navigacija Naslovnica Premium
BBC News na srpskom

BBC NEWS

15.5.2018 18:37

Posle krvavih sukoba u Gazi, očekuju se novi protesti

Palestinci spremaju nove proteste protiv Izraela, dan nakon što je u nasilnim sukobima 55 ljudi izgubilo život, a na stotine ih je ranjeno.

Posle krvavih sukoba u Gazi, očekuju se novi protesti
Autor: BBC News Serbian

Očekuje se nastavak protesta protiv Izraela na palestinskim teritorijama, dan nakon što su izraelske snage ubile 55 ljudi u pojasu Gaze.

Danas će biti obeleženo 70 godina od događaja koji Palestinci zovu Nakba ili katastrofa, dana kada su počela masovna proterivanja palestinskog stanovništva u ratu koji je usledio posle osnivanja države Izrael.

Rastu tenzije u Gazi, gde će danas žrtve biti sahranjene.

Gaza: Desetine žrtava tokom palestinskih protesta

Nasilje je eskaliralo nakon što su Sjedinjene Države premestile ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, što je razbesnelo Palestince.

Oni polažu pravo na istočni Jerusalim kao prestonicu buduće palestinske države i vide potez SAD kao podršku izraelskoj kontroli nad čitavim gradom, koga Izraelci smatraju nedeljivom prestonicom.

Mapa ambasade SAD u Jerusalimu
BBC

Palestinski zvaničnici kažu da je pored ubijenih, oko 2700 ljudi povređeno u sukobima u ponedeljak i to nazivaju masakrom. Ovo je najkrvaviji dan u Gazi od rata 2014. godine.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je vojska delovala u samoodbrani od islamističkih vlasti u Gazi, Hamasa, koji po njemu želi da uništi Izrael.

Šta se desilo na granici s Gazom?

Palestinci su demonstrirali u okviru šestonedeljnih demonstracija, nazvanih Veliki marš za povratak, koje je organizovao Hamas.

Protesti su kulminirali, jer je juče bila godišnjica osnivanja države Izrael 1948, što je podsećanje na stotine hiljada Palestinaca koji su izgubili domove u ratu koji je usledio.

Palestinski demonstrant u Gazi
EPA
Oko 2.700 ljudi je povređeno u sukobima, tvrde palestinski zvaničnici

Izraelci tvrde da je oko 40.000 Palestinaca učestvovalo u „nasilnoj pobuni" na 13 lokacija duž ograde koju je Izrael izgradio na istočnoj granici s Gazom.

Palestinci su bacali kamenje i zapaljive naprave, a izraelska vojska je koristila suzavac i snajpersku vatru.

Netanjahu je branio odgovor vojske, rekavši: „Svaka zemlja ima dužnost da brani svoje granice."

Palestinci beže od suzavca koji su bacile izraelske snage
AFP
Palestinci beže od suzavca koji su bacile izraelske snage

„Hamas, kao teroristička organizacija, obznanila je svoju nameru da uništi Izrael i poslala hiljade ljudi na granicu kako bi ostvarila ovaj cilj. Nastavićemo da delujemo odlučno u odbrani našeg suvereniteta i građana."

Portparol izraelskih odbrambenih snaga izjavio je da su vojnici otvorili vatru na ljude koji su „izvodili terorističke akcije, a ne na demonstrante koji su rasterani uobičajenim sredstvima poput suzavca".

Proglasivši tri dana žalosti, palestinski lider Mahmud Abas je sa Zapadne Obale poručio: „Danas se ponovo nastavlja masakr nad našim narodom".

Kakva je bila reakcija međunarodne zajednice?

Neke zemlje su žestoko osudile ovu akciju, ali ključni saveznik Izraela, Sjedinjene Američke Države su je podržale:

Portparol Bele kuće Radž Šah izjavio je: „Hamas je isključivo odgovoran za ove tragične smrti.... Hamas namerno i cinično provocira ovakvu reakciju".

Kuvajt je podneo zahtev Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zahtevajući istragu o ovim sukobima, izražavajući „bes i tugu", ali su SAD blokirale ovaj zahtev.

Velika Britanija je saopštila da „je brine obim otvorenih sukoba", ali i da protesti moraju da budu mirni.

Nemačka je poručila da Izrael ima pravo da brani svoje granice, ali to mora da uradi u skladu s međunarodnim zakonima.

Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je nasilje izraelske vojske.

Turska tvrdi da SAD dele odgovornost s Izraelom za „jezivi masakr" i najavila da će povući ambasadore iz obe zemlje.

Jedna od najoštrijih izjava došla je od predstavnika Ujedninjenih nacija za ljudska prava Zejda Rada al-Huseina, koji je optužio „izraelsku vojnu akciju za stravično ubistvo desetine ljudi i ranjavanje više stotina njih".

Južna Afrika je takođe povukla svog ambasadora iz Izraela, uz osudu „nasumičnog načina koji je Izrael izveo napad".

Da li je nasilje povezano s otvaranjem ambasade?

Nije eksplicitno, ali protesti i otvaranje američke ambasade se podudaraju s sedamdesetogodišnjicom osnivanja države Izrael.

Ivanka Tramp na otvaranju ambasade u Jerusalimu
EPA
Ivanka Tramp na otvaranju ambasade u Jerusalimu

Hamas nije inicirao ovonedeljne proteste, ali ih je podsticao. Krajem marta, lider Hamasa u Gazi, Jahja Sinvar, rekao je da su demonstracije usmerene ka uklanjanju „privremene granice" s Izraelom.

Hamas poziva na uništenje Izraela i u stalnom je konfliktu s jevrejskom državom.

Zašto je preseljenje ambasade toliko kontroverzan potez?

Status Jerusalima je suština konflikta između Izraela i Palestine.

Suverenitet Izraela nad Jerusalimom nije međunarodno priznat i u skladu sa mirovnim dogovorom između Izraela i Palestine iz 1993. konačni status Jerusalima biće određen u kasnijim etapama ovih pregovora.

Od 1967. Izrael je izgradio na desetine naselja u istočnom Jerusalimu, u kojima živi 200.000 Jevreja. Po međunarodnim zakonima, ova naselja su bespravna, iako se Izrael ne slaže s tim.

Palestinski predsednik nazvao je novu ambasadu „američkom nastambom u istočnom Jerusalimu".

Razne zemlje su imale ambasade u Jerusalimu - ali većina se izmestila posle 1980. kada je Izrael počeo da polaže pravo na istočni deo grada, uprkos protivljenju Ujedinjenih nacija.

BBC News na srpskom