Budućnost je u biciklizmu

Ukoliko bi u Podgorici udio prevoza biciklom dostigao nivo od 26 odsto u ukupnom saobraćaju, kao što je to slučaj u Kopenhagenu, moglo bi da se računa na novih 189 radnih mjesta i 20 spasenih ljudskih života, kazala je šefica Kancelarije Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) u Podgorici Mina Brajović.

Ona je, povodom Svjetskog dana planete Zemlje, istakla da je istraživanje pokazalo da bi se ulaganjem u 'zeleni' prevoz sačuvalo 10.000 ljudskih života u Evropi. “U saobraćajnim nesrećama gine 90.000 ljudi svake godine. Procjene ukazuju da zbog zagađenosti vazduha, koje u velikoj mjeri uzrokuje saobraćaj, život izgubi skoro pola miliona ljudi godišnje. Sve je više dokaza koji ukazuju da zagađenost vazduha predstavlja mnogo veći zdravstveni rizik, nego što se to ranije mislilo, a naročito kada je riječ o bolestima srca i moždanom udaru”, kazala je Brajović “Vjestima”.

Napomenula je da je sadašnji koncept saobraćajne politike odgovoran i za gotovo milion smrtnih slučajeva godišnje u Evropi, budući da podstiče fizičku neaktivnost, koja je tijesno povezana sa epidemijom gojaznosti.

“U Evropi, podaci kažu da je jedno od troje jedanaestogodišnjaka gojazano ili ima prekomjernu težinu. Slična situacija je i u Crnoj Gori. Gojaznost je jedan od ključnih riziko faktora za nastanak niza hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja, kancer i dijabetes”, upozorila je ona.

Brajović je kazala da je ulaganje u “zeleni” i zdrav saobraćaj zapravo ulaganje u zdravlje i zaštitu životne sredine i podsticaj razvoja ekonomije. Napomenula je da je na to ukazala i Regionalna kancelarija SZO za Evropu i Ekonomska komisija UN za Evropu u nedavno usvojenom izvještaju.

“Utvrđeno je da bi ulaganje u 'zeleni saobraćaj' u velikim evropskim gradovima, s ciljem uvođenja modela prevoza biciklom kakav ima Kopenhagen, rezultiralo sa više od 76.000 novih radnih mjesta u Evropi. Nova radna mjesta bi bila otvorena u maloprodaji i na održavanju bicikala, u nabavci opreme i odjeće za bicikliste i na polju urbanističkog razvoja”, rekla je Brajović.

Povoljnosti korišćenja bicikla su, kako je kazala, brojne - poboljšava se kvalitet vazduha, smanjuje potrošnja goriva, promovišu fizičke aktivnosti, smanjuje nivo gradske buke i broj poginulih i povrijeđenih u saobraćajnim nesrećama.

Kako na naše zdravlje utiče saobraćaj?

Brajović je kazala da saobraćajna politika i koncept urbanističkog planiranja u velikoj mjeri opredjeljuje zdravlje populacije.

“Promocija fizičke aktivnosti, dnevno praktikovanje hodanja i vožnje biciklom, ključ su prevencije i liječenja hroničnih nezarazih bolesti. Neophodna je promjena svijesti, kao i partnerstvo između sektora zdravstva, saobraćaja, održivog razvoja, lokalnih vlasti, civilnog društva, posebno mladih”, naglasila je Brajović.

Galerija

( Dražen Đurašković )