Talas nacionalizma stigao je sa zakašnjenjem u Crnu Goru. Neki tvrde da je bio prisutan i ranije, ali da nije bilo tolikog talasanja i nije imao državni pečat kao danas. Zato je i talas naletio upravo u vrijeme kad je bilo moguće dobro ga naplatiti. Nacionalizam se posmatra isto kao zanat, kao da je neko stolar ili arhitekta, tako može biti i nacionalista koji parazitira na nekom budžetu.
Danas kad je sve zamrlo, nema industrije, nema više što da se proda, naijsplativija grana zarade je nacionalizam.
Nekoliko puta sam pisao o dragocjenim državobrižnim saopštenjima fantastične organizacije CKM (Crnogorska kulturna mreža) i ekipi koja je upozoravala na neispeglanost ili izblijeđelost zastave. To je briga o državi, ali takođe im se omaklo da šalju razna državobrižna upozorenja sa nacionalističkim ispadima.
I tako ubijede ljudi sebe da su bitno po državu, da bez njih opstanka nema, da treba da ih konsultuju o važnim pitanjima. Zauzvrat oni napadaju neistomišljenike, prave spiskove nepodobnih i reaguju dirljivo. Pišu (duhovita) saopštenja.
Godinama je RTCG bio više partijski nego državni servis i niko od „intelektualaca“ nije reagovao, čak ni intelektualci iz odbora, čuvali su svoje honorare, birnuli druge brige. Nisu se uplitali u uređivačku politiku državne televizije. Mudro su ćutali i čuvali svoje honorare. U nekoj drugoj prilici intelektualci bi se pokrili ušima i ćutali bi, ali naši državni intelektualci poziraju kao disidenti, oni se naizgled bore protiv ljutog imaginarnog vječitog neprijatelja. Bilo bi sjajno da imaju duha pa da to bude u nivou radnje i odnosa Don Kihota i vjetrenjača, ali nije.
Poslednje saopštenje jedne NVO dirljivog imena DOB (Društvo za obnovu crnogorske kulturne baštine) zaista je degutantno. Oni se žale kako državna televizija nije obavijestila javnost o njihovoj večeri posvećenoj Njegošu. Međutim, društvo za obnovu crnogorske kulturne baštine treba da se obrati onima koji su do sada vodili RTCG, koji su degradirali taj servis. Treba da pišu svim dosadašnjim ministrima kulture koji nisu radili svoj posao valjano, jer u suprotnom ne bi bilo potrebe da se osniva uopšte Društvo za obnovu crnogorske kulturne baštine. Nego, sve što su posijali naši državni intelektualci danas možemo samo da žanjemo i da preživamo nacionalne podjele. Da uživamo u jedu.
DOB, tako zvučno ime poput NOB, ali detalj je presudan. Jedno slovo mnogo znači. Organizovanje večeri posvećene Njegošu je dobra ideja, ali kriviti RTCG baš sada, jeste dodvorivanje određenoj struji kojoj djelovi RTCG sadašnjeg nisu po volji.
Ne javlja se NVO DOB sasvim slučajno, baš kao ni CKM kad zakuka nad sudbinom Crne Gore, nego obezbjeđuju vidljivost na sceni, nadajući se kakvom novom kolaču, ili mrvi, ponekad je svejedno.
Bonus video:
