HRA: Izjave Đukanovića mogu da ohrabre dalja podmetanja najniže prirode

3 komentar(a)
Milo Đukanović, Foto: Boris Pejović
13.05.2015. 09:48h

Intervju premijera Mila Đukanovića u kome je govorio o slučaju kampanje "Informera" protiv Vanje Ćalović ponovo je aktuelizovao pitanje razumijevanja ljudskih prava na privatnost i slobodu izražavanja, ocijenjeno je iz Akcije za ljudska prava (HRA).

"Insistiranje premijera na dokazivanju autentičnosti pornografskog sadržaja koji nije ni od kakvog opšteg javnog interesa koji bi to mogao da opravda, suprotno je obavezi zaštite prava na privatnost koju Crna Gora ima na osnovu Evropske konvencije o ljudskim pravima. Poziv na otvoreni razgovor o najintimnijim aspektima privatnosti javnih ličnosti iako je bez značaja za obavljanje javne funkcije protivan je ljudskom pravu na privatnost i nije zaštićen slobodom izražavanja", navodi se u saopštenju HRA.

Dodaje se da je problem što ovakve izjave mogu da ohrabre dalja podmetanja najniže prirode svim kritičarima vlasti.

"Što je neprimjereno demokratskom društvu. Apelujemo da se politička i svaka druga javna debata vrati u okvire elementarne pristojnosti i ljudskosti, u okvire zaštite obavezujućih standarda ljudskih prava. Poseban problem je što ovakvim izjavama predsjednik Vlade objektivno može neprimjereno da utiče i na sud koji trenutno sudi u sudskom sporu Ćalović i Vladimira Bebe Popovića, koga je ona javno optužila da je učestvovao u montiranju i postavljanju spornog snimka na internet".

Akcija za ljudska prava podseća da je u svjetlu evropskih standarda slobode izražavanja i prava na privatnost neophodno imati u vidu granicu izražavanja ispod koje se u evropskom demokratskom društvu ne ide - iako se, izuzetno, pravo javnosti da bude informisana može proširiti i na aspekte privatnog života javnih ličnosti, naročito političara koji obavljaju javnu funkciju, to nije slučaj ako se ono što je objavljeno odnosi isključivo na detalje iz privatnog života koji nisu od značaja za obavljanje te funkcije i koji imaju za cilj samo zadovoljavanje radoznalosti dijela publike (vidjeti npr. presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetuMosley v. UK, st. 114).