Žito je juče isplovljavalo iz Ukrajine rekordnom brzinom u okviru inicijative koju predvode Ujedinjene nacije sa ciljem olakšanja globalne nestašice hrane uprkos ruskom upozorenju da je to riskantno i neprihvatljivo nakon što je ona suspendovala crnomorski sporazum o izvozu optužujući Ukrajinu za napad dronovima na njenu flotu na Krimu.
”Kretanje brodova duž bezbjednog koridora je neprihvatljivo, budući da ga ukrajinsko rukovodstvo i komanda Oružanih snaga Ukrajine koriste za sprovođenje vojnih operacija protiv Ruske Federacije”, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva odbrane u kojem se takođe ističe da se “Rusija nije povukla iz sporazuma, već ga je suspendovala”.
Drugi potpisnici sporazuma zalažu se za njegovo dalje sprovođenje, a Francuska je saopštila da pregovara sa drugim članicama Evropske unije o tome kako pojačati izvoz ukrajinskog žita kopnenim putem.
Rekordne količine od 354.500 tona poljoprivrednih proizvoda je utovaren na brodove koji su juče napustili ukrajinske luke u okviru crnomorskog sporazuma o izvozu žita, kazao je portparol vojne administracije u Odesi.
”Civilni teretni brodovi nikada ne mogu biti vojna meta ili držani kao taoci. Tokovi hrane moraju postojati”, objavio je na Tviteru Amir Abdulah, zvaničnik UN koji koordiniše programom.
Rusija je međutim izrazila sumnje u budućnost sporazuma.
”U uslovima kada Rusija priča o nemogućnosti da se garantuje bezbjednost plovidbe u ovim oblastima, takav dogovor je teško sprovesti”, kazao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Osiguravajuća kompanija “Lilojds of London Askot” saopštila je u ponedjeljak da neće izdavati pokrića za nove pošiljke koje koriste ukrajinski koridor žitarica.
”Od danas obustavljamo pokrića za nove isporuke dok bolje ne procijenimo situaciju”, kazao je za Rojters šef odsjeka za teret Kris Megil. “Osiguranja koja su već izdata i dalje važe”.
"Civilni teretni brodovi nikada ne mogu biti vojna meta ili držani kao taoci. Tokovi hrane moraju postojati", objavio je na Tviteru Amir Abdulah, UN koordinator programa
Turska koja je posredovala u postizanju sporazuma, ostaje posvećena dogovoru koji podrazumijeva inspekciju tereta u Centru za zajedničku korodinaciju u Istanbulu.
”Čak iako Rusija oklijeva jer nije dobila iste benefite, mi ćemo odlučno nastaviti naše napore da služimo čovječanstvu”, kazao je predsjednik Tajip Erdogan.
Cijene pšenice porasle su u ponedeljak za oko 6 odsto, ali su ostale daleko ispod rekordnih koje su zabilježene početkom marta ubrzo nakon početka sukoba.
Snažan izvoz pšenice iz Rusije, koja je ljetos imala rekordnu žetvu, pomogao je u stabilizaciji zaliha na svjetskom tržištu.
Konsultantska kompanija “Sovekon” procjenjuje da će Rusija izvesti 4,5 miliona tona pšenice u oktobru, u odnosu na 2,8 miliona u istom mjesecu prošle godine.
Cijene kukuruza takođe su juče porasla za dva procenta na svjetskim tržištima.
Trgovci su upozorili da su stotine hiljada tona pšenice koje su opredijeljene za Afriku i Bliski istok sada ugrožene. “Ako treba da nadomjestim brod koji je trebalo da stigne iz Ukraine, koje su mi opcije. Gotovo da ih nemam”, kazao je za Rojters jedan trgovac iz Singapura koji pšenicom snabdijeva kupce u Aziji i na Bliskom istoku.
Ukrajina je takođe i veliki izvoznik kukuruza i postoje bojazni da će doći do poremećaja u isporukama Evropskoj uniji. “Što se tiče Evrope, kukuruz je veći problem od pšenice jer se bliži vrhunac sezone za ukrajinski kukuruz u novebru”, kazao je za britansku agenciju jedan trgovac žitom.
Analitičari su upozorili da mada su se globalne cijene poljoprivrednih proizvoda spustile sa rekordnih visina proteklih mjeseci, cjene hrane u maloprodaji ostaju visoke i moguć je novi rast.
”Obično je potrebno oko dva mjeseca da se rast cijena žitarica filtrira kroz lanac snabdijevanja i utiče na potrošače na maloprodajnom nivou”, rekao je jedan analitičar iz Sidneja.
”Ali prerađivači hrane nemaju puno zaliha, tako da će to vjerovatno ići mnogo mnogo brže”.
Bonus video:
