Direktor Direkcije za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel kazao je da ako u zemlji reforme sudstva ne počnu veoma rano, postoji rizik da se mnoge druge reforme ne sprovedu, da se biznis okruženje neće poboljšati i da se prava građana i kompanija neće u potpunosti poštovati.
"To je jedna od lekcija koju smo naučili tokom posljednjeg proširenja", rekao je Mirel na predavanju studentima Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore.
On je dodao da je još jedna naučena lekcija i postavljanje uslova za otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja: “Ovo usporava proces ali daje državi i administraciji jasnije indikacije šta i do kada treba da se uradi”.
Mirel nije želio da kaže da li je Crna Gora dovoljno napredovala u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i da li će rezultati, koje u julu bude slala Evropskoj komisiji (EK), biti prihvatljivi za otvaranje pregovora.
“Mislim da ću vam odgovoriti 12. oktobra”, rekao je Mirel.
Tog dana EK će objaviti redovni godišnji Izvještaj o napretku Crne Gore.
Međutim, na insistiranje novinara da sada da ocjenu, Mirel je kazao da je u protekla četiri mjeseca viđen “veoma impresivan set predloga, reformi o kojima je odlučeno”.
Mirel je kazao da je u protekla četiri mjeseca viđen “veoma impresivan set predloga, reformi o kojima je odlučeno”.
“Takođe, nešto što je impresivno jeste otvoren način na koji se neke značajne reforme pripremaju sa skupštinom i civilnim društvom”, kazao je Mirel.
Na pitanje studenata, kako ubijediti Evropljane u benefite proširenja, direktor Direkcije za ZB je kazao da je najbolji način za to “da se završe značajne reforme i da postoji snažna, odlučna akcija protiv organizovanog kriminala, grupa švercera droge”.
Na početku obraćanja studentima, Mirel je govorio o nizu ogračenja u procesu proširenja. Jedno od njih je niska podrška javnosti u zemljama članicama. Takvo stanje objasnio je tako što je tokom prethodnog proširenja, u nekim zemljama članicama, bilo malo debata o tom pitanju: “Tako je veliki broj građana stekao utisak da je peto proširenje bilo previše brzo i preskupo”.
Mirel je dodao i da uvođenje bezviznog režima, koje je dovelo do povećanog broja onih koji traže azil, takođe utiče na javno mnjenje.
Mirel je dodao i da uvođenje bezviznog režima, koje je dovelo do povećanog broja onih koji traže azil, takođe utiče na javno mnjenje.
Poručio je da su potrebna jača finansijska sredstva za inkluziju marginalizovanih grupa počevši od Roma.
Domaćin na predavanju bila je profesor na Ekonomskom faluktetu i bivši ministar za evropske integracije Gordana Đurović.
Bonus video:
