navigacija Naslovnica Premium
BBC News na srpskom

BBC NEWS

5.12.2018 16:43

Klimatske promene: Poslednje četiri godine „globalno najtoplije“

Stručnjaci upozoravaju da bi kraja veka temperatura na našoj planeti mogla da poraste za tri do pet stepeni.

Klimatske promene: Poslednje četiri godine „globalno najtoplije“
Autor: BBC News Serbian
zalazak sunca i ispucala zemlja od suše
Getty Images
Do kraja veka moguć je porast temperature od tri do pet stepeni

2018. godina je na putu da postane četvrta najtoplija u istoriji, upozorava Svetska meteorološka organizacija.

Kaže da je prosečna globalna temperatura u prvih 10 meseci ove godine bila za oko jednog stepen Celzijusa viša nego u periodu od 1850. do 1900. godine.

U Izveštaju o klimi navedeno je da je u poslednje 22 godine bilo 20 najtoplijih, a godine od 2015. do 2018. su četiri najtoplije do sada.

Svetska meteorolška organizacija navodi da, ukoliko se trend nastavi, do 2100. godine bi mogao da se dogodi rast temperature od tri do pet stepeni Celzijusa.

Podatak da je tokom 2018. zabeležen temperaturni rast od 0,98 stepeni potvrđen je sa pet nezavisnih skupova podataka.

Svetska meteorološka organizacija navodi da je jedan od faktora koji je učinio da 2018. bude nešto hladnija u odnosu na prethodne godine bio prirodni vremenski fenomen ,,La Ninja", koji može da smanji temperaturu površine okeana.

Očekuje se, međutim, da bi sledeće godine još jedan prirodni vremenski fenomen - ,,El Ninjo" - mogao da 2019. godinu učini još toplijom od 2018.

Fenomen El Ninjo prirodno povećava temperaturu vode u centralnom i istočnom Tihom okeanu i posledice tog zagrevanja se osećaju širom sveta.

Meteorolozi očekuju da se sledeći El Ninjo pojavi početkom 2019. godine i iako veruju da će biti slab, i to bi moglo da bude dovoljno da sledeću godinu ponovo učini rekordno toplom.

Rekordne temperature u svetu u maju i junu 2018.

Na ovom mestu je bilo najtoplije
BBC

Bez obzira na to kakav je uticaj ovih fenomena, naučnici navode da je dugoročni trend zagrevanja nastavljen u 2018, te da je nivo mora porastao, kao i da se glečeri tope, navodeći sve to kao primere klimatskih promena.

„Koncentracije gasova staklene bašte ponovo su na rekordnim nivoima, a ako se nastavi trenutni trend, do kraja veka možemo da se suočimo sa povećanjem temperature od tri do pet stepeni", kaže generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Piter Tales.

„Važno je još jednom ponoviti da smo mi prva generacija koja u potpunosti razume klimatske promene i poslednja generacija koja bi mogla nešto da učini", dodaje.

U izveštaju te organizacije navedeno je da je tokom većeg dela prethodne decenije, tačnije u periodu od 2009. do 2018. godine, prosečan temperaturni rast bio 0,93 stepena Celzijusova iznad predindustrijske osnove, odnosno u periodu između 1850. i 1900. godine. U poslednjih pet godina, prosečan rast je 1,04 stepena.

šuma u Švedskoj nakon požara
Getty Images
Požari su u 2018. godini opustošili šume u Švedskoj

„Ovo je više od brojeva", kaže zamenica generalnog sekretara Svetske meteorološke organizacije Elena Manenkova.

„Svaki delić stepena zagrevanja utiče na ljudsko zdravlje, dostupnost hrane i sveže vode, izumiranje životinja i biljaka, opstanak korala i morskog sveta.

On utiče na produktivnost ekonomije, bezbednost hrane, na elastičnost infrastrukture i gradova. Utiče na brzinu topljenja glečera i na zalihe vode, kao i na budućnost ostrva i priobalnih zajednica. Svaki delić je bitan."

Izveštaj Svetske metorološke organizacije ukazuje neke od najvažnijih događaja iz 2018.

U indijskoj državi Kerali više od pet miliona ljudi pogodile su poplave.

U poplavama su stradale i stotine hiljada ljudi u Japanu.

Toplotni talas u velikom delu Evrope doveo je do mnogobrojnih šumskih požara, uključujući i one koji su pogodili Skandinaviju.

U julu i avgustu rekordno visoke temperature pogodile su sever Arktika. Helsinki je imao 25 uzastopnih dana sa temperaturom iznad 25 stepeni.

Veliki požari u novembru su pogodili i Sjedinjene Države, odnevši najviše žrtava u ovom veku.

I Grčka se suočila sa fatalnim požarima, dok je u Britanskoj Kolumbiji oboren rekord po broju požara u sezoni.

Naučnici koji su pripremali izveštaj kažu da se uticaj klimatskih promena sada može jasno videti.

„Na globalnom nivou je jasno koliko je zagrevanje izazvano ovim emisijama gasova staklene bašte", kaže profesor Tim Osborn sa Univerziteta u Istočnoj Angliji, koji je obezbedio neke od podataka korišćene u analizi.

Izveštaj SMO-a o klimatskim uslovima je jedan od brojnih naučnih studija koje su u poslednje vreme napravljene da informišu delegate UN-a na konferenciji o klimi koja se ove nedelje održava u Poljskoj.

BBC News na srpskom