Pulman tumači mit: Marija je rodila blizance, Hristosa i Isusa

Poznati engleski pisac Filip Pulman je uzeo učešće u projektu „Mitovi” izdavačke kuće “Canmongate” koja je objavila njegov roman “Dobri čovek Isus i nevaljalac Hristos”.

Već nekoliko godina autori iz raznih zemalja predstavljaju savremene verzije drevnih mitova i religioznih sižeja:Margaret Etvud je pisala o Penelopi, Antonija Bajet –o Ragnariku, a Viktor Pelevin je istarživao lavirint Minotaura.

Ali najsloženija tema „Hrišćanstvo” pripala je za „obradu“ Filipu Pulmanu, čoveku koji se ionako pojavljivao na književnim festivalima i drugim manifestacijama sa svojim telohraniteljima.

Njegove najbolje dečje knjige –trilogija fanstastike „Njegova Mračna tkanja” već su mu osigurale slavu glavnog antiklerikalnog autora.

Odlikovan ordenom „najpozantiji atesita“

Od zvanja „najpoznatijeg ateiste „ kojim su ga nagradili mediji, on se odreko.

Za takvu titulu u negovim knjigama nedostaje osećanje za humor, a nema ništa gore od neoštroumnog ateste.

Koliko god Pulmana zatrpavali prekornim pismima ogorčeni i fanatični roditelji, deca ga čitaju sa oduševljenjem kao jednog od svojih najiomiljenijih pisaca.

Koliko god Pulmana zatrpavali prekornim pismima ogorčeni i fanatični roditelji, deca ga čitaju sa oduševljenjem kao jednog od svojih najiomiljenijih pisaca

Zajedno sa Džoan Rouling on se javlja u paru sa ključnim alterantivama tipa „čaj –kafa“ ili „Tolstoj-Dostojevski”.

Po priznanju samog pisca,on je inicirao razgovr sa Kenterberijskim arhiepiskopoim koji mu se požalio da u „Njegovim mračnim tkanjima” nije primetio nikakav spomen na Hristsa .

I kad se dečja čitalačka publika počela raspitivati s kim bi se od istorijskih ličnosti Pulman najradije sreo, on je odgovorio :“S Hristom. Ako bih bio u prilici da večeram s njim, postavio bih mu mnogo pitanja koja su se nametnula tokom čitanja Novog Zavjeta .Osim toga, još bih ga i fotografisao.“

Marija je rodila blizance:Isusa i Hristosa

Pulman je u samom imenu Isus Hritos video začetak sižea. U romanu nije jedan junak, nego dva: Marija je rodila dvojke , ćutljivi Isus je postao prorok, dok je prizemljeniji Hristos postao zagonetni dvojnik. Isus u Poulmanovom delu živi povučeno i pomaže ljudima postupajući isključivo po svojim principima.

Samo jednom on izgovora dugi i starasni monolog u sceni u Gestimanskom vrtu, koja je jedna od najizraženijih u romanu.

Junak svoja razmišljanja izlaže sa neverovatnom iskrenošću: “Velikdostojnici će graditi raskošne dvorce i hramove u kojima će razmetati svojom važnošću i ugledom, ugnjetavajući sitrotinju, gušeći je silnim nametima, kojima oni plaćaju svoj raskoš ; a samo Sveto pismo, velikodostojnici i bogatuni će držati u najdubljoj tajnosti, skrivajući da istina iz njega ne prodre do prostog sveta .“

Hristos u Pulmanovomn romanu , koji igra maltene sve uloge brata, je honičar koji piše istoriju Isusa po narudžbini „nepoznatog stranog naručioca

Sve što se posle toga dešava sa Isusom, Pulmen opisuje verno se držeći kanona, a događa se zato što je čoveku malo da sazna samo golu istinu, makar koliko ona bila izražajna i aforistična; on čezne da dobije još nešto više, uslovno govoreći, jednu vrstu intervjua sa samim Isusom, i veliku kolor fotografiju iz rubrike „Dešavanja”.

Hristos u Pulmanovomn romanu , koji igra maltene sve uloge brata, je honičar koji piše istoriju Isusa po narudžbini „nepoznatog stranog naručioca.

“Sve vreme autor romana drži čitaoca u napetosti ne dajući precizan odgovor ko se ustvari krije iza „nepozantog stranog naručioca da bi se na kraju pokazalo da to i nije baš tako važno. Bitno je da se složila jedna takva priča, milostiva prema jednoj od najčešćih ljudskih slabosti - neutoljivoj radoznalosti.

( Branko Rakočević )