navigacija Naslovnica Premium

DA LI ĆE SE BALKAN DALJE BALKANIZOVATI?

4.9.2018 17:32

Kosovo – oduvijek poseban slučaj?

"Kosovski problem se definitivno mora riješiti. Dalji nastavak statusa kvo sa državnošću u zoni sumraka i malodušnom politikom priznanja nezavisnosti suprotstavlja se dalji koracima za rješenja na Balkanu i više nikome od zainteresovanih strana ne donosi dobro"

Kosovo – oduvijek poseban slučaj? Priština
Foto: Shutterstock Autor: Deutche Welle

Pretpostavka da je na stolu razmjena teritorija Srbije i Kosova i dalje zaokuplja štampu na njemačkom. Da li će se Balkan dalje balkanizovati? Kriju li se tu opasnosti ili je, kako piše Viner cajtung, moguće mirno rješenje?

Bečki list Viner cajtung donosi autorski tekst profesora međunarodnog i evropskog prava Petera Hilpolda o planovima za razmjenu teritorija između Srbije i Kosova. „Protiv takve razmjene teritorija odmah su se čuli veoma kritični glasovi: u prvoj liniji se ističe da ovakav rasplet vodi problematičnim pomeranjima granica i povlačenju granica duž etničkih linija što se uvijek pokušavalo sprečiti tokom razrješavanja jugoslovenskih konflikata. Ali ta primjedba nije baš ubjedljiva: raspad Jugoslavije je, naprotiv, bio veoma određen etnički-religioznim elementima i najviše za onu republiku u kojoj se multietnički eksperiment nastavlja u velikom stilu – naime Bosnu i Hercegovinu – opstanak uopšte nije siguran.“

Onima koji smatraju da bi promena granica napravila međunarodni presedan, Hilpold odgovara: „Kosovo je oduvijek od međunarodne zajednice tretirano kao poseban slučaj, kao sui generis. Planirana razmjena teritorija pogodila bi relativno male oblasti. Ako stanovništvo kojeg se to tiče velikom većinom pristane, takvom bi se rješenju sa stanovišta međunarodnog prava malo šta moglo suprotstaviti. Problem bi postao kompleksniji ako bi kompromis obuhvatao razmjenu stanovništva. Kako bi se osiguralo da se ne ponove zlehude epizode prošlosti, takva razmjena bi morala biti na apsolutno dobrovoljnoj bazi i osigurana brojnim garancijama.“

Treba imati u vidu, dodaje autor, da razmjena teritorija primarno ima unutrašnjepolitički značaj. „Zapravo odlučujuća tačka je priznanje Kosova od strane Srbije, a to se – kako bi se moglo zastupati na unutrašnjem planu – mora pravdati 'protivuslugama'. A na Kosovu to opet pretpostavlja odgovarajuće teritorijalne protivusluge od strane Srbije.“

Federika Mogerini, Aleksandar Vučić Mogerini i Vučić 

Profesor Hilpold u Viner cajtungu zaključuje: „Kosovski problem se definitivno mora riješiti. Dalji nastavak statusa kvo sa državnošću u zoni sumraka i malodušnom politikom priznanja nezavisnosti suprotstavlja se dalji koracima za rješenja na Balkanu i više nikome od zainteresovanih strana ne donosi dobro.“

U bečkom dnevnom listu Standard drugačiji stav. Autor Paul Lendvaj piše da bi razmjena teritorija bila „otvaranje Pandorine kutije“ koje bi jedva dočekali „proruski vođa bosanske Republike Srpske Milorad Dodik“, „hrvatski nacionalisti u Hercegovini“ koji „čežnjivo gledaju ka Zagrebu“ te „albanski ekstremisti“ u Makedoniji. „Kancelarka Merkel je nedavno i, nadajmo se, pravovremeno upozorila na ovu zapaljivu igru granicama na Balkanu. Najopasniji piroman sjedi u Vašingtonu. Nakon debakla u Koreji je Trampov savjetnik za bezbjednost – u žestokom kontrastu sa dugogodišnjom balkanskom politikom SAD – dao zeleno svetlo za novi riskantni eksperimenti, ovog puta na drugom buretu baruta.“

Slično razmišlja Gerald Knaus, šef Evropske inicijative za stabilnost, koji je dao intervju za radio Dojčlandfunk. „Zvuči tako prosto: dva predsjednika se dogovore, razmijene teritorije, onda Srbija prizna Kosovo, Kosovo postaje država sa sigurnim granicama i svi su srećni. Ali zapravo je ovo jedna od početka do kraja opasna i cinična igra. Jer većina Srba koji žive na Kosovu jesu u oblastima koje se ne mogu obuhvatiti podjelom Kosova. (…) Nijedna strana ne igra sa otvorenim kartama, a za region je fatalni signal ideja da se problemi manjina rješavaju tako što manjine nestanu.“

„Gonjena mnogim krizama, unutrašnjim i spoljnim, Evropa je gurnula u zapećak šest država Zapadnog Balkana“, piše Teo Zomer, bivši glavni urednik uglednog nedjeljnika Cajt u kolumni koja je objavljena na portalu tog lista. Evropskim nečinjenjem je, dodaje, „nastao vakuum u koji drugi prodiru politički i privredno: Rusija, Turska, Saudijska Arabija i druge zalivske države, a prije svih Kina. Kinezi investiraju u zaostalu infrastrukturu, Arapi grade džamije i škola Kurana, Turska podržava muslimane koji su ostali od Osmanskog carstva, Rusija daje političku zaštitu. Svi zajedno su na putu da balkanizuju Balkan spolja.“

Zomer podsjeća da je EU mnogo investirala u region, ali da su balkanske zemlje na putu ka EU zatrpane papirologijom (pravna stečevina EU ima 80.000 stranica). „Srbija i Crna Gora sve više i više sumnjaju da će uspjeti da uđu u EU 2025; tu je preveliki otpor Francuske – Makron: Produbljenje EU prije proširenja! Ni savezna kancelarka ne drži do tog termina. Doduše je EU u maju ponovo oglasila spremnost da ojača društvene promjene u regionu, ali je najava ostala mlaka; nema ničeg konkretnijeg od odobravanja novih para za gradnju autoputeva i spuštanja naknada za roming.“

Dalje se u tekstu analizira mogućnost novog mijenjanja granica: „EU je rješenja srpsko-kosovskog konflikta proglasila preduslovom za prijem dvojih zemalja. Zapravo bi trebalo da budu srećni što se sada nešto mrda sa mrtve tačke između Beograda i Prištine. U petak će se pokazati kolike su šanse za rješenje kada se predsjednici Vučić i Tači sastanu u Briselu. Ako i ne dođe do razmjene teritorija, trebalo bi da je barem moguć modalitet autonomije za oblast na sjeveru Kosova koju naseljavaju Srbi kao i priznanje kosovske nezavisnosti od strane Beograda.“

„Balkan je naše zadnje dvorište. Evropsko nejedinstvo, okretanje glave i tvrdičluk ugrožavaju njegovu stabilnost i čine ga poligonom za spoljne sile. Sve dok pod zajedničkim krovom EU ne oslabi konfliktni potencijal na Balkanu i ne obijezbedi se njegovo blagostanje i ne garantuje demokratska ustrojenost, EU bi morala u najmanju ruku da drži zaštitni kišobran iznad pristupnih kandidata kako bi izbjegla dalju balkanizaciju Balkana spolja“, zaključuje Zomer za Cajt onlajn.

priredio Nemanja Rujević

Ocijeni:

1 2 3 4 5

4 (3 glasova)

Komentari se na portalu objavljuju u realnom vremenu i "Vijesti online" se ne mogu smatrati odgovornim za napisano.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijeđanje i klevetanje. Takav sadržaj će biti izbrisan čim bude primijećen, a autori mogu biti prijavljeni nadležnim institucijama. Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite Ombudsmanu.

Nije dozvoljeno postavljanje eksternih URL-ova u komentarima!

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za novi izgled i funkcionalnosti portala Vijesti, možete pisati na redizajn@vijesti.me.

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za PREMIUM sadržaj možete pisati na premium@vijesti.me.

Izdvojeni komentari Komentara: 11

  • Masan.Sojic 2 mjeseca i 1 nedelja
    Он наводи да је тешко повјеровати да би темељ једне чланице НАТО-а, најмоћнијег војног савеза на свијету, која под санкцијама држи Русију, могли да угрозе стихови једног пјесника
    • 8
    • 0
  • Simo Matavulj 2 mjeseca i 1 nedelja
    SRBIJA!
    • 4
    • 0
  • Су_чим_ћете_изаћ_пред_Милоша 2 mjeseca i 1 nedelja
    Ма шта нам наприча, јел би се обрадовао да се врате?
    • 4
    • 0