Belgijski srednjoškolci kreirali lokalni novac

Trenutno se u opticaju nalazi šest hiljada novčanica "ropija". Njima je u desetinama prodavnica širom grada Monsa moguće kupiti sendviče, pecivo, čokoladu i slično

54 pregleda0 komentar(a)
23.10.2011. 19:37h

Stanovnici grada Monsa u belgijskoj Valonskoj regiji od skora namirnice mogu da plaćaju i u lokalnoj valuti, čiji je naziv “ropi”.

Zasluge za ovaj nadasve interesantan projekat pripadaju (vjerovali ili ne) srednjoškolcima, koji su kao odgovor na rastuću ekonomsku krizu odlučili da štampaju vlastitu monetu, kojom bi upravljali sami, bez bankarskih i berzanskih špekulacija. Za kratko vrijeme ispostavilo se da je projekat - uspio.

Trenutno se u opticaju nalazi šest hiljada novčanica "ropija". Njima je u desetinama prodavnica širom rečenog grada moguće kupiti sendviče, pecivo, čokoladu i slično.

U Monsu smatraju da je gubitak od 5 centi po prodatom "rupiju" samo prividan, jer se tim "gubitkom" finansira razvoj 'fer trgovine', lokalne proizvodnje, kao i da se podstiče razmjena 'u komšiluku'

Zainteresovani kupci lokalnu monetu mogu pribaviti u asocijaciji koja je lansirala "ropi" na tržište. Jedan "ropi" se može kupiti za 97 centi, a isti ima vrijednost jednog eura (dakle, kupac u startu zaradi 3 centa). Vlasnici prodavnica koji ga prihvataju kasnije mogu da ga zamijene u "banci asocijacije" po kursu od 1 "rupi" za 95 centi.

U Monsu smatraju da je gubitak od 5 centi po prodatom "rupiju" samo prividan, jer se tim "gubitkom" finansira razvoj 'fer trgovine', lokalne proizvodnje, kao i da se podstiče razmjena 'u komšiluku'.

Ideja o “solidarnom novcu” nije nova, ali je naprosto eksplodirala s aktuelnom krizom eura. Projekat je zasnovan na altermondijalističkom principu, s ciljem da se u središte odlučivanja o finansijskim i monetarnim pitanjima stavi običan građanin.

Lokalni novac je komplementarno sredstvo plaćanja osmišljeno kao moderna vrsta trampe, s ciljem očuvanja lokalne proizvodnje, čovjekove okoline i buđenja izgubljene ljudske solidarosti.

Pristalice ove vrste plaćanja ističu da se “solidarni” novac značajno razlikuje od “običnog”, jer je funkcionisanje klasičnih moneta zasnovano na interesnim stopama i bogaćenju što, zbog cilja veće zarade, loše utiče na lokalne ekonomije

Pristalice ove vrste plaćanja ističu da se “solidarni” novac značajno razlikuje od “običnog”, jer je funkcionisanje klasičnih moneta zasnovano na interesnim stopama i bogaćenju što, zbog cilja veće zarade, loše utiče na lokalne ekonomije.

Ovakva pojava zabilježena je u više evropskih država, gdje se projekat toleriše samo ako se kreće u zakonskim okvirima.

Na primjer, Nacionalna banka Francuske je poručila da su trgovine u obavezi da prihvataju legalno sredstvo plaćanja (u ovom slučaju - euro), ali da opticaj paralelenih moneta nije zabranjen, s tim što to mora da bude predmet dogovora korisnika u zatvorenom krugu.

Galerija