Rencija su izgnali bijesni, frustrirani, zapostavljeni i oni koji su do sada profitirali od korumpiranog sistema. Jesu li promislili o posljedicama, imaju li bolja rešenja?
Mateo Renci je već drugi premijer jedne države EU koji ove godine mora da pokupi prnje posle referenduma. Najpre britanski premijer Kameron, sada on. Obojica su pali pred koalicijom srditih građana, levih i desnih populista i onih koji odbacuju reforme. U ostatku EU vrište alarmi i gore crvene lampice jer su populisti nastavili fatalni niz pobeda. „Viva Tramp, viva Putin, viva Lepen", piše na Tviteru Mateo Salvini, šef desnoekstremne Lega Nord, čovek koji bi inače otcepio sever Italije. Prosto da čovek ne poveruje na kakav nivo je spala politička utakmica.
Naravno da se bez pogovora mora poštovati demokratska odluka koju je iznelo 60% Italijana i to pri visokoj izlaznosti. Pa ipak, teško je razumeti razloge za nastanak ovakvog klizišta. Rencija su izgnali besni, frustrirani, zapostavljeni, ali i oni koji su do sada profitirali od delom korumpiranog sistema. Jesu li promislili o posledicama? Imaju li bolje recepte? Ionako slabašna privreda neće ojačati u vremena nesigurnosti. Koji investitor ide u zemlju u kojoj na sledećim izborima može da pobedi anti-političar Bepe Grilo iz protestnog pokreta Pet zvezda?
Renci je u velikoj meri sam sebi zapržio čorbu. On je politički hazarder koji se ne boji rizika. Kada je ubedljivo dobio evropske izbore 2014. osećao se dovoljno snažno da pređe na rulet sa većim ulogom, da krene u reformu Ustava. Uz tu reformu je vezao soju političku sudbinu i time dao italijanskom narodu da glasa o poverenju vladi. Kada su ankete pokazale da je to bilo preuranjeno, Renci je malodušno pokušao da povuče obećanje. Rekao je kako se, eto, ne radi o njegovoj političkoj sudbini nego o Italiji. To objašnjenje birači nisu kupili. Opozicija - pre svih ober-populista Grilo - tu je videla svoju šansu. Grilo je takođe išao na sve ili ništa i ubeđivao Italijane da Renci hoće da ih prevari i ukine demokratiju. Naravno da je to budalaština, baš kao i ceo nadmeni program ovog komičara i blogera.
Renci je pokušao da steše italijanski politički aparat, da ga ubrza. Učinio je to previše arogantno i samodopadljivo. Namera je u suštini bila ispravna, iako, kako kažu mnogi stručnjaci i politikolozi, nije svaki detalj bio dobar. Ali Renci je nastupio kao greder, hteo je da pokaže da su moguće promene okoštalog i delom korumpiranog sistema. Od toga za sada nema ništa. Renci mora da kusa čorbu svog riskantnog kursa, i nije jedini koji će kusati.
Finansijski svet i ulagači će kazniti privredu Italije i ostaviti njene banke na cedilu. Italija bi čak ponovo mogla u recesiju. Pustolovni dugovi će još narasti. Italija će postati evropski problem. Evropskoj uniji je samo to falilo, posle odluke o Bregzitu i još nerešene grčke problematike. U najgorem slučaju će Italija dobiti jednogodišnji tehnički kabinet, što znači godinu zastoja do redovnih izbora. Ukoliko izbori budu pre, velika je šansa da Grilove populističke trupe preuzmu dizgine moći. Grilo, koji stalno potpaljuje bes i koristi frustraciju, želi da napusti monetarnu uniju. To bi verovatno bio kraj evra jer je Italija treća po veličini država evrozone i u evropski budžet uplaćuje više nego što iz njega uzima.
Za razliku od drugih država EU, u Italiji populisti nisu u prvi plan isticali ksenofobiju, nacionalizam ili izbegličku krizu. Uprkos tome, šamar italijanskoj vladi predstavlja vetar u leđa za Gerta Vildersa u Holandiji ili Marin Lepen u Francuskoj. Oboje će početkom sledeće godine plitkim parolama krenuti u lov na glasove. Odatle populistički virus može da pređe i u Nemačku. Na jesen će samozvana Alternativa za Nemačku mobilisati ogorčene građane. Italijani su joj u tome indirektno pomogli.
(Deutsche Welle)
Bonus video:
