navigacija Naslovnica Premium
Svetislav Basara
13.9.2018 11:14

Hajdučko primirje

Nema, utuvite, nikakvog rešenja ni razgraničenja, bez prethodnog uspostavljanja primirja između Srba i Albanaca

Hajdučko primirje
Foto: Betaphoto

Visoka Poseta i Kosovo ovih su dana dvadesetčetvoročasovni Breaking News, pa nije red da mi, malotiražne Muje, zaostanemo za velikim (i sve većim) medijskim Turcima i zato našu današnju kolumnu posvećujemo (privremeno) propalom projektu „razgraničenju“.

Zašto je, dakle, taj projekat bio osuđen na propast. sve da se pod visokim auspicijama Frau Merkel i krenulo u njegovu „realizaciju“, sve i da je lično Merkelova kosovsku jabuku mađioničarskim hokus pokusom podelila tako da obema zaraćenim stranama pripadnu po tri. Najkraći odgovor je - zato se ovde ne radi o problemu iz domena politike i državnosti, nego o problemu mentaliteta, zajedničkog svim narodima Balkanskog poluostrva koji ne daju ni pedlja „njihovog“, što je legitimno, ali je nezgoda u tome što svi misle da je sve njihovo.

Sledstveno tome, gde god da se te granice nacrtaju, oko njih i na njima će nastaviti da uzbijaju žestoki pičvajzi i jedina korist od toga bila bi što bi, recimo, Kraljević Marko Đurić mogao da ulazi u Kosovsku Mitrovicu kad hoće i kuda hoće, ali bi, svejedno, nastavio bivati arestiran samo li mrdne dvadesetak km južnije. Da i ne pominjem da bi razgraničene stranke - kakogod i gdegod da se te granice nacrtaju - koliko sutra te granice proglasile „nepravednim“ i „nametnutim“.

Nismo mi, Srbi i Albanci, usamljen slučaj, a možda nismo ni najgori. Jeste da se prepičkavamo oko teritorije, ali se bar slažemo da je Kosovo - bili ono „južna pokrajina“ ili „lažna država“ - u oba slučaja Kosovo, za razliku od naše helenske braće koja nemaju hegemonističkih pretenzija na teritoriju, ali imaju na ime, pa ovih dana po Solunu, i šire, prave čuda i pokore zato što se, osim njihove, (zvanično) pojavila još jedna Makedonija. Istoriji i životu ič ne bi falilo da postoji i sedam-osam Makedonija, sa raznoraznim prefiksima, ali kad je, bato, na Balkanu nešto „naše“ - makar to bila apstraktna imenica - onda je naše i kraj priče koja nema kraja.

Nema, utuvite, nikakvog rešenja ni razgraničenja, bez prethodnog uspostavljanja primirja između Srba i Albanaca, pomirenje ne pominjem jer je ono na jako dugom, možda i beskrajnom štapu. Moralo bi se, dakle, početi sa prekidom neprijateljskih dejstava, jer to što se na Kosovu ne puca (da li se baš ne puca?) samo je obustava vatre, ali ne i prekid neprijateljstava.

Prekid neprijateljstava, kao i razgraničenje, na papiru zvuči gordo, jednostavno i izvodivo, ali uopšte nije tako, daleko je od toga i u vezi je sa mišljenjem onog svetogorskog monaha koji je govorio (džaba krečio) da mali pravoslavni narodi u Otomanskom carstvu u budućnosti neće videti mnogo vajde i birićeta, ako ih u slobodu budu vodili i države im budu pravili hajduci - iliti na grčkom - lopovi. Evo dokle su nas doveli i šta su napravili.

(danas.rs)

Ocijeni:

1 2 3 4 5

5 (9 glasova)

Komentari se na portalu objavljuju u realnom vremenu i "Vijesti online" se ne mogu smatrati odgovornim za napisano.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijeđanje i klevetanje. Takav sadržaj će biti izbrisan čim bude primijećen, a autori mogu biti prijavljeni nadležnim institucijama. Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite Ombudsmanu.

Nije dozvoljeno postavljanje eksternih URL-ova u komentarima!

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za novi izgled i funkcionalnosti portala Vijesti, možete pisati na redizajn@vijesti.me.

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za PREMIUM sadržaj možete pisati na premium@vijesti.me.