navigacija Naslovnica Premium

NACRT STRATEGIJE O PROŠIRENJU EVROPSKE UNIJE NA ZAPADNI BALKAN

5.2.2018 08:04

Članice nisu sigurne da je 2025. realan rok

U EU neće nove članice u kojima vladavina prava nije na zadovoljavajućem nivou

Članice nisu sigurne da je 2025. realan rok EU ne pominje rokove: HAN sa liderima iz regiona
Foto: Beta-AP Autor: Miloš Rudović

Nije sigurno da će se u Strategiji proširenja Evropske unije (EU)  naći 2025. godina kao poželjni vremenski okvir za učlanjenje  Crne Gore i Srbije u Uniju, kao ni da će te dvije zemlje biti pomenute kao lideri u pregovorima sa Briselom, saznaju “Vijesti” iz  diplomatskih izvora.

Prema tvrdnjama sagovornika “Vijesti” u  nekim verzijama nacrta strategije koje su podijeljene zemljama članicama radi konsultacija sa zvaničnim Briselom,  nema 2025. godine kao okvirnog roka za učlanjenje niti se pominju Crna Gora i Srbija. 

“Moguće da na kraju bude ta ili neka druga godina, ali u kom kontekstu još nije jasno. Konsultacije još traju”, rekao je  diplomata iz jedne od članica Unije.

Komesar za proširenje EU Johanes Han predstaviće strategiju sjutra u Evropskom parlamentu u Strazburu, a zatim će to  uraditi u Srbiji i Crnoj Gori. U nacrtu strategije u koju su “Vijesti” imale uvid, navodi se da se prijem novih članica očekuje krajem 2025. pod uslovom da do kraja 2019. godine budu ispunjena privremena mjerila iz ključnih poglavlja 23 i 24. 

U nacrtu strategije  se kao predvodnici u procesu pregovora pominju Crna Gora i Srbija, što je izazvalo nezadovoljstvo kod ostalih država u regionu koje pretenduju da budu članice EU. 

Aludirajući na  negodovanje dijela regionalne javnosti, sagovornik “Vijesti” je rekao da nema spora oko principa regate, odnosno ulaska zemalja zapadnog Balkana u EU po zaslugama.

“Oko 2025. godine postoji dilema u EU. Svi žele ohrabriti proširenje, sve članice žele neki vremenski okvir ali zemlje sa sjevera Evrope neće da se ponovi slučaj Bugarske i Rumunije - da uđu države u kojima vladavina prava nije na zadovoljavajućem nivou”, rekao je diplomata i istakao da te zemlje nisu sigurne da je 2025. godina optimalan rok za Srbiju i Crnu Goru, jer nemaju dokaze da mogu ispuniti sve uslove za vladavinu prava ali  i jer su zahtjevi prema Crnoj Gori i Srbiji veći nego što su bili prema Rumuniji i Bugarskoj. 

“Neki od velikih problema i u Crnoj Gori i u Srbiji su transparentnost imovine javnih funkcionera, npr. slučaj Marović iz Panamskih papira.  Ta procedura za transparentnost je vrlo jednostavna, ali je puno ljudi koji imaju šta da sakriju i koji to rade”, kazao je on.

Dokumenti iz švajcarskog ogranka banke HSBC u posjedu međunarodne grupe novinara otkrivaju da je supruga Svetozara Marovića, Đorđina, imala 3,8 miliona dolara na računu u ovoj banci. Sagovornik

“Vijesti” je rekao da u obje zemlje ima napretka, da je crnogorsko Specijalno tužilaštvo “uradilo neke teške stvari”. 

“Problem je što u nekim zemljama praktično postoji jednopartijski model, to treba da prestane. Veoma su loši indeksi percepcije korupcije, kao i u očima posmatrača sa strane, to je u  Crnoj Gori i Srbiji mnogo lošije nego kod komšija, kad se izuzmu Kosovo i Bosna”, naveo je on. “EU daje velike pare za borbu protiv korupcije i poboljšanje vladavine prava i nada se da će se to poboljšati. Međutim, kod građana nema povjerenja u političare, u javne nabavke, i nije problem samo u siromaštvu već je veći kada građani vide da se odabrani bogate a oni se bore da prežive”, kazao je on, navodeći da postoji mogućnost da članice se sjevera Evrope, poput Danske i Holandije -  koja svako članstvo mora da potvrdi na referendumu - odbiju nove članice  ako ne bude rezultata u  vladavini prava. “U ovim zemljama naročito, ali i u drugim članicama EU, poput Švedske i Finske, postoje snage koje se zalažu za izlazak iz EU, i političari ne žele da rizikuju nijihovo dalje jačanje”, naveo je sagovornik “Vijesti”.

Ocijeni:

1 2 3 4 5

4 (6 glasova)

Komentari se na portalu objavljuju u realnom vremenu i "Vijesti online" se ne mogu smatrati odgovornim za napisano.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijeđanje i klevetanje. Takav sadržaj će biti izbrisan čim bude primijećen, a autori mogu biti prijavljeni nadležnim institucijama. Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite Ombudsmanu.

Nije dozvoljeno postavljanje eksternih URL-ova u komentarima!

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za novi izgled i funkcionalnosti portala Vijesti, možete pisati na redizajn@vijesti.me.

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za PREMIUM sadržaj možete pisati na premium@vijesti.me.

Izdvojeni komentari Komentara: 9

  • Čiča 6 mjeseci i 1 nedelja
    Da nije ko gurnuo Markovica kukala mu capra.
    • 6
    • 0
  • Crnogorac Cetinje 6 mjeseci i 1 nedelja
    Cus , oce vladavinu prava , kako da ne ?
    • 4
    • 0
  • biba struja 6 mjeseci i 1 nedelja
    od ovih ex ju zemalja što se još nečemu nadaju, eu i usa nastoje stvoriti neku labavu konfederaciju sa centralom u bg, i tako u džaku pustiti u nekakvu trećerazrednu eu sa cro,bugarima i rumunijom, problem je jedino što srbija i rs neće u nato, što koči plan
    • 1
    • 0