ICT firme jedva žive, a država nema preciznu statistiku o tom sektoru

Crna Gora nema preciznu statistiku o tome koliko je zaposlenih u ICT sektoru, koliko u državi ima ICT kompanija, te koliko one učestvuju u crnogorskoj ekonomiji.

“Informacije o veličini i strukturi IT tržišta u Crnoj Gori nijesu u potpunosti pouzdane, jer ne postoje posebni statistički podaci za taj sektor”, kazao je “Vijestima” Veselin Dragićević, sekretar Odbora Udruženja informacionih i komunikacionih tehnologija Privredne komore.

U Centralnom registru privrednih subjekata upisano je nešto više od 430 firmi koje formalno pripadaju IT sektoru. Od tog broja, kaže Dragićević, oko 49 odsto čine proizvođači i distributeri računara i računarske opreme, a 51 odsto proizvođači i distributeri računarskih usluga i programa.

Crnogorske ICT kompanije, saglasni su u Privrednoj komori, moraju da pređu na višu fazu poslovanja - novije tehnologije, softverski inženjering, kvalitetna i integrisana rješenja, umjesto proste prodaje. Prodaja hardvera čini 80 odsto crnogorskog ICT biznisa

Ipak, broj aktivnih firmi je upola manji i, prema nekim procjenama, kaže on, danas u Crnoj Gori posluje nešto više od 200 IT kompanija.

Računica Zavoda za statistiku (Monstat) je malo drugačija. Oni uzimaju broj aktivnih poslovnih subjekata kojih je u Crnoj Gori, prema podacima od 15. oktobra, 23.788. U Monstatu procjenjuju da je učešće ICT sektora u tom broju 1,49 odsto, što je oko 350 firmi.

Dragićević smatra da je, uprkos velikom broju registrovanih firmi, ta oblast nedovoljno razvijena.

Crnogorske ICT kompanije, saglasni su u Privrednoj komori, moraju da pređu na višu fazu poslovanja - novije tehnologije, softverski inženjering, kvalitetna i integrisana rješenja, umjesto proste prodaje. Prodaja hardvera čini 80 odsto crnogorskog ICT biznisa.

“Svega nekoliko kompanija se ozbiljnije bavi složenijim informatičkim rješenjima, uslugama i razvojem softvera, a trebalo bi ih biti znatno više. Za razvoj softvera su potrebni multidisciplinarni timovi u firmama (više od 20 zaposlenih), a takvih firmi u Crnoj Gori je veoma malo”.

Konsultantska firma IDC Adriatics objavila je nedavno rezultate istraživanja IT tržišta u regionu, koje obuhvata IT tržišta regiona. Sto, po prihodu, najvećih IT kompanija u toj regiji prošle godine je ostvarilo ukupne prihode od 2,53 milijarde eura, a zapošljavali su nešto više od 13.000 radnika. U odnosu na godinu ranije, ukupni prihodi su povećani za 2,2 odsto, dok je broj zaposlenih smanjen za 1,4 odsto.

Iz Privredne komore ranije je saopšteno da je većina informatičkih firmi u Crnoj Gori u prvoj polovini 2012. imala pad prihoda od 20 do 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu, poslujući uglavnom na ivici rentabilnosti ili ispod nje.

Koliko država vodi računa o razvoju ICT sektora govori i sljedeći podatak: budžet Ministarstva za informaciono društvo i telekomunikacije u ovoj godini iznosi 4,27 miliona, duplo manje nego 2009, kada je u toj kasi bilo 10 miliona

“Ekonomska kriza je ostavila posljedice na cjelokupnu privredu. Ni IT sektor nije pošteđen, što su u svom poslovanju osjetile i sve ključne informatičke kompanije, kao i svi drugi subjekti na tržištu”, kaže Dragićević. Ipak, dodaje on, problematika IT tržišta se ne može svesti samo na efekte koje je uzrokovala globalna kriza.

“Najveći problem koji prati poslovanje IT firmi je nedostatak projekata. Uzrok malog obima posla i slabog razvoja nije vezan samo za IT firme, već i tržište koje, ako izuzmemo banke i telekomunikacione provajdere, ne iskazuje potrebnu tražnju za korišćenjem IT”, kaže Dragićević.

Uz nepoznavanje i neshvatanja potrebe za IT servisima, dodaje on, otežavajući faktor je i novac za investiranje u IT.

“Saradnja IT firmi sa državnom upravom uslovljena je aktivnostima na primjeni servisa u javnom sektoru. Crna Gora na putu ka EU mora da unaprijedi registre stanovništva, preduzeća, evidencije zaloga nepokretnosti, kadrovskih potencijala, socijalnog statusa... Takođe, lokalne i državna uprava će svoj rad morati da baziraju na elektronskoj komunikaciji sa građanima i preduzećima putem portala”.

Dragićević navodi da, pored specifičnih problema u poslovanju koji se odnose isključivo na ovaj sektor, IT kompanije imaju barijere u poslovanju slične onima u ostalim sektorima privrede: naplata potraživanja, nedostatak finansijskih sredstava, nelojalna konkurencija, postupci javnih nabavki i radna regulativa.

On smatra da bi država trebalo da uloži značajnija sredstva u izgradnju servisa elektronske vlade, preko kojih bi građani i privreda napravili uštede kroz bržu i efikasniju komunikaciju i smanjenje troškova. Razvojna šansa je, kaže Dragićević, u stvaranju konkurentnih informacionih proizvoda i usluga.

U Udruženju ICT Privredne komore smatraju da bi, kao podsticaj unapređenju ICT sektora, u državnom budžetu trebalo značajno povećati iznos za ICT. A koliko država vodi računa o razvoju tog sektora govori i sljedeći podatak: budžet Ministarstva za informaciono društvo i telekomunikacije u ovoj godini iznosi 4,27 miliona, duplo manje nego 2009, kada je u toj kasi bilo 10 miliona.

Nedostatak znanja najveći problem

Najveći problem ICT sektora, smatra Dragićević, je znanje. “Potrebna su najveća ulaganja u znanje, kojeg u ovom trenutku nema dovoljno. To podrazumijeva objedinjavanje i unapređenje postojećeg znanja i intelektualnog kapitala i njegovo kontinuirano usavršavanje.

Saradnja putem konzorcijuma, klastera, tehnoloških parkova je poželjna u budućnosti. Treba kontinuirano raditi na stvaranju povoljnog razvojnog ambijenta, eliminisanju barijera u poslovanju, pronaći zainteresovane investitore za ulaganja u IT sektor i dati šansu domaćoj pameti da se razvija kroz buduće projekte koji će se finansirati iz budžeta i EU fondova”.

( Damira Kalač )