MMF smanjio prognozu rasta BDP-a na 1,2 odsto

U izvještaju MMF-a o prognozi svjetske ekonomije procjenjuje se da će crnogorski bruto domaći proizvod (BDP) u narednoj godini porasti za dodatnih 2 odsto, a u 2018. za 2,8 odsto

0 komentar(a)
MMF, Foto: Reuters
17.04.2013. 16:24h

Crnogorska ekonomija će, prema revidiranim godišnjim prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ojačati 1,2 odsto, što je za 0,3 odsto manje u odnosu na procjene te institucije od prije pola godine.

U izvještaju MMF-a o prognozi svjetske ekonomije, objavljenom na zvaničnom sajtu te institucije, procjenjuje se da će crnogorski bruto domaći proizvod (BDP) u narednoj godini porasti za dodatnih 2 odsto, a u 2018. za 2,8 odsto.

Regionalno gledano, najveći rast ove godine prognozira se za kosovsku ekonomiju, i to za 2,9 odsto, dok će BDP Makedonije i Srbije porasti za dva odsto. Hrvatska ekonomija će, prema MMF-u, u 2012. ojačati za jedan odsto, albanska za 1,7 odsto a najmanje bosansko-hercegovačka, i to za 1 odsto.

U iščekivanju zvaničnih podataka o BDP-u u 2012. godini, koje će Monstat objaviti u septembru, MMF procjenjuje da će taj rezultat biti na nuli, odnosno, da neće biti ni rasta ni pada. U prethodnim prognozama, MMF je prognozirao blagi rast u prošloj godini od 0,2 odsto.

MMF predviđa da će inflacija u Crnoj Gori dostići 5,1 odsto na kraju ove godine, dok se za 2014. i 20108. godinu očekuje rast od 2,2, odnosno 2 odsto.

Analitičari MMF-a prognoziraju da će bilans tekućeg računa plaćanja u ovoj godini biti u minusu od 16,8 odsto BDP-a, u narednoj 16,9 odsto a u 2018. godini bi trebalo da oslabi na 16,2 odsto.

MMF je umanjio i ukupni globalni privredni rast prognoziran za 2013. godinu, uz procjenu da će uslovi za oporavak biti nešto povoljniji u drugoj polovini godine.

Prema novoj procjeni, ukupni svjetski BDP će na kraju ove godine biti za 3,3 odsto veći u odnosu na 2012. Ta procjena je za 0,2 procentnih poena niža u odnosu na prethodni izvještaj objavljen u jesen prošle godine.

U proljećnom izvještaju se navodi da i dalje postoje kratkoročni rizici po globalnu privredu, naročito u eurozoni, “dok slabost Italije izaziva novu bojazan”.

"Situacija u zemljama eurozone se donekle popravila i olakšan je pritisak na državne finansije, ali se to poboljšanje nije reflektovalo na kompanije", navodi se u izvještaju.