionalni plan za upravljanje finansijkom krizom na nivou cijelog finansijskog sektora.

Generalno, potrebno je uložiti još napora na unaprijeđenju pravnog okvira i usaglašavanju sa detaljnim aranžmanima koji se odnose na likvidnost banaka. Crna Gora, takođe, treba da primijeni propise o nezavisnosti Centralne banke, monetarnom finansiranju, povlašćenom pristupu finansijskih institucija javnog sektora i zaštiti eura.

U oblasti ekonomske politike, Ministarstvo finansija je dostavilo Evropskoj komisiji svoj Ekonomski i fiskalni program (EFP) za period 2010-2013. EFP predstavlja sastavni dio procesa koordinacije politika i ekonomskog planiranja Crne Gore.

Poseban osvrt dat je na mjere i aktivnosti koje se predviđaju na polju očuvanja sistema stabilnih javnih finansija i ubrzanja strukturnih reformi. Programom su prikazani ostvareni makroekonomski rezultati i strukturne reforme, kao i mogući budući makroekonomski scenariji.

EFP u velikoj mjeri ispunjava zahtjeve Evropske unije u pogledu formata i sadržaja. Međutim, potrebna je dodatna analiza da bi se potvrdila solidnost srednjoročnih projekcija EFP-a. Mjere strukturnih reformi treba da budu detaljnije.

Crna Gora je kompletirala pravni okvir sa detaljnim odredbama o upravljanju rezervama, o kreditnom registru i o povlačenju, zamjeni i uništavanju istrošenih novčanica i kovanog novca.

I pored toga, treba da uloži značajne napore kako bi se završilo usklađivanje sa acquis-em i kako bi efektivno sprovela propise u srednjem roku, fokusirajući se na pitanja koja se odnose na nezavisnost Centralne banke, monetarno finansiranje i povlašćeni pristup finansijskih institucija javnog sektora.

Trenutno korišćenje eura u Crnoj Gori je odvojeno pitanje od pitanja članstva u euro zoni. Implikacije za monetarni sistem Crne Gore treba detaljno da se definišu i obrade u budućim pristupnim pregovorima.

Kako bi se olakšao proces ekonomskih reformi, neophodno je da Zajednica i Crna Gora sarađuju u razmjeni informacija o makroekonomskim dostignućima i perspektivama, zajedničkoj analizi ekonomskih pitanja od uzajamog interesa, kao i promovisanju šire saradnje u cilju bržeg priliva znanja i iskustva i pristupa novim tehnologijama.

Crna Gora će težiti uspostavljanju funkcionalne tržišne privrede i postepenom usklađivanju svojih politika s politikama Evropske ekonomske i monetarne unije usmjerenim na stabilnost.

Saradnjom će se težiti jačanju vladavine prava u oblasti poslovanja kroz stabilan i nediskriminatorni trgovinsko-pravni okvir.

Kada Crna Gora postane članica Evropske unije, Centralna banka će biti dio Evropskog sistema centralnih banka, koji čine Evropska centralna banka i centralne banke svih zemalja članica, ali će i dalje voditi samostalnu monetarnu politiku, dok će njen osnovni cilj - održavanje stabilnosti cijena ostati nepromijenjen.

Za uspješno funkcionisanje Ekonomske i monetarne unije ključna je nezavisnost Evropske centralne banke i centralnih banaka zemalja članica. Crna Gora će biti obavezna da vodi fiskalnu politiku u skladu sa načelima i pravilima koja se primjenjuju u Evropskij uniji, kao i da izvještava o stanju budžetskog deficita i javnog duga, učestvuje u višestranoj kontroli javnih finansija zemalja članica Unije i koordinaciji ekonomskih politika.

Nakon zadovoljenja svih kriterijuma Crna Gora može očekivati koristi od pozitivnih učinaka evropske Ekonomske i monetarne unije.

S obzirom da Crna Gora ostvaruje visok procenat spoljnotrgovinske razmjene sa zemljama članicama, samo pristupanje Evropskoj uniji olakšaće poslovanje crnogorskim preduzećima.

Korišćenjem eura, kao valute, ne postoje troškovi konverzije koje imaju zemlje koje ne koriste euro kao nacionalnu valutu, mnogo je lakše vršiti upoređivanje cijena na tržištu, što pozitivno utiče na razvoj konkurencije.

Smatra se da plivajući devizni kursevi znače slobodan izbor između stope inflacije i nezapošljenosti u zemlji. Ekonomska i monetarna unija ograničava ovu mogućnost zemljama članicama jer one više nijesu slobodne da upravljaju stopama inflacije i kamatnim stopama, te im je onemogućeno da provode vlastite programe stabilizacije.

Prilikom formiranja monetarne unije dolazi do integracije različitih ekonomskih sistema, posebno u pogledu strukture privrede, efikasnosti i produktivnosti proizvodnje u sistem sa jednom valutom, što može biti praćeno određenim poteškoćama, ali doprinosi i stabilnosti.

Vučić Ćetković

Ocijeni:

1 2 3 4 5

5 (2 glasova)

Komentari se na portalu objavljuju u realnom vremenu i "Vijesti online" se ne mogu smatrati odgovornim za napisano.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijeđanje i klevetanje. Takav sadržaj će biti izbrisan čim bude primijećen, a autori mogu biti prijavljeni nadležnim institucijama. Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite Ombudsmanu.

Nije dozvoljeno postavljanje eksternih URL-ova u komentarima!

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za novi izgled i funkcionalnosti portala Vijesti, možete pisati na redizajn@vijesti.me.

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za PREMIUM sadržaj možete pisati na premium@vijesti.me.