Nije lako živjeti u Gazi: Hronična nestašica vode, kopanje bunara skupo, zagađenje veliko
Nestašice vode inače nijesu ništa novo na toj gusto naseljenoj teritoriji i sve više i više ljudi kopa svoje bunare još od 2006. godine
Za 50 dana rata u pojasu Gaze ta palestinska teritorija pretrpjela je velika razaranja, a stanovnici su suočeni s nestašičom vode i struje.
Otkako je prije deset dana na snagu stupio neograničeni prekid vatre u pojasu Gaze, mještani se dovijaju kako da izađu na kraj s nestašičom vode i struje, pa su se latili kopanja bunara pored svojih kuća.
"Voda koju obezbjeđuje opština nije stizala više od dvije nedjelje, a nas ima 50 u kući, uključujući mnogobrojnu djecu, pa sam ja odlučio da iskopam bunar," rekao je 45-godišnji Abu Osama za AFP.
Nestašice vode inače nijesu ništa novo na toj gusto naseljenoj teritoriji i sve više i više ljudi kopa svoje bunare još od 2006. godine.
Tada je Izrael uveo blokadu prema pojasu, nakon što su palestinski ekstremisti oteli vojnika Gilada Šalita u napadu na izraelsku vojnu bazu na jugu Izraela.
Blokada je još više pojačana sredinom naredne godine, kada je Hamas silom preuzeo kontrolu nad Gazom, pobijedivši snage lojalne umjerenijem, sekularnom Fatahu.
Od početka blokade, više od 10.000 bunara je iskopano, rekao je Monzer Šoblak zvaničnik u upravi za vodu u Gazi, istakavši da su svi ti bunari iskopani bez dozvole ali da bez njih ljudi ne bi imali vode po cio dan.
Voda nije besplatna
Međutim, pristup vodi nije besplatan i Abu Osama (45), koji nije objelodanio svoje cijelo ime, morao je da plati 2.000 jordanskih dinara ( više od 2.000 eura) da bi iskopao i održavao svoj bunar.
To je cijena koju mnogi stanovnici Gaze, gdje je nezaposlenost oko 40 procenata, ne mogu da priušte.
Abu Muhamed, koji je takođe odbio da kaže svoje prezime, odlučio je da iskopa bunar na svojoj zemlji kako bi njegova porodica imala dovoljno vode za piće i pranje.
On je rekao da je snabdijevanje vodom i ranije bilo problematično, a da je rat samo još više iskomplikovao stvari.
Njegova supruga Um Muhamed rekla je da oni više ne žive u 21. vijeku, već da vodu zahvataju iz bunara, hleb peku na otvorenoj vatri, a da baštu više nemaju, sve je spržilo sunce.
Tokom razornog izraelskog bombardovanja vodene pumpe su takođe pogođene u jedinoj električnoj centrali u pojasu Gaze.
Na 360 kvadratnih kilometara tog pojasa, smještenog između Egipta, Izraela i Sredozemnog mora, živi čak 1,8 miliona stanovnika.
Voda zagađena
Sukob je samo pogoršao već hronični nedostak vode u pojasu rekao je Rebhi al Šeik, zamjenik rukovodioca tog dragocjenog izvora u Gazi.
"Jedina rezerva koji nam je na raspolganju je priobalna podzemna voda koju dijelimo s Egiptom, a Izrael nam je nadoknađivao 55 miliona kubnih metara".
To, međutim, nije bilo dovoljno jer je Gazi bilo potrebno 190 miliona kubnih metara svakog dana. UN su upozorile da Gazi, gdje i ranije nije bilo vode, prijeti totalna nestašica.
Podzemni rezervoar možda se neće moći koristiti do 2016, a šteta koju je pretrpio možda neće biti sasvim popravljena čak do 2020.
Šoblak je rekao da je 95 procenata vode u Gazi zagađeno i da količina nitrita ne bi smjela da prelazi 50 miligrama po litru, a nivoi su već 200 do 250 miligrama.
Hlorid u nekim područjima dostize 2.000 mg, a trebalo bi da ga ima do 25 miligrama po litru.
Vlasti u Gazi su već pokrenule nekoliko novih projekata, čiji je cilj da se voda obezbijedi onima kojima je najviše potrebna, ali ih je nemoguće ostvariti za sada, jer zbog blokade nije dozvoljeno da se određeni građevinski materijal uveze u pojas.
Tokom pregovora o prekidu vatre Izrael je najavio da će dozvoliti isporuku materijala za obnovu ali nije tačno naveo šta, ni kada. Za sada Gazi nije isporucecn ni cement, ni šljunak, ni čelik.
Izrael se pribojava da bi takav materijal mogao biti iskorišćen za pravljenje oružja i obnovu podzemnih tunela ispod granice za napade na Izraelce.
Galerija
( Tanjug )