navigacija Naslovnica Premium

INTERVJU: PROF. DR VUJADIN VEŠOVIĆ, DEKAN FAKULTETA ZA SAOBRAĆAJ, KOMUNIKACIJE I LOGISTIKU IZ BUDVE

1.7.2017 09:51

Autoput što prije spojiti sa Evropom

Ukoliko konkurentski koridori budu završeni prije spajanja Luke Bar sa Beogradom, tokovi saobraćaja robe i putnika će se preseliti tamo i mi ćemo ostati izolovano ostrvo, kaže profesor Vešović.

Autoput što prije spojiti sa Evropom
Foto: Saša Marković Autor: Saša Marković

Izgradnja dijela autoputa od Podgorice do Mateševa neće imati efekta, ukoliko se on što prije ne poveže sa evropskom mrežom autoputeva preko koridora 11, koji je predviđen na pravcu od Beograda do Južnog Jadrana, kaže prof. dr Vujadin Vešović, dekan Fakulteta za saobraćaj, komunikacije i logistiku iz Budve.

Evropska unija dala je saobraćaju najviši prioritet, ulogu integratora, sa ciljem da uspostavi jedinstvenu saobraćajnu infrastrukturu. Tako su uspostavljeni najvažniji koridori, a sve se to preslikava i na nivo Jugoistočne Evrope.

“U našem području definisano je da su prioriteti pomenuti koridor 11, koji je nama najinteresantniji, ali treba imati u vidu da imamo dva konkurentska koridora, a to su Budimpešta-Osijek-Sarajevo-Ploče i Niš-Priština-Skadar-Drač“, ističe Vešović.

„Ako mi dozvolimo da oni prije nas završe te koridore mi ćemo ostati izolovano ostrvo, jer kad putnici i roba krenu određenim tokom, vi to kasnije ne možete da vratite“, kaže Vešović i dodaje da je saobraćaj oblast koju moramo da posmatramo na širem nivou, ne samo unutar granica naše zemlje.  

autoput Bar-Boljere

„Nakon što je na samitu u Pekingu dogovoreno da Kinezi uđu u izgradnju autoputa do Požege kroz Srbiju, mi bi u Crnoj Gori trebalo da odmah nastavimo sa izgradnjom autoputa od Mateševa do Boljara. Naš zadatak je da završimo autoput i da modernizujemo prugu. To nije samo zbog Luke Bar nego i zbog ostalih privrednih djelatnosti. Na primjer, nema razvoja turizma bez adekvatnog saobraćaja, a tu presudnu ulogu ima autoput, jer mi sa vazdušnim saobraćajem ne možemo da pokrijemo potrebe turuzma“, objašnjava Vešović. 

Vešović, koji je svojevremeno bio i dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu upozorava da bi se završetkom koridora od Niša do Drača vjerovatno kasnije aktivirala i željeznica na istom pravcu što nama ne bi nikako odgovaralo jer bi to bio težak udarac za Luku Bar.

„Mi moramo da znamo da u posljednje vrijeme ništa ne ulažemo u Luku Bar. Albanci su, sa druge strane, uložili dvije i po milijarde eura u kontejnerske terminale u Luci Drač, produbljuju gazove i modernizuju ostale kapacitete. Dakle, spremaju se za velike poslove“, upozorava Vešović.

„Bar je bio luka sa najvećim komparativnim prednostima na Jadranu, daleko ispred Rijeke i Kopra, na primjer. Međutim, vi sad imate situaciju da na Kopru planiraju da u bliskoj budućnosti godipnje pretovare milion dvjesta hiljada kontejnera, dok mi u Baru pretovaramo 40 do najviše 50 hiljada kontejnera godišnje“.
FSKL može da ponudi kadrove koji mogu da maksimalno pomognu Crnoj Gori u strategiji i realizaciji projekata vezanih za autoput, ali i za ostale projekte iz oblasti saobraćaja, kao što su problemi sa Montenegro Erlajnzom i željeznicom. 

„Na primjer, tu je profesor Ljubiša Kuzović, jedan od vodećih svjetskih eksperata za projektovanje i građenje puteva. Sama činjenica da je bio jedini konsultant pri izradi  konačne verzije metodologije za projektovanje i izgradnju puteva koju je pravila Svjetska banka, dovoljno govori o kakvom je stručnjaku riječ.
Na fakultetu predaje i prof. dr Nataša Gospić, jedan od vodećih eksperata za e-komunikacije, zatim dr Vuk Ognjanović, ekspert za javne finansije i bankarstvo, kao i prof. dr Milan Vujanić, jedan od vodećih eksperata u Evropi iz oblasti bezbjednosti saobraćaja. Tu su i prof. Momčilo Kujačić, ekspert za poštanski saobraćaj, kao i prof. dr Slobodan Zečević, vodeći ekspert iz oblasti logistike u regionu. 

 

Modernizacija željeznice jedan od prioriteta
Pošto su Kinezi kupili luku Pirej u Grčkoj, predvidjeli su da ta luka bude glavno evropsko čvorište za prevoz robe. Tome u prilog ide što su inicirali i modernizaciju pruge Beograd-Niš-Skoplje-Solun, kao i izgradnju pruge za velike brzine Beograd-Budimpešta. Na taj način bi vrijeme prevoza koje sada iznosi 30 dana smanjili na 10 dana. 
Zato je za Crnu Goru i Srbiju jedan od prioriteta modernizacija željeznice na liniji Beograd-Bar, što bi Luku Bar učinilo konkurentnom. 

 

Kadrovi su ograničavajući faktor
Eksperti Evropske unije, koji su saobraćaju dali najviši prioritet, smatraju da će u budućnosti potrebe za kadrovima saobraćajne struke biti velike, od tehnologa, projektanata, pa do menadžera. To će da bude ograničavajući faktor kako u izgradnji infrastrukture, tako i u njenom racionalnom korišćenju. 

 „FSKL je upravo imao u vidu ove trendove razvoja u saobraćaju tako da smo pripremili najsavremenije programe obrazovanja iz ove oblasti“, napominje Vešović. 
Kad je u pitanju nastavni kadar, na Fakultetu imaju čime da se pohvale.

„Opšte je poznato da vam je bez kadrova sve drugo uzaludno, bez obzira kakvom tehnologijom, infrastrukturom i organizacijom raspolažete. Mi smo pošli upravo od te maksime i obezbijedili smo vodeće kadrove iz relevantnih oblasti“, kaže Vešović

FSKL ima sporazume sa velikim brojem univerziteta iz oblasti saobraćaja u regionu. Takođe, saradnja je uspostavljena i sa fakultetom za saobraćaj koji je sastavni dio državnog univerziteta iz Moskve, najvećim na svijetu iz ove oplasti, na kome se školuje 120.000 studenata. FSKL je jedini fakultet u CG iz oblasti saobraćaja, a osnovne studije na njemu traju četiri godine jer je toliko neophodno da bi inženjer usvojio neophodna znanja, kaže Vešović.

 

Lična karta
Prof. dr Vujadin Vešović jedan je od vodećih stručnjaka u oblasti menadžmenta saobraćaja u regionu. Sadašnji dekan FSKL uveo je organizaciju menadžmenta u oblasti saobraćaja u bivšu SFRJ, a njegove stručne knjige se i danas koriste u svim djelovima bivše države. Iz dva navrata je bio direktor Instituta Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, a u to vrijeme je vodio sve projekte koje je finansirala Svjetska banka,a  koji su bili vezani za putnu i željezničku infrastrukturu. Vodio je i najveće projekte koje se tiču saobraćaja kao sistema u bivšoj SFRJ. I u Crnoj Gori je radio dosta projekata, kao što je studija transformacije željeznice 1992. godine, kada je bio rukovodilac ekspertskog tima.  

Ocijeni:

1 2 3 4 5

5 (2 glasova)

Komentari se na portalu objavljuju u realnom vremenu i "Vijesti online" se ne mogu smatrati odgovornim za napisano.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijeđanje i klevetanje. Takav sadržaj će biti izbrisan čim bude primijećen, a autori mogu biti prijavljeni nadležnim institucijama. Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite Ombudsmanu.

Nije dozvoljeno postavljanje eksternih URL-ova u komentarima!

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za novi izgled i funkcionalnosti portala Vijesti, možete pisati na redizajn@vijesti.me.

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za PREMIUM sadržaj možete pisati na premium@vijesti.me.

Izdvojeni komentari Komentara: 1

  • BNP 1 godinu i 4 mjeseca
    Кадрови са тог „факултета" не знају ни таблицу множења. Са много њих сам имао прилику да сарађујем, и углавном се сарадња завршавала послије првог разговора за посао. Вујадин Вешовић је морао да побјегне из Берана, јер је све живе прелагао и преварио, а у Будви отворено узима паре за испите. 100% тачно.
    • 0
    • 0