navigacija Naslovnica Premium
EVROPA KOD KUĆE I VANI
4.12.2018 09:30

Njegovatelji sa Balkana spas za Njemačku?

Njegovatelji sa Balkana spas za Njemačku?
Foto: Shutterstock

Nemački ministar zdravstva Jens Špan najavio je pojačano useljavanje ljudi koji se bave negovateljstom sa zapadnog Balkana, kako bi smanjio nestašicu te radne snage u zemlji. Ali, mnogi negovatelji iz ovih zemalja su već u Nemačkoj.

Joana Bocaj ima 25 godina i već tri godine radi kao medicinska sestra u jednoj bolnici u Valoni na jugu Albanije. Ali, neće još dugo, ako joj se ostvare planovi. Već se priprema na to da uskoro napusti Albaniju i započne novi život u Nemačkoj. Za Diseldorf je čula od jednog kolege. “Mislim da ću u Nemačkoj pronaći bolji život i bolju budućnost. Ovde su plate niske i nitko ne ceni naš rad. Zato želim da živim i radiim u Nemačkoj”, kaže Joana.

Diseldorf je čeka raširenih ruku. Dugo ignorisani problem manjka stručnog osoblja u sektoru nege je došao i do najviših političkih slojeva. U koalicionom ugovoru demohrišćansko-socijaldemokratske vlade stoji da bi trebalo otvoriti 8.000 novih radnih mesta u sektoru nege a u međuvremenu se govori o najmanje 13.000.

Međutim, to neće biti dovoljno jer je stvarnost mnogo dramatičnija: već sad je 36.000 radnih mesta u ovom sektoru nepopunjeno, od toga 15.000 u staračkim domovima. Situacija je još gora kada je reč o privatnoj nezi. Prema prognozama broj osoba koje će biti zavisne od tuđe nege će se sa trenutnih 2,86 miliona do 2060. gotovo udvostručiti na 4,5 miliona.

Špan je sada predložio konkretan plan za ublažavane krize. Jedan od predloga se odnosi i na finansiranje obrazovanja negovatelja u inostranstvu nemačkim novcem: „Za ove potrebe je dodatno odobreno devet miliona evra”. Budući negovatelji bi kod kuće trebalo da nauče i nemački kako bi, kako kaže Špan, odmah na kraju obrazovanja mogli da započnu s radom u Nemačkoj.

Kao moguće zemlje za ovakvu kooperaciju navode se Kosovo, Makedonija, Filipini i Kuba.

U zemljama zapadnog Balkana koje su se našle na ministrovoj listi, ova inicijativa je za sada primljena sa zadrškom. Makedonske vlasti primećuju da ovakve inicijative dodatno podstiču iseljavanje mladih, sposobnih i dobro obrazovanih građana. Iseljavanje je ionako na alarmantno visokom nivou u Makednoji i zemljama regiona je ovakvo rešenje ne donosi ništa pozitivno.

Ta opasnost je realna pokazuje i jedna studija humanitarne organizacije „Together for life” i socijaldemokratama bliske fondacije Friedrih Ebert s analizom stanja u Albaniji. Ova studija pokazuje da 78% lekara želi da napusti zemlju a 24% bi to učinilo odmah. Najvažniji razlozi su poznati: manjak ozbiljnog pristupa na radnom mestu, premale plate i loši radni uslovi.

Fatmir Brahimaj, predsednik Albanske lekarske komore je svestan bezizlazne borbe za stručnjacima:„Ne znam gde da iskopam zlato da bih zaustavio ovaj trend”.

Slična je situacija i u ostalim zemljama - u Srbiji, BiH, ili na Kosovu destine hiljada ljudi čekaju priliku da se domognu Zapada. Ispred konzulata - duge kolone onih koji čekaju na radne vize. Škole stranih jezika rade punom parom. Najpopularniji je njemački a zanimanje je toliko da se čak nude kursevi u 23 sata. Posredničke agencije takođe pune blagajne: za posredovanje jedne medicinske sestre, nemačke klinike plaćaju i po 5.000 evra premije. Oni koji traže posao takođe plaćaju.

Situacije je slična i u Hrvatskoj. S obzirom da je zemlja od 2013. u EU, za većinu zemalja članica građanima Hrvatske ne treba radna dozvola. Čitavi delovi zemlje su opustošeni. Pritom mnogima nije samo do puke zarade, nego odlaze zbog društvenih i političkih uslova i opšte atmosfere beznađa.

Gledano iz ugla Nemačke ovakva migracija radne snage znači dvostruku dobit: popunjavaju se praznine na tržištu rada, i dobijaju stručnjaci u čije obrazovanje nije uloženo skoro ništa.
(...)

U makedonskom ministarstvu zdravstva veruju da su pronašli načina kako da svi profitiraju od trenutnog stanja. Oni predlažu neku vrstu rotacije tokom koje bi makedonsko zdravstveno osoblje neko vreme, recimo šest meseci, provodilo u Nemačkoj. Time bi lekari sticali nova znanja ali i zaradili. Nakon toga bi se vratiti u Makedoniju koja je investirala i njihovo obrazovanje i koja bi tako profitirala od novih iskustava svojih zdravstvenih radnika.

U Makedoniji rešenje problema vide i u širem, regionalnom pristupu. „Mislimo da bi sve zemlje regiona trebalo zajednički da pregovaraju s Nemačkom i tako postignu rotacijski princip”, rekao je makedonski ministar zdravstva Venko Filipče za DW. (...)

(Deutsche Welle)

 

Ocijeni:

1 2 3 4 5

5 (1 glasova)

Komentari se na portalu objavljuju u realnom vremenu i "Vijesti online" se ne mogu smatrati odgovornim za napisano.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijeđanje i klevetanje. Takav sadržaj će biti izbrisan čim bude primijećen, a autori mogu biti prijavljeni nadležnim institucijama. Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite Ombudsmanu.

Nije dozvoljeno postavljanje eksternih URL-ova u komentarima!

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za novi izgled i funkcionalnosti portala Vijesti, možete pisati na redizajn@vijesti.me.

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za PREMIUM sadržaj možete pisati na premium@vijesti.me.

Izdvojeni komentari Komentara: 2

  • Barun 6 dana i 1 sat
    Ili tekst podlijeze autorskim pravima pa ne smijete da dirate.Onda ga korigujet,parafrazirajte i neka se neki mucenik potpise,kao da je njegovo.
    • 0
    • 1
  • Barun 6 dana i 1 sat
    Ha ha ha,nijeste normalni ,,nitko" ne ,,ceni" nas rad.E jeste ga udrobili,sto ovo kad prepisete,malo ne lektorise neko.
    • 0
    • 1