Čast i ugled jedne žene

Baš kad pomisli čovjek da nema dna, državne institucije i njihovi jurišnici se potrude da pokažu kako i dalje treba da budemo svjesni da u Crnoj Gori uvijek postoji duplo dno

10 komentar(a)
balerina, skulptura (novina)
23.01.2016. 07:41h

Postoje naslovi odabrani sa ciljem da privuku pažnju publike, da što više ljudi pogled zadrži na naslovu, pa kasnije potraži odgovor u tekstu. Takođe, postoje naslovi smišljeni da bi ljudi zaluđeno kliknuli da vide što se krije iza tog naslova koji navodi ili na blud ili na nešto strašno. Odabrao sam naslov „Časti i ugled jedne žene“, jer je sve jednostavno, a ipak sramno, pa se mora temi pristupiti ozbiljno.

Slavka Kovačević uhapšena je u Radanovićima po nalogu Specijalnog tužilaštva. Osumnjičena je za višemilionsku pronevjeru higijeničarka zaposlena na beznzinskoj stanici u Jazu. Tuga. Tužilaštvo dovodi u pitanje svoje ime, a tek što treba da se srami jer u nazivu čak ima i termin “specijalno“. Za šta specijalno? Za greške kakve se ne smiju dešavati ni Vodovodu, a da ne govorimo o Specijalnom tužilaštvu koje treba da češlja državu i iako je prekasno, hapsi i procesuira one koji su nas sve pokrali i bahato se bogatili i tlačili narod.

Slavku su uhapsili i odveli u Podgoricu, čekajući procesuiranje, pozlilo je gospođi koja je bila u šoku šta joj se sve dešava odjedanput. Nakon što su je pustili, odnosno “dozvolili joj da se brani sa slobode“, odvezli su je do autobuske stanice. Treba sve stručnjake iz takozvanog Specijalnog tužilaštva da bude sramota. Ali sudeći po užasnom izvinjenju koje su uputili Slavki, tamo teško da ima ljudi.

Slavki su oduzeli ono što oni nemaju, ono što teško može da se oduzme i optuženima za višemilionske pronevjere. Slavka ima časti i ugled, ima skroman život i radi na benzinskoj stanici kao higijeničarka, i njen miran i jednostavan život nije zaslužio da se urniše na takav način. Zato je izvinjenje moralo biti bolje, adekvatno, a ne sramno izvinjenje Specijalnog tužilaštva u kom se izvinjavaju jer je Slavka

“lišena slobode iako to nije trebalo da bude urađeno“. Kakva rečenica, “iako to nije trebalo da bude urađeno“. I to je sve. Tako funkcioniše gebelsovština u Crnoj Gori, niko nije kriv, svako je samo radio svoj posao. Umjesto da kažu ime direktnog krivca za Slavkino hapšenje i otpuste nekoliko specijalaca iz Specijalnog tužilaštva, oni jedva uspijevaju da sastave izuzetno stupidno izvinjenje.

Za sve Maroviće, Specijalne tužioce, Lazare i Milene, Slavka Kovačević je nedostižna, njen život nema cijenu u poređenju sa hohštoplerima iz Budve. Zato je i sramno što su uznemirili Slavku, odavno se nije dogodilo nešto tako grozno nad čim je sva Crna Gora doživjela transfer blama, osim “ljudi“, odnosno osim zaposlenih u Specijalnom tužilaštvu, onih što sastaviše ovo dirljivo izvinjenje Slavki.

Baš kad pomisli čovjek da nema dna, državne institucije i njihovi jurišnici se potrude da pokažu kako i dalje treba da budemo svjesni da u Crnoj Gori uvijek postoji duplo dno.