NEKO DRUGI

Paljevine

64 pregleda4 komentar(a)
Službeno vozilo, Srbija, Foto: Screenshot(YouTube)
07.02.2015. 08:50h

Čitam u novinčinama da je Overlord blagoodlučio upriličiti rasprodaju dela državnog voznog parka. To je, da kažemo, potez za svaku pohvalu. Džabaluku se mora stati na rep. Kad smo već u državnom auto-moto-svetu, imam jedno pitanje i jedno cinkarenje za Overlorda. Beše li ti, ono, Overlorde strogo zabranio kurčenje sa rotacijama na državnim džadama?

Ako jesi, džaba si krečio. Jer pre neki dan - srećom iz suprotnog pravca - naleteh na roto-kabadahiju kod pumpe Zmaj, piči li piči, za presretače ne haje. E sad, ako u kolima kolima nisi bio ti, a pretpostavljam da nisi jer si verovatno bio u televizoru, ispitaj slučaj, a nakon ispitivanja turaj nekom jajca u procijep.

Budući da se naše političke partaje još nisu oporavile od poraza koji im je nanela Siriza, pa zbog šokiranosti ne prave pičvajze vredne pomena, mi nastavljamo kratki kurs seljačke političke filozofije. Jedna od ključnih odlika te filozofije je strategija „kome ti kralja, majku ti seljačku“. Pisali smo već o drevnom žandaru koji se beše nameračio da kresne neku snajku, a nije znao kako, pa je na pazarni dan sačekao snajkinog muža, dreknuo pred narodom „kome ti kralja“, veselnika uapsio, utamničio, a on otišao i selo i - šta da vam kažem - samo jaši mi smo naši.

Zvuči kao kosmodisk, ali funkcioniše i dan danas, samo što u prljavoj igri više nije kralj nego Srbija. Seljački, naime, politički filozof navodno ništa ne radi za sebe i zbog sebe - što je, naravno, masna laž, već sve što radi - radi na polzu Serbije, što je još masnija laž. Ali ajde je ti dokaži. Ako se neko drzne pa srpskom narodu i senatu obznani da je filozof safatan u nekom nepočinstvu, filozof se neće ni zbuniti ni pokunjiti, nego će trogatelnim glasom odbrusiti da je to „pokušaj rušenja Srbije“. Još je kosmodiskičnije što mu srpski narod i senat bezrezervno veruje na reč. Ne veruju mu u stvari ništa, ali se pretvaraju da mu veruju, tako to ide u Srbiji, obećanoj zemlji prenemaganja i foliranja.

Sećate li se, recimo, kad su ono novindžije otkrile da je ondašnji unutrašnji popečitelj Jočić u mladosti obijao trafike? Sećate se! A sećate li sa kakvom je indignacijom i kakvom argumentacijom Jočić odbacio tu optužbu. Hilandar gori, rekao je Joćić žalobnim glasom, a vi meni postavljate takva pitanja. I šta? Opšti mukajet! Nepristojno je zalaziti u popečiteljsku intimu u trenutku kada svetinja gori. „Svetinjama“ ćemo posvetiti celu jednu kolumnu, a mi idemo dalje. Da li smo mi, sirotinja raja, nedužne žrtve seljačkih manipulacija emocijama? Ne, braćo i sestre, mi smo saučesnici, neki iz neznanja, većina iz oportunizma. Moralo bi se nešto poraditi na eliminacije takve psihologije jer bi iz toga mogao ispasti i recipročan pičvajz. Zamislite sledeću scenu: Uspava se, daleko bilo iguman Hilandara (izvini Metodije, šala komika), pa ne ode na liturgiju. Bratija ga budi! Ustaj, igumane. A iguman će ko iz topa: Ne mogu, braćo, gori Srbija.

danas.rs