Preko 100 hiljada ima kredite: Bankama smo dužni skoro 900 miliona

U odnosu na kraj prošle godine, dug građana je veći 3,3 odsto, a prosječan kredit od 1,4 hiljade eura po građaninu veći je za 0,04 procentna poena

67 pregleda7 komentar(a)
Novac, ekonomija, plate, krediti, banka, Foto: Shutterstock
31.01.2016. 18:05h

Kod poslovnih banaka na kraju prošle godine kreditno je bilo zaduženo oko 107,3 hiljade građana ili 17 odsto ukupnog broja stanovnika Crne Gore.

Dug po osnovu kredita kod banaka iznosi 873 miliona, pokazuju podaci Centralne banke (CBCG).

“Prema raspoloživim podacima iz kreditnog registra, koje su poslovne banke dostavile Centralnoj banci, banke su na 31. decembar 2015. prijavile ukupan dug po aktivnim kreditima građana od 873 miliona eura. Ovaj dug se odnosi na 122.835 kreditnih partija koje koristi 107.316 korisnika kredita”, rekli su „Vijestima“ iz CBCG.

U odnosu na kraj prošle godine, dug građana je veći 3,3 odsto, a prosječan kredit od 1,4 hiljade eura po građaninu veći je za 0,04 procentna poena.

Prema strukturi ukupnih kredita građana po namjeni, najveće učešće od 40,5 odsto imaju gotovinski nenamjenski krediti sa 76.462 partije i dugom od 354 miliona eura. Slijede krediti za kupovinu i adaptaciju stanova od 34,3 odsto sa dugom od 299,3 miliona eura, koji se odnosi na 12.785 kreditnih partija.

Ekonomski analitičar Vasilije Kostić za „Vijesti“ kaže da podaci CBCG ukazuju da je svaki imalac kredita kod poslovnih banaka prosječno opterećen sa preko osam hiljada eura, što se može različito kvalifikovati.

“Ipak, ako se taj podatak sagleda iz odnosa sa prosječnom zaradom od oko 480 eura ili čak sa brojem zaposlenih oko 180.000, nameće se ocjena o relativno značajnom kreditnom zaduženju (17 prosječnih zarada ili oko 5.000 eura po zaposlenom)”, rekao je Kostić.

Objasnio je da je relativno visok stepen zaduženosti prije svega rezultat relativno niskih prihoda u odnosu na potrebe: “Nizak standard, odnosno niske zarade podstiču potrebu za zaduživanjem, koje zbog toga raste brže od rasta prihoda odnosno zarada, čime situacija postaje teža i utiče na pad standarda - sve veći dio prihoda zaduženih odlazi na otplatu kredita, a manje ostaje za zadovoljavanje njihovih ličnih potreba”.

Zaduživanje građana, kako kaže, primarno ima negativnu konotaciju - ukazuje na probleme.

Ukoliko se posmatra u interakciji sa kreditnom sposobnošću građanina i njegovom sposobnošću vraćanja kredita - slika o zaduženosti se preokreće i može da ima suprotno značenje od onoga koje joj se obično daje.

“Tako, na primjer, Švajcarci su najviše zaduženi ali su istovremeno i najbogatiji (po iznosu neto aktive po stanovniku). Imaju više pa mogu i da se više zaduže, možemo reći. Iznos zaduženosti švajcarskih građana, iako je daleko viša od zaduženosti naših građana, ukazuje na sasvim drugo od onoga na šta ukazuje zaduženost naših građana. Ovim, naravno, ne želim reći da je dobro biti zadužen, već da ne možemo realno prosuđivati o zaduženosti građana, a da pri tome ne uključimo u razmatranje i njihovu sposobnost vraćanja duga, od koje u mnogome zavisi stepen i priroda njihove zaduženosti (neko se zadužuje za kuću, neko za kola, a neko za zimnicu). Na taj način naša predstava o zaduženosti postaje manje uslovljena numeričkim iskazom, a više sadržinski“, objasnio je Kostić.

Prema posljednjim podacima CBCG, na kraju novembra prosječna efektivna kamata (sa svim troškovima) na kredite iznosila 8,65 odsto i bila je niža za 0,63 procentna poena u odnosu na isti godišnji period.

Bankari su početkom godine najavili niže kamate na kredite i za građane i privrede u ovoj godini zahvaljujući pojačanoj konkurenciji na tom tržištu i većim stopama privrednog rasta.

Predstavnici banaka za „Vijesti“ su tada kazali da su banke likvidne, odnosno da imaju dovoljno novca da podrže sve projekte koji su ekonomski održivi i sve zahtjeve građana koji su opravdani.

Rekli su da bi za snažnije kreditiranje ograničavajući faktor mogao da bude velik broj blokiranih firmi, unutrašnja dugovanja i novac koji bankama nije na raspolaganju zbog sporog postupka naplate.

Niska zaduženost ne govori o ekonomskom blagostanju

Kostić je rekao da su u regionu najmanje zaduženi građani zemalja u kojima su najniže zarade, ne zbog toga što nemaju potrebu za zaduživanjem već što je njihova kreditna sposobnost niska, pa nijesu u stanju da se zaduže.

„To potvrđuje tezu da dug ne ukazuje isključivo na lošu situaciju kao ni da niska zaduženost nužno ne ukazuje na pozitivne okolnosti. S rastom prihoda zaposlenih opada sklonost štednji ili drugačije rečeno: sklonost zaposlenih zaduživanju raste sa rastom njihovih zarada“, kazao je Kostić.

Poručio je da će zaduženosti uvijek biti, ali i da je od suštinske važnosti njen relativan iznos u odnosu na prihode. „Jasno je dakle da se taj problem, na održiv način može rješavati samo ekonomskim rastom, odnosno rastom produktivnosti i socijalno pravednijom raspodjelom, što zajedno utiče na povećanje ličnih prihoda građana, a sa tim i relativno podnošljivijim nivoom zaduženosti ponaosob“, rekao je Kostić.

Kasni otplata osam hiljada kredita

Prema podacima CBCG, građani više od 30 dana kasne sa otplatom 8.183 kredita čiji je ukupan iznos 103,6 miliona eura.

„Dospjeli dug po kreditima u kašnjenju je 38,2 miliona eura, što je 4,4 odsto ukupnog duga građana na 31. decembar 2015“, naveli su iz CBCG.