Kraj papirnog novca?

Doba elektronskog novca počelo je pedesetih godina 20. veka, kada je bogatim potrošačima ponuđena prva elektronska kartica Dajners kluba, koju su prihvatali određeni restorani, hoteli i mreže prodavnica. Posedovanje takve kartice značilo je prestiž, ali ne nužno i pogodnost jer se čekalo nekoliko minuta da transakcija bude prihvaćena.

Kako to izgleda danas i kuda nas vodi tržište? Ako se osvrnemo na prošlost, možemo videti da su brzina, pogodnost i bezbednost uvek bili i da su i u ovom trenutku najvažniji faktori razvoja određenog načina plaćanja.

Platna kartica je jedna od tih pogodnosti, mada tržište već predlaže nova rešenja. Uplate preko mobilnog telefona, podstaknute od internet giganata kao što su „Gugl” i „Pejpal”, danas se brzo razvijaju. Uplate su moguće putem imejla, bez uzimanja podataka sa naše kartice ili bankovnog računa - to jest na pogodniji i bezbedniji način. Bezbednost je od ključne važnosti za razvoj platnog tržišta. Banke su obično opremljene odgovarajućim sistemima informacione tehnologije. Bez obzira na obim problema (upravljanje ogromnim ličnim bazama podataka), čitav sistem moraju da nadgledaju regulatori tržišta i bankarski sistemi, dok sistemi za plaćanje i poravnanje moraju biti pravilno podešeni. Verovatno ćemo za nekoliko godina plaćati robu samo pogledom kroz „gugl” naočare ili pokretom našeg pametnog sata.

Banka za međunarodna poravnanja (BIS) u svojoj izjavi 2012. navela je da tehnologija koja stvara nove kanale za poravnanja u maloprodaji postaje izazov za centralne banke i regulatore u oblasti nadgledanja i bezbednosti. Po mišljenju BIS-a zasad samo centralne banke Holandije i Velike Britanije mogu da reše ovaj problem.

Analitičari agencije Mudis (Moody’s) u izveštaju za 2013. (56 zemalja) kažu da je u periodu 2008-2012. sve veća upotreba elektronskog plaćanja pozitivno uticala na globalni ekonomski rast. Na primer: za Poljsku je porast procenjen za 7,9 milijardi američkih dolara, za Tursku15,4 milijardi, za Srbiju 0,3 milijardi, za Češku 1,6 milijardi. Dodatni rast doprineo je stvaranju 1,9 miliona radnih mesta. U izveštaju je primećeno da je u 2012. godini 32 odsto maloprodaje realizovano platnim karticama - devet godina ranije to je iznosilo samo osam odsto. Državna administracija ima pozitivan stav prema elektronskom plaćanju, tako da će njegov razvoj državna tela u potpunosti podržati.

Uz razvoj globalne tehnologije predviđa se i dinamični porast plaćanja preko mobilnih telefona i elektronske trgovine. U izveštaju o svetskim plaćanjima iz 2013, koji su sačinili Capgemini konsalting i Kraljevska banka Škotske, navedeno je da će plaćanja preko mobilnih telefona rasti za 58,5 odsto godišnje dok ne dostignu 28,9 milijardi transakcija u 2014. Elektronska plaćanja će u istom periodu porasti za 18,1 odsto - na 34,8 milijardi. Ove vrednosti mogu se odnositi na 333 milijarde bezgotovinskih transakcija u 2012. Podaci iz 2011. pokazuju porast bezgotovinskih transakcija u SAD za 6,6, a u Kanadi za 4,3 odsto. Podaci koji se odnose na evropske zemlje su mnogo raznolikiji - najveći porast je zabeležen u zemljama izvan evro zone: npr. u Poljskoj je iznosio 14,6 procenata, u Velikoj Britaniji 7,6, u Finskoj 10 odsto, a u Španiji i u Irskoj zabeležen je pad od oko jedan procenat.

Na kraju, nameće se pitanje da li će i kada nestati papirni novac. Švedska, zemlja koja koristi papirni novac od 1661. godine, danas ima najmanju stopu upotrebe ovog načina plaćanja u bruto domaćem proizvodu (tri procenta u odnosu na devet procenata u evrozoni). Trgovinski sindikati finansijskog sektora zagovaraju ukidanje gotovinskih plaćanja da bi se smanjile pljačke banaka i vozila koja prevoze novac. Opštinska uprava transporta u Stokholmu napravila je korak napred: nakon serije napada na vozače, ukinuto je gotovinsko plaćanje karata za prevoz. Takođe se i u crkvi, pored tradicionalnih tasova, mogu naći čitači kartica.

Mobilna plaćanja predstavljaju izuzetno kompleksno pitanje. I dalje nam nedostaju tehnološki standardi i teško je proceniti koje rešenje će biti prihvaćeno i koje će dominirati tržištem. Da li to ipak znači da treba da bacimo naše tradicionalne novčanike? Za nekoliko godina - definitivno da, iako nije sigurno da li će tržištem dominirati neko od trenutnih rešenja.

Politika

( Pjotr Jelenski )