Stokvis: EU očekuje rezultate u pravosuđu

"Kad je u pitanju jačanje vladavine prava, ostaje zadatak sprovođenje nedavno usvojenih sistemskih zakona, poboljšanje nezavisnosti, profesionalizna, kompetentnosti, efikasnosti i odgovornosti pravosudnog lanca i postizanje jakih rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije“, kazao je Stokvis

0 komentar(a)
Laurent Stokvis, Foto: Twitter
31.05.2015. 14:55h

Ključ evroatlantske integracije Crne Gore je u jačanju vladavine prava, a u ovom trenutku se još ne treba fokusirati na procenat građana koji podržavaju članstvo države u NATO-u, ocijenio je holandski ambasador, Laurent Stokvis.

On je poručio da su NATO i Evropska unija (EU) dvije različite organizacije, koje postavljaju različite zahtjeve pred zemlje članice.

„Ono što je zajedničko objema organizacijama je da su bazirane na demokratskim normama i vrijednostima. Za Holandiju, ključ evroatlantske integracije Crne Gore leži u jačanju vladavine prava“, kazao je Stokvis agenciji MINA.

On smatra da se još ne treba fokusirati na procenat građana koji podržavaju članstvo u NATO.

„Hajde da sačekamo i vidimo kolika će podrška biti kasnije ove godine. Jasno je, međutim, da predstoji veliki put koji treba preći. Očekuje se da će crnogorske vlasti iskoristiti predstojeći period da predstave direktne i indirektne prednosti članstva u Alijansi“, kazao je Stokvis.

Prema njegovim riječima, NATO predstavlja dugoročnu bezbjednost i stabilnost, demokratiju i vrijednosti. „I kad je u pitanju Alijansa, tu govorimo o stvaranju klime za privlačenje investicija i održivi ekonomski razvoj“.

Holandija, kako je rekao, pozdravlja zakonodavne aktivnosti tokom proteklih mjeseci u Crnoj Gori, koje pokazuju volju Crne Gore da uspostavi pravosudni sistem koji funkcioniše u skladu sa vladavinom prava.

„Ustavni amandmani iz 2013. godine, kao i sistemski zakoni usvojeni ranije ove godine, usmjereni su ka stvaranju legalnih pretpostavki za funkcionisanje pravosudnog sistema na efikasan, nezavistan, profesionalan i odgovoran način. Na polju antikorupcije, Crna Gora je skoro usvojila važne zakone koji treba da popločaju put ka budućem napretku“, podsjetio je Stokvis.

On je rekao da će Holandija posmatrati taj proces u jačanju vladavine prava u okviru pristupnih pregovora sa EU.

„EU očekuje da Crna Gora izgradi solidan bilans ostvarenih rezultata kad je u pitanju funkcionisanje pravosudnog sistema. Dosljedna implementacija i dovoljni ljudski i finansijski resursi biće ključni za naredni period u cilju usvajanja zakona koji će imati stvarni uticaj na terenu. Holandija će u ovim naporima ostati dogogodišnji partner Crne Gore“, poručio je Stokvis.

On je poručio da Holandija u potpunosti podržava integraciju Crne Gore u NATO.

„Pozdravljamo konstruktivnu ulogu Crne Gore na Zapadnom Balkanu i njen doprinos u međunarodnim mirovnim operacijama. Do kraja ove godine, ministri spoljnih poslova NATO članica odlučiće da li da pozovu Crnu Goru da se priduži Alijansi“, kazao je Stokvis.

Kako je rekao, pitanja na koja Crna Gora treba da se fokusira u iščekivanju odluke su izazovi prepoznati na Samitu u Velsu 2014. godine – jačanje vladavine prava, reforma odbrambenog sektora, povećanje podrške javnosti članstvu i reforma bezbjednosnog sektora.

„Veliki napredak je napravljen tokom proteklih nekoliko godina, ali ima još mjesta za napredak. Kad je u pitanju jačanje vladavine prava, ostaje zadatak sprovođenje nedavno usvojenih sistemskih zakona, poboljšanje nezavisnosti, profesionalizna, kompetentnosti, efikasnosti i odgovornosti pravosudnog lanca i postizanje jakih rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije“, kazao je Stokvis.

Holandija je, kako je naveo, veoma zainteresovana za napredak Crne Gore u toj oblasti kao partner u procesu transformacije.

„Nedavno smo, kao dio naše saradnje, organizovali sa crnogorskom Vladom važan forum o pravosudnom lancu, u Budvi. Takođe smo i dio EU tvining projekta o pravosudnoj reformi. Veoma je važno informisati javnost o prednostima NATO članstva, bilo da se radi o vojnoj ili o civilnoj sferi. Ohrabrujemo crnogorske vlasti da nastave sa radom na tom polju“, poručio je Stokvis.

Kako je rekao, odluku o članstvu u NATO-u svaka zemlja treba sama da donese.

On se osvrnuo na saradnju i dijalog Srbije sa Alijansom, navodeći da su intenzivirani otkad se Srbija pridružila Partnerstvu za mir i Evroatlantskom partnerskom savjetu. „Novi, visoki nivo saradnje je počeo ranije ove godine kada su Srbija i NATO zaključili Individualni partnerski akcioni plan (IPAP), kako bi produbili dijalog i praktičnu saradnju, posebno u oblasti odbrane“.

„NATO u potpunosti poštuje politiku neutralnosti Srbije. NATO ima partnerski sistem koji omogućava zemljama da sarađuju sa Alijansom do nivoa do kog žele i to funkcioniše dobro za obje strane“, saopštio je Stokvis.

Komentarišući nedavne terrorističke napade u regionu, Stokvis je rekao da je borba protiv terorizma zadatak svih nas.

„Ujedinjene nacije (UN) su utvrdile 18 univerzalnih instrumenata borbe protiv međunarodnog terorizma. Sve zemlje članice UN su se saglasile u vezi sa globalnom strategijom borbe protiv terorizma. EU je usvojila i aktivno sprovodi Startegiju borbe protiv terorizma“, kazao je on.

U multilateralnim forumima, dodao je, kao što je Globalni protivteroristički forum (GCTF), eksperti za borbu protiv terorizma iz 29 zemalja udružili su se da razviju efikasne preporuke za borbu protiv terorizma na nacionalnom i međunarodnom nivou.

„Holandija će biti kopredsjedavajuća na tom forumu, uz Maroko, u oktobru. Preporučujemo zemljama kao što je Crna Gora, a koje nijesu članice GCTF, da se zainteresuju za moguće učešće. Na GCTF sajtu predstavljen je širok opseg dobrih praksi o pitanjima u vezi sa terorizmom koje mogu biti interesantne Crnoj Gori“, poručio je Stokvis.

Prema njegovim riječima, Crna Gora je dio radne grupe koja je fokusirana na sprečavanje priliva terorističkih boraca iz inostranstva koji napuštaju svoje zemlje da bi se borili u Siriji i Iraku.

„Holandija, kao predsjedavajuća ove radne grupe, uz Tursku, visoko cijeni doprinos Crne Gore u vezi sa ovim veoma važnim pitanjem. Što se NATO-a tiče, smjernice Alijanse o borbi protiv terorizma fokusirane su na doprinos koji NATO može dati međunarodnim i nacionalnim naporima u borbi protiv terorizma“, rekao je on.

Zajednička nit je, poručio je, da je terorizam globalna prijetnja koja ne poznaje granice, nacionalnost i religiju, izazov prema kom međunarodna zajednica mora zajednički da se odnosi.