navigacija Naslovnica Premium

DALEKO OD NIVOA EVROPSKIH STANDARDA

1.5.2016 14:22

Neophodna saradnja za razvoj srednjeg stručnog obrazovanja

“Organizacija profesionalne prakse kod poslodavca se u jednom broju slučajeva, ne sprovodi u skladu sa usvojenim smjernicama, a sistem eksterne evaluacije kvaliteta stručnog obrazovanja ne pokriva adekvatno ovu oblast”

Neophodna saradnja za razvoj srednjeg stručnog obrazovanja
Mina
Foto: Shutterstock.com Autor: Mina

Saradnja između škola, poslodavaca i lokalne zajednice na niskom je nivou, smatraju u nevladinim organizacijama (NVO) Juventas i SOS telefon za žene i djecu žrtve iz Podgorice.

Oni su agenciji Mina kazali da je praktično obrazovanje u srednjim stručnim školama daleko od nivoa evropskih standarda, iako je istraživački tim ocijenio da je više od polovine mjera Strategije za razvoj stručnog obrazovanja 2010 - 2014 sprovedeno, posebno djelovi vezani za standardizaciju obrazovnih programa, koji povećavaju konkuretnost crnogorskih učenika na tržištu rada.

Iz Juventasa i SOS telefona ukazali su da Strategija predviđa učešće lokalnih samouprava i poslodavaca u procesu formulacije upisne politike analizama potreba tržišta rada, kao i prilagođavanje profesionalne prakse potrebama učenika i evropskim standardima.

“Strategijom je bio predviđen i dualni model obrazovanja po kome bi se cjelokupno praktično obrazovanje učenika odvijalo kod poslodavca, u saradnji sa profesorima, a na bazi individualnih ugovora koji bi garantovali novčanu naknadu za rad učenika, osiguranje i zaštitu na radu”, pojasnili su oni.

Iz tih NVO su naveli da, iako je Zakonom o stručnom obrazovanju predviđena mogućnost za uvođenje dualnog modela obrazovanja u škole, nije urađeno dovoljno da bi se poslodavci motivisali da učestvuju u tom programu.

“Organizacija profesionalne prakse kod poslodavca se u jednom broju slučajeva, ne sprovodi u skladu sa usvojenim smjernicama, a sistem eksterne evaluacije kvaliteta stručnog obrazovanja ne pokriva adekvatno ovu oblast”, smatraju oni.

Iz Juventasa i SOS telefona ocijenili su da u izvještajima o eksternoj evaluaciji postoje vrlo šturi podaci o profesionalnoj praksi, koju evaluatori ne nadgledaju.

Oni su dodali da registar poslodavaca, koji vode škole, uglavnom ne sadrži podatke o materijalnoj i kadrovskoj opremljenosti poslodavca.

Te NVO su u Izvještaju o sprovođenju i analiza efekata Strategije ocijenile da, pored nedostatka podsticaja za poslodavce da pružaju praktično obrazovanje učenicima, nedostaje ključna veza između stručnog obrazovanja i tržišta rada.

Oni su dodali da rijetki sastanci uprava škola, lokalne zajednice i poslodavaca nijesu adekvatna osnova za formulisanje upisne politike.

“Predlaže se da se uspostave materijalne i nematerijalne podsticajne mjere za poslodavce koji pružaju praktično obrazovanje, posebno onih koji mogu biti uključeni u dualni model, ojača kontrola nad sprovođenjem profesionalne prakse – kroz uključivanje ovog segmenta u eksternu evaluaciju i uvođenje zakonske obaveze za udruženja poslodavaca da, zajedno sa školom, kontrolišu materijalne i kadrovske uslove kod poslodavca i način na koji se praksa sprovodi”, naveli su iz Juventasa i SOS telefona.

Oni su dodali da analize lokalnih tržišta rada, na osnovu kojih se donose kratkoročne i srednjoročne odluke o upisnoj politici treba da budu dostupne na internet strancima škola, kako bi roditelji i zainteresovani đaci mogli da im pristupe i donesu informisanu odluku o daljem obrazovanju.

“Potrebno je i jasnije podsticati upis u škole koje obrazuju učenike za deficitarna zanimanja na tržištu rada, promovišući mogućnosti zapošljavanja, ali i stipediranja učenika. U promociju ovih zanimanja potrebno je uključiti medije, škole, lokalne samouprave nadležne institucije, ali i roditelje”, poručili su iz Juventasa i SOS telefona.

Detaljnija analiza je data u studiji Izvještaj o sprovodjenju i analiza efekata Strategije za razvoj stručnog obrazovanja, koja je nastala u okviru projekta Ubrzanje razvoja zajednice, a koji sprovode ove NVO.

Projekat se sprovodi u saradnji sa Koalicijom za društvene promjene, koju, pored ovih NVO, čine i Centar za građansko obrazovanje, Centar za romske inicijative, Centar za monitoring i istraživanje, Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore, Ekvista, Kvir Queer Montenegro, Naše doba i CAZAS, a uz podršku Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori.

Ocijeni:

1 2 3 4 5

0 (0 glasova)

Komentari se na portalu objavljuju u realnom vremenu i "Vijesti online" se ne mogu smatrati odgovornim za napisano.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijeđanje i klevetanje. Takav sadržaj će biti izbrisan čim bude primijećen, a autori mogu biti prijavljeni nadležnim institucijama. Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite Ombudsmanu.

Nije dozvoljeno postavljanje eksternih URL-ova u komentarima!

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za novi izgled i funkcionalnosti portala Vijesti, možete pisati na redizajn@vijesti.me.

Ako imate neke primjedbe, sugestije ili komentare vezane za PREMIUM sadržaj možete pisati na premium@vijesti.me.

Izdvojeni komentari Komentara: 1

  • Goli 2 godine i 4 mjeseca
    A, šta da čovjek ovdje prokomentariše!? Opet se sve svodi na priču i fingirane izvještaje. Poslodavcu treba ponuditi kadar koji će on, tokom profesionalne prakse, iskaliti i prilagoditi svojim potrebama. Taj kadar su učenici trećeg i četvrtog razreda, koji imaju oko 18 godina i kojima "malo fali" da se osamostale... Eto tako... :-)
    • 0
    • 0