Fabris: KAP će biti teško prodati bez nastavka subvencija

U CBCG smatraju da je najbolja opcija da se za KAP pronađe strateški partner, a ukoliko to nije moguće da se ozbiljno razmotri zatvaranje fabrike

8 komentar(a)
07.01.2014. 13:31h

Za Kombinat aluminijuma (KAP) biće vrlo teško pronaći ozbiljnog strateškog partnera, osim ukoliko mu ne budu ponuđene značajne subvencije, ocijenio je viceguverner Centralne banke (CBCG), Nikola Fabris.

U CBCG smatraju da je najbolja opcija da se za KAP pronađe strateški partner, a ukoliko to nije moguće da se ozbiljno razmotri zatvaranje fabrike.

„Postojeće stanje u kojem je prodajna cijena niža od cijene koštanja nije dugoročno održiva i takvo stanje je moguće u jednom prelaznom periodu dok traje „potraga“ za potencijalnim strateškim partnerom. Mislim da će, imajući u vidu date okolnosti, biti vrlo teško pronaći ozbiljnog strateškog partnera, osim ukoliko mu ne budu ponuđene značajne subvencije“, rekao je Fabris agenciji Mina-business.

Ponude za kupovinu KAP-a po cijeni od 52,47 miliona eura mogu se dostavljati još sjutra, a njihovo otvaranje zakazano je za 10. januar u podgoričkom Privrednom sudu.

Fabris je komentarišući crnogorsku ekonomiju u prošloj godini ocijenio da je evidentiran oporavak i da će po svemu sudeći stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti oko tri odsto.

»Inflacija je vrlo niska. Ključni pokretači su bili energetika, šumarstvo, građevinarstvo, trgovina i saobraćaj. Sa druge strane iako je zabilježen rast u oblasti turizma, očekivali smo višu stopu rasta odnosno broj noćenja, tako da je na turizam potrebno obratiti više pažnje u narednom periodu«, smatra Fabris.

Prema njegovim riječima, strane direktne investicije (SDI) su bile nešto niže u odnosu na 2012. godinu, ali postoje realna očekivanja da će one u ovoj biti ponovo visoke.

»Veliki problem crnogorske privrede je visok stepen nelikvidnosti, kao i nedovoljan nivo konkurentnosti na međunarodnom tržištu. Kao ograničavajući faktor mogu se još dodati i visoke kamatne stope«, objasnio je Fabris.

Fabris je budžet Crne Gore za ovu godinu od 1,5 milijardi eura, koje je krajem decembra usvojio parlament, ocijenio racionalnim.

»U prošloj godini su vidljivi značajni pomaci u domenu fiskalne politike, a naročito kada je u pitanju prikupljanje poreskih prihoda. Da nijesmo imali ranjivosti iz prethodnog perioda, kao što je aktiviranje garancija i izvršne sudske presude, budžetski deficit bi bio potpuno prihvatljiv«, kazao je Fabris.

Kada je u pitanju bankarski sektor, Fabris je naveo da je u prošloj godini dodatno ojačana njegova stabilnost.

»Došlo je do rasta depozita, kapitala, ali i nakon četiri godine opadanja kreditne aktivnosti došlo je do rasta odobrenih kredita. Takođe, banke su ostvarile značajan profit, ali on je dijelom i rezultat implementacije međunarodnih računovodstvenih standarda«, saopštio je Fabris.

On je dodao da ključna ranjivost bankarskog sistema ostaje visok nivo loših kredita.

Visoka nelikvidnost ostaje problem

Narednu godinu će, smatra Fabris, i dalje karakterisati brojni izazovi poput visokog nivoa nelikvidnosti realnog sektora i još prisutnih posljedica globalne finansijske krize i prezaduženost privrede.

Fabris je rekao da će CBCG i u ovoj godini nastaviti da objavljuje spisak blokiranih preduzeća, jer je to, kako je ocijenio, uticalo na povećanje transparentnosti poslovanja, tako da preduzeća prije ulaska u poslovni odnos imaju i dodatne informacije o svom poslovnom partneru.

"Ključne aktivnosti CBCG u narednoj godini će se odnositi na očuvanje stabilnosti bankarskog sistema i finansijskog sistema uopšte"
„Takođe, imamo i slučajeve preduzeća koja su nam se javljala sa zahtjevom da ih informišemo šta je potrebno da preduzmu da više ne bi bila na ovom spisku, što pozitivno utiče na problem nelikvidnosti“, dodao je Fabris.

Prema njegovim riječima, ključne aktivnosti CBCG u narednoj godini će se odnositi na očuvanje stabilnosti bankarskog sistema i finansijskog sistema uopšte, a u okviru tih aktivnosti poseban akcenat će biti na implementaciji takozvanog Podgoričkog pristupa u cilju rješavanja problema loših kredita banaka.

»Posebna pažnja će se posvetiti unaprijeđivanju instrumenata i indikatora za praćenje finansijske stabilnosti, kao i za djelovanje u uslovima postojanja potencijalnih opasnosti za finansijsku stabilnost«, kazao je Fabris i dodao da će se važan pravac akcija odnositi i na aktivnosti potrebne u procesu pristupanja EU.

Galerija

novac, euro FOTO: Shutterstock