navigacija Naslovnica Premium
Jelisava Kalezić
O PROSTORU, RODE
1.3.2016 10:04

Saradnja

Prije oko godinu dana, nekolika mjeseca po završetku lokalnih izbora u Podgorici, kada je hokus-pokus postizbornim iluzionizmom iz Čarobnjakovog šešira izvučen sadašnji gradonačelnik S. Stijepović, napisah mu predlog za saradnju. Grad, ipak, pripada građanima, a uz to sam i arhitekt i urbanist

Saradnja Vladimir Semerenko, Rusija
Foto:

Postoji jedna stara šala, čula sam je u djetinjstvu, kad je jednom prilikom poskupio hljeb: „Poskupljivali, ne poskupljivali, ne možete mi ga ogaditi.“ 

Ni od svojih gradova ne možemo odustati, ko god da je na vlasti. Gradovi, sela, planine, rijeke, morska obala su nam važni po sebi, kao (simbolički) hljeb. To su prostori koji omogućuju život zajednice i pojedinca, proizvodnju, preko kojih dobijamo i nastavljamo kulturu, istoriju. Koji sadrže pamćenje prethodnih generacija, gdje se i naši životi odvijaju. I koji treba da osiguraju budućnost onima poslije nas.

Svjedoci smo dugog, višedecenijskog, mnogostrukog narušavanja građene i prirodne sredine, gradova ponajviše. Događa se to i drugdje i drugima, ali uvijek najviše pogađa očiglednost kvarenja najbližeg okruženja. A Crna Gora je tolika, i takva, da je to najbliže okruženje i Budva i Podgorica i Plav i vazduh u Pljevljima i Vasove Vode, i...

Prije oko godinu dana, nekolika mjeseca po završetku lokalnih izbora u Podgorici, kada je hokus-pokus postizbornim iluzionizmom iz Čarobnjakovog šešira izvučen sadašnji gradonačelnik S. Stijepović, napisah mu predlog za saradnju. Grad, ipak, pripada građanima, a uz to sam i arhitekt i urbanist. Na početku pisma nijesam propustila da kažem: "Sada ste gradonačelnik Podgorice, i onima koji su Vam dali glas i nama koji smo glasali drugačije".

Predočila sam nekoliko programa, iz četiri oblasti, čiji bi razvoj mogao biti višestruko koristan za Podgoricu.

I - Oblast urbanističkog planiranja i korišćenja prostora

a) Priprema dijela novog Zakona o planiranju u kojem bi Glavni grad imao specifično mjesto u hijerarhiji planova;
b) Razmatranje novog modela organizacije izrade planske i projektne dokumentacije koja se finansira iz budžeta Glavnog grada;
c) Nove metodologije pri određivanju prioriteta komunalnog opremanja;

II - Oblast novih urbanih modela

a) Model urbane poljoprivrede;
b) Model urbanog baštovanluka;

III - Oblast istraživanja urbo-socioloških pojava

a) Istraživanje uzroka nastanka i trajanja bespravne gradnje;
b) Istraživanje pojava urbanog vandalizma;

IV - Oblast istraživanja urbane antropologije novijih urbano arheoloških nalaza i tumačenja na širem području Podgorice.

Ubrzo sam dobila odgovor i dogovoren je sastanak sa gradonačelnikom, dvojicom zamjenika i drugim saradnicima. Izgledalo je, zaista, da je saradnja moguća. Naravno, istakla sam, da ne bude nedoumice, da predlažem da se
angažujem kao stručnjak - konsultant ili nosilac koncepata ili projekata, volonterski, dok sam poslanica.

Zajednički zaključak je bio da se predloženi programi mogu razvijati: Oblasti I, III, i IV preko Sekretarijata za urbanizam, a preko Sekretarijata za razvoj preduzetništva model urbanog baštovanluka.

Uslijedili su sastanci sa zamjenikom gradonačelnika Č. Vešovićem, pomoćnikom sekretara Sekretarijata za preduzetništvo Vladimirom Pavićevićem, a kasnije i sa, bivšim, sekretarom toga Sekretarijata Miodragom Pajovićem.

Program i projekt Bašta Ekologika - Mareza uradio je moj saradnik dipl. politikolog Aleksandar Novović, i na osnovu toga je sačinjen ugovor sa Sekretarijatom. Moja uloga, kao autora koncepta, bila je konsultantska, na volonterskoj osnovi.

Projekt Bašta Ekologika, pod tim imenom ga možete naći preko Googlea, razvijen je više i svestranije nego je ugovorom sa Sekretarijatom za razvoj preduzetništva predviđeno. I razvija se i dalje. Nosioci posla su Aleksandar Novović, na čijem porodičnom imanju na Marezi se razvija projekt, i Kristina Bojanović. Pridruženo je više pojedinaca i mladih porodica. Uostalom, predlažem da ih prvo upoznate na Facebooku, a onda pođete na Marezu, ul. Dušana Vuksana 35. Poziv važi i za gradonačelnika, zamjenike i sekretara Sekretarijata za preduzetništvo.

A što se tiče Sekretarijata za preduzetništvo, svoj dio ugovora nijesu ispunili. Projekt primarnog razvoja urbane bašte je imao cilj da se dokaže mogućnost samoodrživosti i ispitaju ostali dobrobitni učinci, te mogućnost stvaranja mreže urbanih bašti. Predviđen je bio zaista skroman iznos od 1.500 eura za 6-9 mjeseci razvoja i praktičnog i istraživačkog dijela projekta. Ovim su bili obuhvaćeni i materijalni i organizacioni troškovi i rad. Sekretarijat nije uplatio
niti jedan cent, a nije se ni interesovao za odvijanje projekta. Na moje nedavno pismo u kojem sam ukazala na to da Sekretarijat ima obavezu po ugovoru, g. Vladimir Pavićević, pomoćnik sekretara, nije ni odgovorio. Ovo se nekada zvalo vrlo jednostavno - mangupska posla!

Naravno, važniji su rezultati od lamentiranja nad licem i naličjem politike koju vodi uprava Glavnog grada. Na osnovu rezultata ovoga projekta (ostvarenog samofinansiranjem), sačinjen je drugi kojim je društvena organizacija Bašta Ekologika konkurisala i dobila grant od FAKTa u šestostrukom iznosu od onoga što Sekretarijat za preduzetništvo nije isplatio po ugovoru. Od ovoga granta već je napravljen plastenik, a u pripremi je adaptacija gostinske kuće i razvoj turističke komponente projekta.

A što se tiče predloženih tema iz oblasti urbanizma i urbanologije, nakon održanog sastanka sa v.d. sekretarom Sekretarijata za urbanizam, dipl. inž. Oliverom Markovćem i saradnicima - muk. Kao da je sve jedno što se na štetu, a bez aktivnog učešća, Glavnog grada određuje fantomska ukrsnica dva autoputa na Rasu kod Smokovca. Kao da je beznačajno što se godišnje prosječno daje preko milion iz državne kase za plansku i projektnu dokumentaciju za potrebe Glavnog grada, a formiranjem Centra za planiranje i projektovanje može više i kvalitetnije za iste pare (doduše, bez popularnog "ugrađivanja“). Kao da nije važno istražiti kompleksne uzroke bespravne gradnje. Kao da ima rješenja toga problema bez poznavanja uzroka. Kao da poznavanje i primjena modela efikasnijeg ulaganja u infrastrukturu nema veze sa urbanom sociologijom. Znam da u Sekretarijatu ima mnogo posla po upravnoj nadležnosti, ali je nesporan značaj iniciranih tema, a nekih i urgentan. 

Rezultat upravo završenih razgovora i dijaloga o povjerenju između vlasti i opozicije na neobičan način porvrđuju i epilog saradnje koju inicirah i predložih prije godinu dana g. Slavoljubu Stijepoviću. Izgleda da u saradnji sa opozicijom, vlast u Crnoj Gori primjenjuje ono što je nedavno rekao (u vezi sa izbjegličkom krizom) tadašnji premijer susjedne nam Hrvatske: "Šaraj malo, brate! Zamajavaj."

Ocijeni:

1 2 3 4 5

5 (1 glasova)

Komentari se na portalu objavljuju u realnom vremenu i "Vijesti online" se ne mogu smatrati odgovornim za napisano.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijeđanje i klevetanje. Takav sadržaj će biti izbrisan čim bude primijećen, a autori mogu biti prijavljeni nadležnim institucijama. Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite Ombudsmanu.

Nije dozvoljeno postavljanje eksternih URL-ova u komentarima!

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za novi izgled i funkcionalnosti portala Vijesti, možete pisati na redizajn@vijesti.me.

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za PREMIUM sadržaj možete pisati na premium@vijesti.me.

Izdvojeni komentari Komentara: 2

  • Kit_Potočar 2 godine i 6 mjeseci
    Kako vam je losa ova politika sa pRemium pretplatom. Jedan dobar tekst ne mozemo procitati...
    • 5
    • 1
  • Ukradeni radijator 2 godine i 6 mjeseci
    dzaba pišete, on slabo zna da čita
    • 7
    • 1