Internet prevare su građane Srbije koštale na stotine hiljada eura
Da Internet prevare nisu samo rezervisane za strane kriminalce, potvrđuje i jedan domaći slučaj lažnog humanitarnog sajta
Želja za brzom i lakom zaradom je građane Srbije koštala nekoliko stotina hiljada izgubljenih eura, jer su se ''upecali'' na razne Internet prevare, a još ni jedan slučaj nije procesuiran zbog loše međunarodne policijske saradnje.
Da Internet prevare nisu samo rezervisane za strane kriminalce, potvrđuje i jedan domaći slučaj lažnog humanitarnog sajta, kazao je Saša Živanović, načelnik Odjeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Ljudi su za male pare kupovali skupocjene automobile, ostavljali svoje podatke i slali novac.Bilo je na desetine prijavljenih slučajeva Internet prevara na koje su nasjeli građani Srbije, a da se oni ne bi ponovili, prvenstveno treba izbjegavati bilo kakvu komunikaciju sa sumnjivim osobama preko Interneta, upozorio je Živanović.
"Imali smo slučaj kada su hakeri kompromitovali Internet sajt preko koga se prodaju polovni automobil. Ljudi su za male pare kupovali skupocjene automobile, ostavljali svoje podatke i slali novac. Kada dođe rok za isporuku vozila, kriminalci bi ih kontaktirali telefonom i rekli da je kamion pokvaren u Mađarskoj, pa je potrebno dodatno platiti da bi vozilo stiglo do vlasnika",naveo je Živanović.
Najčešće nigerijske prevare
Živanović je istakao da je anonimnost koju pruža Internet uslovila sve veći broj prevara, a među njima su najpopularnije takozvane nigerijske prevare zbog kojih je više desetina građana Srbije oštećeno za iznose od nekoliko hiljada, pa do neliko stotina hiljada eura.
Jedina "caka" je što je uslov za isplaćivanje nagrade slanje određene novčane nadoknade za "bankarske troškove""Nigerijska prevara" se bazira na scenariju prema kojem ''političar iz neke afričke zemlje'' šalje mejl u kome tvrdi da je žrtva režima i traži novčanu nadoknadu da bi se on izvukao iz te zemlje, a za uzvrat će onaj ko mu pomogne biti adekvatno novčano nagrađen.
Jedina "caka" je što je uslov za isplaćivanje nagrade slanje određene novčane nadoknade za "bankarske troškove". Kada se žrtva upeca i pošalje nadoknadu, "političar" prekida komunikaciju.
"Naši građani veoma lakomisleno ostavljaju podatke koje nikad ne bi smjeli, posebno nepoznatima na Internetu. Pored brojeva platne kartice, građani ostavljaju čak i svoj pin kod, na osnovu čega se može napraviti identična kartica koja se potom zloupotrebljava", upozorio je Živanović.
Prevaranti izučavaju ponašanje žrtve
Kada je riječ o načinu izbora žrtve, Živanović je ukazao na sve popularniji ''spear'' fišing, kada prevaranti izučavaju profil kretanja žrtve, gdje radi, koji su njene osobine i onda kreću u pripremu scenarija kako da izvuku podatke i prevare žrtvu.
Da bi se prepoznala prevara, potrebno je da čovjek koristi zdrav razum, logiku, da ne bude pohlepan i da dobro pročita poruku koju je dobio.
Da bi se prepoznala prevara, potrebno je da čovjek koristi zdrav razum, logiku, da ne bude pohlepan i da dobro pročita poruku koju je dobio."Ako je, na primer, mejlom dobio poslovnu ponudu za posao, treba da provjeri o kojoj firmi se radi, potraži na Guglu i neke dodatne podatke, osim onih koji su navedeni u poruci. Često se u mejl postavi link ka lažnoj veb strani kompanije, koja je gotovo identična pravoj, ali se razlikuju brojevi telefona ili ostali kontakti i zato su potrebne višestruke provjere", naveo je Živanović.
On je dodao da kriminalci najčešće koriste i free mail servise, poput Jahua ili Gugla, jer oni omogućavaju anonimnost.
Dešavalo se i da su ljudima u Srbiji stizale poslovne ponude za saradnju, nakon čega bi oni otputovali u inostranstvo na sastanak, a potom bi ti potencijalni ''saradnici'' govorili kako im je novac zarobljen u banci neke druge zemlje i da je potrebno platiti sudske troškove i advokata kako bi se mogao izvršiti transfer sredstava, objasnio je Živanović.
( Tanjug )