navigacija Naslovnica Premium

SVIJET U RIJEČIMA

1.2.2016 08:30

Sudar sila u Siriji?

Budući da su se već prilično zaglibile u sirijski konflikt, i SAD i Rusiji je neophodan vidljiv i opipljiv proboj na terenu

Sudar sila u Siriji?
Aleksandar Goljc
Foto: Twitter Autor: Aleksandar Goljc

Kako su najavljeni pregovori predstavnika Asadovog režima sa skupinom njemu suprotstavljenih grupa sirijske opozicije, tako su jedna za drugom počele da se nižu vesti o intenziviranju vojnih aktivnosti SAD i Rusije u tom bliskoistočnom regionu. Sve je počelo s objavljivanjem izuzetno neodređenog članka američkog ministra odbrane Eštona Kartera na internet portalu Politico. Tu on s jedne strane uopšteno nagoveštava da je Vašington spreman za kopnenu operaciju protiv ISIS-a na teritoriji Iraka i Sirije, a s druge se kao vojna jedinica koja bi mogla da realizuje ovu vojnu intervenciju konkretno navodi američka 101. desantna divizija, ista ona koju je ministar, nekako sasvim slučajno, baš nedavno posetio. Karter je čak naveo gradove koje bi od ISIS-a trebalo preoteti - ne samo irački Mosul, već i sirijsku Raku. Prokremaljske novinare je na ovu vest zahvatila prava pravcata histerija. A tu smo znači! Sprema se kopnena operacija! Ti prokleti Ameri, nikog ne pitajući za dozvolu, spremaju se da sa celom divizijom nagrnu na našu rođenu Siriju koju mi već (evo) četiri puna meseca (sa apetitom) bombardujemo. Amerikanci su u odgovor mlako napomenuli da nije reč ni o kakvoj zamašnoj ili, bože sačuvaj, sveobuhvatnoj vojnoj operaciji.

Ako se i budu koristile kopnene snage, biće to tek mali vojni kontingent angažovan uglavnom za bojevu pripremu, detaljniju obuku i kompletnije snabdevanje sirijske opozicije.

A onda je ulje na vatru dolio američki potpredsednik Dž. Bajden. On je nakon pregovora s premijerom Turske A. Davutogluom, na konferenciji za novinare izjavio: „Ako se pokaže da je političko rešenje sirijskog problema nemoguće, spremni smo i na vojno“. Tek kasnije je sledilo objašnjenje da je reč o intervenciji protiv ISIS-a, a ne protiv Asada. Londonski Tajms je objavio vest o tome da Rusija i SAD postavljaju nove vojne baze na teritoriji Sirije koje će jedna od druge biti udaljene manje od 50 kolimetara. Reč je o pograničnim oblastima na granici sa Turskom koje kontrolišu sirijski Kurdi. Ali ako obe strane imaju nameru da samo iz vazduha podržavaju borbu protiv ISIS, za to su im sasvim dovoljne baze koje već imaju - Rusima ona u Latakiji koja pokriva čitavu sirijsku teritoriju, a Amerikancima cela mreža odlično opremljenih baza raspoređenih po Turskoj. Tako se sam po sebi nameće zaključak da ako su svi nagoveštaji o osnivanju novih baza istiniti, onda je jasno da se obe strane spremaju za masovne desantne operacije na severozapadu Sirije. Samo u tom slučaju će biti neophodna izgradnja i opremanje novih platformi za helikoptere i bezbednih skladišta municije i ostale vojne opreme. Ispada da su i Moskva i Vašington, nezavisno jedni od drugih, počeli pripreme za kopnenu invaziju u Siriji.

Razlozi su očigledni. U uslovima već započete izborne trke, republikanci pritiskaju Baraka Obamu da najzad preduzme „odlučujuće korake“ u rešavanju bliskoistočne krize, uključujući i direktnu intervenciju. Sećamo se da američka administracija dugo nije planirala nikakve kopnene operacije. A Moskva opet, i pored bodrog četvoromesečnog izveštavanja o uspesima naših bombardera, nikako da nas „obraduje“ izveštajem o odlučujućoj, prelomnoj vazdušnoj operaciji koja bi našim televizijskim voditeljima omogućila da radosno uskliknu: naša misija je završena, Asadov režim je stabilizovan, došlo je vreme da se naši piloti vrate kući. Setimo se novinara bliskih našoj vojnoj komandi i njihovih odlučnih tvrdnji da će se ruska vazdušna operacija u Siriji završiti u februaru ove godine. Pri tome, učestala saopštenja o povlačenju antiasadovske opozicije (napominjem, ne terorističkih snaga ISIS-a) iz jednog, pa potom iz nekog drugog sela, nikako nisu dokaz ozbiljnih strateških uspeha naše vojske.

Međutim, pokazalo se da su naša bombardovanja bila dovoljna da Asad postane vladar sposoban da vodi zemlju i nakon završetka „prelaznog perioda“ (koji, uzgred, može trajati beskonačno), pri ćemu se već i najava takozvanih švajcarskih pregovora između Asadovih predstavnika i pojedinih opozicionih grupa smatra nepobitnim uspehom sirijskog diktatora i ruske diplomatije. Čak i ako budu ostvareni, gotovo je sigurno da će ovi pregovori trajati čitavu večnost. To potvrđuje i objašnjenje državnog sekretara Džona Kerija kojim se svetskoj javnosti stavlja do znanja da će ovi pregovori biti „indirektni“. Šta to praktično znači?

To znači da će u jednoj sobi sedeti predstavnici Asada opskrbljeni ovlašćenjima nepoznatog obima i kvaliteta, a u drugoj opozicionari s različitim ideološkim ciljevima i motivima, a između njih će hodnicima trčati „objektivni“ diplomatski posrednici, spremni da se odupru iskušenju da i oni daju svoj „mali“ doprinos ovoj igri gluvih telefona.

Budući da su se već prilično zaglibile u sirijski konflikt, obema stranama je neophodan vidljiv i opipljiv proboj na terenu. U ovoj situacij se i Moskva i Vašington mogu odlučiti na oštra i ishitrena rešenja, osuđena na neuspeh. Da bi se stekle bar nekakve šanse za pobedu, neophodno je direktno angažovanje između 150 i 200 hiljada obučenih ljudi, što je praktično nemoguće. U protivnom, „oslobodioci“ Sirije sami sebe osuđuju na eskalaciju svog angažmana u tuđem ratu, tačno po „vijetnamskom“ scenariju i sa već viđenim rezultatom. Ali put u katastrofu je obično popločan trenutnim i kratkotrajnim političkim računicama. Moskva je ušla u Siriju pokušavajući da se izvuče iz međunarodne izolacije izazvane ratom u Ukrajini, a Vašington iz unutrašnjepolitičkih razloga, pretvarajući se da priprema vojnu intervenciju. To usložnjava već ionako složenu situaciju. U istom vazdušnom prostoru se po dogovorenom rasporedu uzletanja mogu sinhronizovati različite vazduhoplovne operacije. Ali sa kopnenim ratnim dejstvima stvari stoje sasvim drugačije. Voditi dve paralelne kopnene operacije bez precizne koordinacije i čvrste saradnje dvaju učesnika je potpuno nezamislivo. Rizik direktnog međusobnog sudara je veoma visok. Glumeći odlučnost, tradicionalni „partneri“ lako mogu da se preigraju.

(Ežednevni žurnal; Peščanik.net; prevod:  H. MORENO)

Ocijeni:

1 2 3 4 5

1 (1 glasova)

Komentari se na portalu objavljuju u realnom vremenu i "Vijesti online" se ne mogu smatrati odgovornim za napisano.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijeđanje i klevetanje. Takav sadržaj će biti izbrisan čim bude primijećen, a autori mogu biti prijavljeni nadležnim institucijama. Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite Ombudsmanu.

Nije dozvoljeno postavljanje eksternih URL-ova u komentarima!

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za novi izgled i funkcionalnosti portala Vijesti, možete pisati na redizajn@vijesti.me.

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za PREMIUM sadržaj možete pisati na premium@vijesti.me.

Izdvojeni komentari Komentara: 3

  • bracki 2 godine i 7 mjeseci
    rusima danas ne moze niko nista,nece biti dogovora koji njima ne odgovara ili dogovora nece ni biti. to je nesto na sta zapad nije navikao do sada. uglavnom,dobro je za svjetsku bezbjednost sto se pojavio jos jedan igrac,ovom svijetu treba balans. ne svidja se svima americki nacin zivota i vladanja.
    • 8
    • 1
  • Leso 2 godine i 7 mjeseci
    Pristrasno, niko nije ni ocekivao od Rusa da imaju carobni stapic i sve rijese jednim potezom. Sitaucija na ratistu se ipak preokrenula, sirijska vojska je u ofanzivi, a teroristi uz svu pomoc zapada i zemalja zaliva, pomalo gube terotorije. Sjetimo se izjave Kerija ranije, rat protiv ISIL-a ce trajati godinama !!!!
    • 7
    • 2
  • LepiCane (gdje sunce sija) 2 godine i 7 mjeseci
    Cus rusi ? alo oni su ratovali sa avganistanom i izgubili.. to jedna veoma nedisciplinovana vojska.. koja kada se sastanu prijatelji iz razlicitih frontova onda nastupa zuraja vodka ovo ono.. a makse oni nikad nisu niti ce bit vele sila.. a putin prdi kao i onaj iz s. koreje samo su jaki na cupri.. dje su bila ta braca ovih srba nasih kad su nas gadjali opet zbg krivice jednog srbina koji je svojom politikom vodje srbima koji su ga podrzavali doveo te iste srbe na ovo sto jesu!
    • 3
    • 5