navigacija Naslovnica Premium
Vladimir Gligorov
NEKO DRUGI
21.2.2018 11:14

Demokratija i manje zlo

Glasanjem se bira, ali se i ocenjuje. Što bi trebalo da utiče na ponašanje izabranih ili onih koji bi da budu izbrani. Demokratija je način da se smene oni koji su na vlasti. Taj izraz nezadovoljstva bi trebalo da utiče na ponašanje predstavnika, onih koji su dobili ili bi da dobiju potrebnu većinu (sami ili u koaliciji). Kako?

Demokratija i manje zlo Ilustracija
Foto: Shutterstock

Najpre, ako je neki izbor manje zlo, on je bolja alternativa. Upoređivanje po dobru ili zlu vodi istovetnom ishodu. Kao motivacija da se glasa, razlika može da postoji. Možda ima više smisla glasati za bolje, a ne za manje rđave. To može da ima određeni uticaj na izlaznost, tako da ne bi trebalo zanemariti izbornu retoriku. Opet, nekome može da bude lakše da glasa za manje zlo, nego da sebe ubedi da su oni za koje će da glasa bolji izbor. Da je neki kandidat bolji od nekog drugog ne znači da je reč o dobrom izboru, uostalom kao što manje rđav izbor ne znači da je izbor rđav. Tako da vrednosni ulog glasa za manje zlo može da bude manji, što bi moglo da podstakne na glasanje.

Glasanjem se bira, ali se i ocenjuje. Što bi trebalo da utiče na ponašanje izabranih ili onih koji bi da budu izbrani. Demokratija je način da se smene oni koji su na vlasti. Taj izraz nezadovoljstva bi trebalo da utiče na ponašanje predstavnika, onih koji su dobili ili bi da dobiju potrebnu većinu (sami ili u koaliciji). Kako?

Uzmimo da se glasa o programima sa kojima pred glasače izlaze stranke ili kandidati. Uzmimo da glasači vrednuju ove programe kao bolje ili gore; većina će biti za neki od tih programa (ili stranaka koje ih zastupaju ili kandidata koji ih nude). Uzmimo da pobednička stranka ili koalicija ne sprovodi program za koji je dobila podršku - trebalo bi da izgubi sledeće izbore. Ukoliko i novi izabranici ne poslušaju glasače, trebalo bi takođe da izgube podršku. Posle nekoliko izbora na kojima gube oni koji ne vode računa o volji glasača, trebalo bi da se ponašanje predstavnika, bar donekle, uskladi sa interesima većine, sa interesima glasača koji su ih izabrali.

Tako da je negativan glas isto toliko važan kao i pozitivan. A može da bude i važniji u zemlji u kojoj tek treba da se ustali demokratski način odlučivanja. Uzmimo da se ceni da oni koji su trenutno u opoziciji ne mogu biti gori, ili da bar ne mogu da mare za interese glasača manje od onih koji su na vlasti; glasati za one koji su manje zlo bi vremenom moglo da dovede do toga da se glasa za one koji su bolji od drugih - glasanjem protiv može se doći do glasanja za.
Ovo bi posebno trebalo da važi za ustaljenije demokratije. Ukoliko se računa da se politički poziv može obezbediti samo demokratskim sredstvima - da se na vlast može doći samo izborima, trebalo bi očekivati da će doći do profesionalizacije političkog poziva. Ljudi koji se odluče za političku profesiju trebalo bi da više vrednuju svaki glas od onih koji računaju da privremenim bavljenjem politikom ostvare lične interese, pa im je, recimo, jedan mandat dovoljan. Jer im je svejedno hoće li se oni ili njihova stranka vratiti na vlast pošto je na izborima izgube.

Tako da bi profesionalizacija politike trebalo da dovede do toga da se glasa za bolje, dok je na početku demokratizacije verovatno neizbežno glasati za one koji se vide kao manje zlo, što će do ustaljenja demokratskog načina odlučivanja češće biti opozicija.

Kako se obično ne može dobiti podrška većine, gde će se svi slagati u vrednosti predloženih političkih mera po svakom pitanju o kojem će predstavnici odlučivati, gotovo svi će glasati za neku kombinaciju političkih ciljeva i mera koja će biti gora od onoga što oni smatraju najboljim. Ali će biti bolja od alternativne, pogotovo ukoliko ima veće izglede da bude i ostvarena. Što otvara pitanje uloge poželjnih ili najboljih ili, uostalom, dobrih političkih ciljeva i sredstava.
Do glasanja za dobre političke ciljeve i odgovarajuća najbolja sredstva da se oni ostvare trebalo bi da se u postojanim demokratijama može doći na sličan način na koji se iz izbora u izbore utiče na izabrane vlasti da vode računa o interesima većine, to jest onih čijim glasovima su izabrani. Jedino što bi veći uticaj trebalo da ima pozitivni glas. Glasom za jednu ili drugu stranku, jer će naravno politički prostor biti pluralistički, iz izbora u izbore, stranke se motivišu da budu dosledne sopstvenom programu. Što bi, u dužem vremenskom periodu, trebalo da vodi političkim odlukama koje su usklađene ne samo sa interesima većine u svakom datom trenutku, već i sa promenljivim sastavom te većine, čime bi se podrška demokratskim odlukama gotovo približila jednoglasnosti. Nekoj vrsti dobrog izbora koji je u skladu sa opštom voljom, što bi demokratiju učinilo dobrom vladavinom.

(Peščanik.net)

Ocijeni:

1 2 3 4 5

3 (2 glasova)

Komentari se na portalu objavljuju u realnom vremenu i "Vijesti online" se ne mogu smatrati odgovornim za napisano.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijeđanje i klevetanje. Takav sadržaj će biti izbrisan čim bude primijećen, a autori mogu biti prijavljeni nadležnim institucijama. Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite Ombudsmanu.

Nije dozvoljeno postavljanje eksternih URL-ova u komentarima!

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za novi izgled i funkcionalnosti portala Vijesti, možete pisati na redizajn@vijesti.me.

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za PREMIUM sadržaj možete pisati na premium@vijesti.me.