navigacija Naslovnica Premium
EVROPA KOD KUĆE I VANI
12.1.2018 09:36

Makedonija i Grčka sve bliže dogovoru

Makedonija nema mnogo vremena na raspolaganju

Makedonija i Grčka sve bliže dogovoru Ilustracija
Foto: Shutterstock

Krajem meseca imaćemo konkretan predlog o imenu, sada je vreme da se razgovara o predlozima“, izjavio je vicepremijer Makedonije za evropska pitanja Bujar Osmani tokom susreta sa grčkim ministrom spoljnih poslova Nikosom Kocijasom u utorak  u Atini. „Posvećenim smo tome da u sledećih šest meseci dođemo do rešenja“, dodao je Osmani.

Međutim, prema diplomatskim izvorima, nije isključeno da će konkretan predlog biti razmatran već 17. januara u Njujorku, tokom susreta zvaničnih pregovarača Makedonije Vaska Naumovskog i Grčke Adamantiosa Vasilakisa sa posrednikom u pregovorima Metjuom Nimicom. To zavisi od više faktora: od toga da li će biti nekakvih opipljivih rezultata tokom zvaničnih kontakata dveju zemalja, od političkih razgovora iza scene, ali i od analiza eksperata koji učestvuju u „razmenama ideja“ o sporu oko imena.

Visoki ciljevi, kratki rokovi

Makedonija nema mnogo vremena na raspolaganju. „Do kraja januara bićemo fokusirani na isporučivanje rezultata u ključnim oblastima, pre nego što Evropska komisija početkom februara bude objavila Strategiju o proљirenju na Zapadni Balkan do 2025“, kaže Osmani.

Strategija Evropske komisije bi, inače, trebalo da bude usvojena 14. decembra. U nacrtu tekst koji je objavio internet-portal „EU obzerver“ između ostalog se navodi i sledeće: „Evropska unija ne može i neće da uvozi bilateralne probleme. To je razlog zbog koje svi zainteresovani partneri sa Zapadnog Balkana moraju pod hitno da reše sporove.“

Taj stav EU nije novina, već konstanta, posebno zato što je spisak balkanskih sporova dugačak i povlači se dvadesetak godina, odnosno od završetka vojnih sukoba na tom prostoru. Hrvatska i Slovenija, članice EU, ne mogu da se dogovore oko granice na moru, Zagreb takođe ima otvorene razgovore o granici sa BiH, Crnom Gorom i Srbijom, a Kosovo takav problem ima sa Crnom Gorom. Makedonija je zaglavljena u sporu oko imena sa Grčkom - a sada se očekuje da bi to moglo da bude rešeno do kraja juna. Nakon toga bi na julskom samitu NATO toj zemlji mogla da bude podignuta rampa za članstvo u vojnoj alijansi. Atini je, naravno, jasno da Makedonija žuri da uhvati taj rok kako bi postala 30. članica NATO, kako je to više puta najavljivao premijer Zoran Zaev. Odgovarajući na pitanje o eventualnom članstvu Makedonije u Alijansi, šef grčke diplomatije je rekao da „vlada prijateljske zemlje“ zna da ne može da se integriše u međunarodne organizacije ukoliko ne bude rešeno pitanje imena. A na potpitanje novinara da li to znači neki novi veto, Nikos Kocijac bio je još konkretniji: „Skoplje se neće integrisati u NATO ako ne bude postignut dogovor o imenu“. Grčki ministar je ujedno dodao i da je cilj Atine da se pronađe dodatak sadašnjem ustavnom imenu, neki koje može, ali i ne mora, da u sebi sadrži geografsku odrednicu.

Koordinirani procesi?

U tom smislu, sa velikom pažnjom se očekuju poruke sa kojima će u Makedoniju da dođe prvi ovogodišnji „gost iz inostranstva“, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. On u Skoplje stiže u sredu 17. januara, a narednog dana održaće govor pred poslanicima u makedonskom Sobranju. Predviđeno je takođe da će se susresti i sa premijerom Zoranom Zaevim, predsednikom Đorđem Ivanovim, novim liderom opozicione VMRO-DPMNE Hristijanom Mickoskim, kao i sa ministrima odbrane Radmilom Šekerinskom i spoljnih poslova Nikolom Dimitrovim. Analitičari procenjuju da poseta Stoltenberga ima za cilj da se istakne podrška integraciji Makedonije u NATO, kao i da se ohrabri vlada u Skoplju da pronađe rešenje za spor oko imena. Upućeni u detalje te svojevrsne „diplomatske ofanzive strateških prijatelja Makedonije“, tvrde i da datum Stoltenbergove posete nije odabran slučajno - istog dana se posrednik Nimic u Njujorku sastaje sa makedonskim i grčkim pregovaračima.

„Time se šalje poruka da spor treba rešiti i da je članstvo Makedonije važno za Alijansu. To je podrška pronalaženju zajednički prihvatljivog rešenja sa Grčkom, što bi Makedoniji otvorilo nove perspektive. Takva poruka se istovremeno šalje i Atini. Saradnja, razumevanje, dijalog i dobrosusedstvo, glavni su stožeri mira i bezbednosti, i tome bi svi trebalo da doprinesu“, kažu za DW diplomatski izvori.

Stoltenberg se, inače, u junu 2017. sreo sa delegacijom makedonske vlade koju je predvodio premijer Zaev, a predstojeća poseta generalnog sekretara NATO Makedoniji prva je u poslednje tri godine. U maju 2014. Skoplje je posetio bivši prvi čovek Alijanse Anders fog Rasmusen, a i tada je poruka bila ista: on je izrazio nadu da će spor oko ustavnog imena između Makedonije i Grčke biti rešen brzo. 

(Deutsche Welle)

Ocijeni:

1 2 3 4 5

3 (3 glasova)

Komentari se na portalu objavljuju u realnom vremenu i "Vijesti online" se ne mogu smatrati odgovornim za napisano.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijeđanje i klevetanje. Takav sadržaj će biti izbrisan čim bude primijećen, a autori mogu biti prijavljeni nadležnim institucijama. Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite Ombudsmanu.

Nije dozvoljeno postavljanje eksternih URL-ova u komentarima!

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za novi izgled i funkcionalnosti portala Vijesti, možete pisati na [email protected].

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za PREMIUM sadržaj možete pisati na [email protected].