navigacija Naslovnica Premium

PREPORUČUJU RAZMATRANJE DRUGE OPCIJE FINANSIRANJA

12.10.2017 07:44

MMF: Ne postoji mogućnost da se nastavi gradnja autoputa novim zaduživanjima

MMF predlaže ozbiljno fiskalno prilagođavanje za brzo smanjenje duga i da bi on bez mjera bio 95 odsto BDP-a do 2020.

MMF: Ne postoji mogućnost da se nastavi gradnja autoputa novim zaduživanjima MMF navodi i da ne postoji mogućnost da se nastavi gradnja autoputa novim zaduživanjima: Vlada
Foto: Vlada Crne Gore Autor: Biljana Matijašević

Međunarodni monetarni fond (MMF) snizio je prognozu rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini na tri odsto, u odnosu na u aprilu procijenjenih 3,3 odsto.

U  novim jesenjim  ekonomskim prognozama, MMF navodi da će crnogorski bruto domaći proizvod (BDP) u narednoj godini porasti 2,8 odsto, što je znatno slabiji rast u odnosu na prognozu iz aprila od 3,4 odsto.

Za 2022. godinu očekuje se rast od 3,1 odsto.

Prognoze MMF-a za ovu i narednu godinu razlikuju se od procjena crnogorske Vlade, čiji predstavnici očekuju značajniji rast BDP-a koji se oslanja na veliku  potrošnju. Iz Vlade je saopšteno da je rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine iznosio tri a u drugom 5,1 osto.

“Svi pokazatelji govore da smo stabilizovali javne finansije, podstakli investicije, podigli rast i da dobijamo nova radna mjesta. U trećem kvartalu očekujem veći rast od pet odsto“, rekao je nedavno premije Duško Marković.

On je rekao da je cilj Vlade u ovoj godini da rast bruto domaćeg proizvoda zadrži da ne padne ispod četiri odsto.

U izvještaju Misije MMF-a za Crnu Goru  navedeno je da visok nivo duga  i značajne potrebe refinansiranja zahtijevaju ozbiljno fiskalno prilagođavanje za brzo smanjenje duga. Bez ikakvog prilagođavanja, dug Crne Gore, kako navode, bi vjerovatno porastao iznad 95 odsto BDP-a do 2020. godine.

Osim toga, kako se dodaje, Crna Gora se suočava sa velikim potrebama za refinansiranjem euroobveznica u 2019. godini (između šest i 11 odsto BDP-a godišnje), što bi bilo izuzetno teško ispuniti bez značajnog unapređenja fiskalne dinamike.

"Iako su ekonomski izgledi pozitivni, rizici koji proizilaze iz velikog povećanja javnog duga i potreba za eksternim finansiranjem izazivaju zabrinutost zbog fiskalne održivosti i spoljne stabilnosti”, navodi se u izvještaju.
U skladu s tim, iz MMF-a su naglasili značaj kontinuiranog fiskalnog prilagođavanja kako bi se smanjio dug i zadovoljile potrebe refinansiranja, održali napori za jačanje finansijskog sektora i fiskalne i strukturne reforme u cilju podrške većem i inkluzivnom rastu.

Javni dug je na kraju prošle godine  iznosio 2,54 milijarde eura ili 67,5 odsto BDP-a.
MMF podržava dobro definisan, srednjoročni plan fiskalnog prilagođavanja Vlade, koji uključuje mjere socijalne zaštite za najugroženije. Misija MMF-a očekuje da će, ukoliko se u potpunosti sprovede, plan postaviti državni dug na jak silazni put.

Takođe su vidjeli mogućnost daljeg smanjenja vladinih troškova  u srednjoročnom periodu, uključujući penzijsku i reformu državnih službi.

Misija smatra da ne postoji fiskalni prostor za finansiranje naredne faze projekta autoputa sa dugom i preporučuje razmatranje druge opcije finansiranja.

Očekuju najveći rast svjetske ekonomije od 2011. godine

Međunarodni monetarni fond očekuje da će globalni ekonomski rast ove godine iznositi 3,6 odsto, a naredne 3,7 odsto. 

Obje procjene su za 0,1 odsto veće nego prethodne prognoze MMF-a objavljene u julu, a značile bi najbrži svjetski rast od 2011.

Svjetska ekonomija je u prošloj godini zabilježila rast od 3,2 odsto.

Očekuje se da će Sjedinjene Američke Države (SAD), 19 zemalja eurozone, Japan i Kina zabilježiti rekordno brz rast ove godine. Takođe, predviđa se da će svjetska trgovina u ovoj godini porasti 4,2 odsto, što je najbrže u posljednjih šest godina.

Ulaganje u investicije, industrijsku proizvodnju i povjerenje potrošača i preduzeća, takođe, povećava šanse za rast. Međutim, slabija produktivnost i starenje populacije nastavljaju da koče rast u najbogatijim zemljama svijeta.

Ocijeni:

1 2 3 4 5

5 (2 glasova)

Komentari se na portalu objavljuju u realnom vremenu i "Vijesti online" se ne mogu smatrati odgovornim za napisano.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijeđanje i klevetanje. Takav sadržaj će biti izbrisan čim bude primijećen, a autori mogu biti prijavljeni nadležnim institucijama. Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite Ombudsmanu.

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za novi izgled i funkcionalnosti portala Vijesti, možete pisati na redizajn@vijesti.me.

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za PREMIUM sadržaj možete pisati na premium@vijesti.me.

Izdvojeni komentari Komentara: 21

  • Ratimir.V. 1 nedelja i 2 dana
    u oštroj konkurenciji
    • 7
    • 0
  • Ratimir.V. 1 nedelja i 2 dana
    Ne plaćaju svih 600. 000 goveda ! Jedno 200.000 hiljada goveda (glasači dps-a) žive č čak bolje nego što privređuju,
    • 6
    • 0
  • Plutusinvestment 1 nedelja i 2 dana
    komedija rast od 4% a svjetski prosjek 3.7% - to je stvarni lose za ovako malu i nerazvijenu zemlju gdje je potencijal rasta mnogo veci nego kod razvijenih zemalja- prosjecna penzija u njemackij u 2012 je bila 1263 eura-izracunajte koliko nam treba da dostignemo ono sto su imali prije 5 godina.
    • 5
    • 0