EU: Bez ekonomskog oporavka teško do članstva

Evropska unija je naložila zemljama Zapadnog Balkana da do januara 2015. izrade uvjerljive planove ekonomskog oporavka i reformi da bi se podrškom iz fondova i pod nadzorom EU, kao i sredstvima već konsultovanih međunarodnih finansijskih organizacija, pomoglo regionu da se ekonomski približi Uniji.

To je novi stub i pristup EU perspektivi članstva za države Zapadnog Balkana, stavili su do znanja visoki zvaničnici u Evropskoj komisiji, podvukavši da će ekonomske reforme u regionu ubuduće snažno usaglašavati s polugodišnjim praćenjem sprovođenja ekonomsko-finansijskih zadataka u samoj Uniji.

Evropski funkcioneri su prihvatili ocjenu da će te reforme biti veoma teške i za građane mukotrpne, ali su mišljenja da su za balkanske države nužne temeljite strukturne reforme, uključujući javna preduzeća, kao i liberalizacija tržišta radne snage, uravnoteženje budžetskih troškova, preustrojstvo penzionog sistema i održivo finansiranje zdravstva.

Rečeno i da prilična zadrška unutar EU postoji prema ulasku novih članica sa Zapadnog Balkana jer se to vidi kao dolazak ekonomski slabih država, uz velike probleme u vladavini zakona, opterećene i međusobnim etničko-teritorijalnim i drugim sporovima

Kako je pokazala i rasprava u briselskom Centru za evropsku politiku, nužni su ne samo "stezanje kaiša", već i novi podsticaji da bi se povratio zamah proširivanju, kako su to naveli nezavisni stručnjaci i bankari, naglasivši da "ako nema privrednog rasta, neće biti ni članstva u EU".

Oni su predočili i da se utvrđene politike kresanja budžetskih deficita, dugova i podsticaja privrednom rastu i zapošljavanju, u većini slučajeva samo upola sprovode.

Takođe je rečeno i da prilična zadrška unutar EU postoji prema ulasku novih članica sa Zapadnog Balkana jer se to vidi kao dolazak ekonomski slabih država, uz velike probleme u vladavini zakona, opterećene i međusobnim etničko-teritorijalnim i drugim sporovima.

Milica Delević, funkcionerka Evropske banke za obnovu i razvoj, podvuka je da i neke velike članice EU ne žele da ulazak novih članica ugrozi funkcionisanje same EU.

Ona je podvukla da je za oporavak Zapadnog Balkana "ključ i nada" da se obezbijede sredstva za savremeno obrazovanje.

Na opasku novinara da je na Zapadnom Balkanu nekad velika energija i volja građana za evropske reforme potrošena zbog korupcije, nemoći ili pomanjkanja volje političkih vladajućih struktura da istinski preobraze privredne i političke strukture, evropski zvaničnici su se saglasili da je to stvarnost, ali da alternative reformama nema, koliko god bolne one bile

Na opasku novinara da je na Zapadnom Balkanu nekad velika energija i volja građana za evropske reforme potrošena zbog korupcije, nemoći ili pomanjkanja volje političkih vladajućih struktura da istinski preobraze privredne i političke strukture, evropski zvaničnici su se saglasili da je to stvarnost, ali da alternative reformama nema, koliko god bolne one bile.

Na pitanje da li će ova nova politika EU, u kojoj je dobro upravljanje privredom i pokušaj da se ekonomije bar nekih zemalja regiona približe, odnosno smanji jaz koji ih dijeli od prosjeka ekonomskog razvitka unutar EU, bti neka vrsta obavezujućeg pakta EU i zapadnobalkanskih vlada, odgovor je glasio da je to upravo plan za ekonomski oporavak regiona uz podršku EU i svjetskih finansijskih organizacija.

Direktor za proširivanje u Evropskoj komisiji Kristijan Danijelson je u raspravi u Centru za evropsku politiku objasnio da će smjernice za tu novu politiku prema Zapadnom Balkanu svake godine utvrđivati i usvajati Evropska komisija i Savjet ministara EU i to već počev od idućeg januara, što se sve jasno temelji i na dogovoru utanačenom na sastanku EU-Zapadni Balkan u avgustu ove godine u Berlinu.

Zemlje Zapadnog Balkan moraju usvojiti i sprovesti mnogo uvjerljiviji program reformi, znatno širi od uravnoteženja budžeta i djelotvornijeg poreskog sistema, rekao je on.

Jedna od pouka nedavne finansijske krize je da zemlje moraju trošiti ono što zarade i osnažiti ekonomsku konkurentnost, podvukao je Danijelson.

Prema njegovim riječima, ubjedljiv program nacionalnih reformi i znatno snažniji mehanizam nadzora Evropske komisije za sprovođenje tih reformi biće snažan znak Evropske unije koji će uvjeriti investitore, ali je nacionalni prioritet stvaranje dobrih uslova za poslovanje.

Nužnost bitnog poboljšanja upravljanja privredom se za zemlje Zapadnog Balkana temelji na tri stuba - reformu državne uprave, vladavinu prava i program ekonomskog preustrojstva u cilju postizanja održivog privrednog rasta

Investicije će doći samo ako zapadnobalkanske zemlje budu u stanju da dokažu primjenu čvrstih planova i obavežu se na opipljivo poboljšanje uslova i klime za investiranje, poručio je visoki zvaničnik Evropske komisije.

Novi pristup EU, dodao je, temelji se na uključivanju šire zainteresovanih aktera u primjenu nacionalnih planova oporavka i približavanja ekonomija regiona stepenu razvitka, ciljevima i politici rasta, konkurentnosti i većeg zapošljavanja unutar EU.

Nacionalni ekonomski planovi otud moraju biti usaglašavani u ravni premijera, a ne samo ministara finansija država Zapadnog Balkana, i imati odgovarajuću podršku budžeta i fondova.

Funkcioner Komisije rekao je da šire konsultacije uz učešće parlamenata, regionalnih i lokalnih vlasti, socijalnih partnera i civilnog društva treba da obezbijede preuzimanje obaveza i sposobnosti za sprovođenje reformi.

Već je Strategijom proširivanja Evropske komisije, koju će u decembru usvojiti i vođe EU, utvrđen novi pristup politici usmeravanja Zapadnog Balkan ka članstvu u Uniji.

U Komisiji u Briselu naglašavaju da je "ključni prioritet za vlade regiona temeljito poboljšanje u rukovođenju ekonomijom" i dodaju da "pouke" koje su u EU izvučene iz ekonomske i finansijske krize jesu da se moraju riješiti budžetski i finansijski problemi, pa je uspostavljena "i svojevrsna ekonomska vlada unutar Unije".

Nužnost bitnog poboljšanja upravljanja privredom se za zemlje Zapadnog Balkana temelji na tri stuba - reformu državne uprave, vladavinu prava i program ekonomskog preustrojstva u cilju postizanja održivog privrednog rasta, a s ciljem da se ekonomije tih zemalja ojačaju i pripreme za buduće obaveze i zahtjevnu konkurenciju unutar EU.

( Beta )