STOP ACTA: 236 protestnih skupova širom Evrope

Van evropskog kontinenta, danu protesta protiv sporazuma Akta pridružili su se stanovnici četiri grada u SAD, uključujući Njujork, tri grada u Kanadi, po jedan u Australiji i Meksiku

0 komentar(a)
11.02.2012. 13:06h

Širom Evrope danas će biti održano 236 protestnih skupova u znak protivljenja međunarodnom sporazumu o borbi protiv falsifikovanja Akta (ACTA) čije odredbe, prema riječima brojnih kritičara, omogućavaju cenzuru Interneta i drakonsko kažnjavanje građana pod maskom borbe protiv piraterije.

Masovni protesti praćeni su peticijom za odbijanje Akte koju je do sada potpisalo blizu dva miliona ljudi, a samo u Njemačkoj, čije su vlasti juče odložile potpisivanje kontroverznog sporazuma, zakazane su demonstracije u 49 gradova, pokazuju podaci sa sajta pokreta za digitalne slobode AccessNow.

U Francuskoj će biti održano 48 protestnih skupova, u Rumuniji 38, u Bugarskoj i Češkoj po 17, u Austriji devet, u Poljskoj osam, Velikoj Britaniji šest, Hrvatskoj i Španiji po pet, Portugalu i Madjarskoj po četiri, Holandiji, Slovačkoj, Litvaniji, Estoniji, Grčkoj i Švajcarskoj po tri, Belgiji, Švedskoj, Italiji po dva, a u Sloveniji, Luksemburgu, Finskoj, Malti i na Kipru po jedan.

Van evropskog kontinenta, danu protesta protiv sporazuma Akta pridružili su se stanovnici četiri grada u SAD, uključujući Njujork, tri grada u Kanadi, jedan u Australiji i jedan u Meksiku.

Protesti bi mogli da ubiju antipiratski sporazum

Kako britanski list Ekonomist ukazuje u današnjem izdanju, "protesti širom Evrope mogli bi da ubiju antipiratski sporazum", pošto je više od 1,8 miliona ljudi potpisalo peticiju protiv Akte.

Ugledni Ekonomist ocjenjuje da je sporazum "potencijalno drakonski", i da se o njemu "tajno pregovaralo izvan međjunarodnih trgovinskih tijela kao što je Svetska trgovinska organizacija – uprkos kritikama iz EU".

"To znači da su njime ignorisana mišljenja drugih zemalja koje će on pogoditi, prije svega zemalja u razvoju", navodi Ekonomist, koji navodi da je Akta "pokušaj bogatih zemalja da zaštite svoju industriju zasnovanu na intelektualnoj svojini".

Krajem januara, nekoliko dana pošto je američki Kongres, pod pritiskom internet zajednice bez presedana, odustao od usvajanja drakonskih zakona o borbi protiv piraterije Sopa i Pipa, predstavnici vlada 22 zemlje Evropske unije (EU) potpisali su u Tokiju sporazum Akta, koji ima dosta dodirnih tačaka sa spornim američkim zakonima, a koji je godinama usaglašavan van međunarodnih foruma.

Aktu su 26. januara, zajedno sa zemljama EU, potpisale SAD, Kanada, Australija, Japan, Maroko, Novi Zeland, Singapur i Južna Koreja. Sporazum će stupiti na snagu čim je ratifikuje šest država.

U EU, o Akti prvo treba da se izjasni Evropski parlament, što je zakazano za jun, a ako dođe do usvajanja, ugovor treba da ratifikuju nacionalni parlamenti zemalja potpisnica.

Međutim, odmah po potpisivanju u Tokiju, izvjestilac Evropskog parlamenta za Aktu podnio je ostavku nazvavši taj sporazum "maskaradom".

U Evropi je zakazano još osam naknadnih demonstracija – u Danskoj će 25. februara biti održano pet takvih skupoa, a u Švedskoj, Poljskoj i Letoniji će tokom februara biti održan po jedan
Uslijedili su masovni protesti u Poljskoj i Češkoj, posle čega su vlasti tih zemalja odustale od Akte.

Od ratifikacije je juče odustala Letonija dok je Njemačka saopštila da zbog krupnih nedoumica ministarstva pravde neće potpisati taj sporazum, barem dok ne vidi ishod glasanja u Evropskom parlamentu, javljaju svjetski mediji.

Slovenačka ambasadorka u Japanu koja je u ime svoje zemlje potpisala sporazum u Tokiju u međuvremenu se izvinila slovenačkoj javnosti zbog tog postupka i pozvala građane da se – pridruže protestima.

Osim u Poljskoj i Češkoj, protesti zbog Akte su održani i u Švedskoj, Njemačkoj i Irskoj.

Takav jedan skup, javna debata o Akti, održan je 9. februara u Beogradu, u organizaciji Piratske partije Srbije. Skupu u galeriji Ozon prisustvovali su povjerenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i specijalni savjetnik u Upravi za digitalnu agendu Slobodan Marković.

U Evropi je zakazano još osam naknadnih demonstracija – u Danskoj će 25. februara biti održano pet takvih skupoa, a u Švedskoj, Poljskoj i Letoniji će tokom februara biti održan po jedan.