Beograd na (voj)vodi

Preteča kancelarije za brze odgovore nastala je u Zemunu za vreme vlasti radikala, kada je Pinki, posle Tita, video i Vučića. Premijer Vučić je, naime, tada bio direktor Hale Pinki, a sedište radikala nalazilo se nekoliko stotina metara dalje, u zgradi Magistrata. Zemunci su često primećivali premijera Vučića kako iz pravca Pinkija trči ka Magistratu centralnim gradskim ulicama, i to ne samo kada se održavao Beogradski maraton.

To se obično dešavalo kad god Šešelj iz zgrade Magistrata zovne premijera Vučića, koji je sedeo u Pinkiju, da ga nešto pita. I odgovor je stizao brže od SMS-a. Zato nije ni čudo da je premijer Vučić, čim mu se ukazala zgodna prilika, prebegao iz SMS-a u SNS. Sad on zove, a ostali trče.

Ta epizoda uticala je na premijera Vučića - shvatio je važnost kancelarije za brze odgovore, a shvatio je i važnost vode. Naime, do pre samo dve godine u zvaničnoj biografiji premijera na sajtu SNS stajalo je, kao osobito važna referenca iz njegove impresivne karijere, da je kao direktor Hale Pinki „oživeo ideju o noćnom kupanju“. Posle je ta referenca izbrisana, jerbo je premijer u međuvremenu prerastao razmere zemunskog bazena, pa planira da oživi noćno kupanje u celom Beogradu.

Svi njegovi životni uspesi, dakle, imaju neke veze s vodom. Osim, naravno, poplava. I osim, naravno, (voj)vode. Vojvoda Šešelj, naime, premijerov trener iz zemunskih dana u disciplini 800 metara kraul sa preponama, vratio se iz Haga u Srbiju od koje su njegovi bivši pajtosi u međuvremenu napravili Amsterdam. Svi deluju kao uduvani i fali još samo Ulica crvenih fenjera u kojoj bi glavna atrakcija bili predsednik i premijer u izlogu. Tako da vojvoda neće primetiti veliku razliku između otadžbine i Holandije.

Kao talentovani đaci najvećeg teoretičara zavere u modernoj istoriji srpskog naroda, i ovi bivši pedantni nosioci bedža „Sloboda za Šešelja“ koji im je u međuvremenu ostao na drugom sakou, pajtosi sada njegovu slobodu doživljavaju kao deo globalne zavere protiv bivšeg direktora Hale Pinki i prvobitnog autora projekta „Beograd na vojvodi“, koji je u međuvremenu postao „Beograd na vodi“. On je, naime, iz biografije izbacio sve prefikse na voj - kao što su Vojislav, Voja & vojvoda. Tako mu je ostala samo voda. A nerado pominje i Vojvodinu.

- Šešelj ante portas - uzviknuo je najpre onaj iz Pinkija, neustrašivo, na tečnom latinskom, tečnijem od ruskog, reformi i vode. - Ante! Sad je sve jasno! Pa Šešelj je, u stvari, Hrvat! Hrvatska zavera! - viknuo je odmah potom simultani prevodilac sa latinskog Nebojša Stefanović, ujedno i pravni naslednik prestižne funkcije: trčeća kancelarija za brze odgovore. - Sleće u 13 sati! - namrštio se onaj iz Pinkija. - Baš u 13! To je namerno! Broj 13 je baksuzan. U pitanju je jasno uočljiva zavera Er Srbije, Haškog tribunala, numerologa i Kontrole letenja! - uskočio je Zoran Babić, osoba uvek spremna za počasno mesto u antologiji savremene srpske gluposti.

I kao što automehaničar posle višesatnog akanja sa nekim pokvarenim „stojadinom“ u jednom trenutku očajno vikne: „Je.. te onaj koji te napravio“, tako se i nama ovih dana čini da je u Srbiju stigao onaj koji ih je napravio. A uskoro ćemo verovatno shvatiti i kako izgleda ona automehaničarska kletva. Uživo.

(danas.rs)

( Dragoljub Petrović )