Kako doći do "pasivne kuće"

Crna Gora mora smanjiti i emisiju ugljen dioksida, poručeno je na seminaru o pasivnoj kući koji je održan na Arhitektnonskom fakultetu.

129 pregleda0 komentar(a)
10.03.2011. 11:55h

Crna Gora mora prihvatiti standarde Evropske unije da do 2020. godine za 20 smanjenje potrošnje energije, emisiju ugljen dioksida, ali i da imaju isto toliko procenata udjela obnovljivih izvora energije, poručeno je na seminaru o pasivnoj kući koji je održan na Arhitektnonskom fakultetu.

Profesor Sveučilišta u Zagrebu Ljubomir Miščević objasnio je da je pasivna kuća naziv za novi standard gradnje koji podrazumijeva prijatnu temperaturu u domovima tokom cijele godine i to bez dodatnog sistema grijanja ili hlađenja.

Građani se interesuju za načine štednje, a najčešća pitanja su “koliko sve to košta”.

“Pasivna kuća je u zemljama Evropske unije deset odsto skuplja od standardne gradnje. Hrvatsko iskustvo pokazuje da je to do 15 odsto. Mi nećemo postići sve do 2020. godine, ali je vrijeme i da naši ljudi počnu da razmišljaju o energetskoj efikasnosti”, kazao je Miščević.

Zeleni krediti

Zainteresovani za naprednu gradnju imaju mogućnost da od banaka traže takozvane zelene kredite, dok, kako kaže Miščević, i država ima “obavezu da popravi prozore na svojim zgradama”.

“Važno je da se podsticaji, koji bi najprije trebali doći od države, mogu dati samo za naprednu gradnju i to uz kredite sa posebnim kamatama. U tom slučaju ovu 10 ili 15 odsto skuplju gradnju pokrili bi upravo ti podsticaji”, poručio je on.

Na pitanje da li će se za energetsku efiksanost države zalagati zbog ekonomičnosti ili pritiska Evropske unije Mišćević je kazao da će zemlje Balkana morati da prihvate pravila ponašanja, te da je pritisak u pravcu efikasnijeg korišćenja energije pozitivan.

Učesnici dvodnevnog seminara, inženjeri arhitekture, građevine i mašinstva i studenti, upoznaće se sa međunarodnim kriterijumima za izgradnju i projektovanje pasivnih kuća i metodama koje se koriste u dizajnu i proračunu potrošnje energije u njima.

Seminar je organizovalo Njemačko društvo za međunarodnu saradnju GIZ i Arhitektonski fakultet u okviru projekta Unapređenje energetske efikasnosti u Crnoj Gori.

Hermetički zatvoren prostor

Prva pasivna kuća sagrađena je u Njemačkoj 1991 godine. Radilo se o jednoj studiji koju je nadgledalo i njemačko ministarstvo zaštite okoline, piše dom.hr

Od tada se pojam "Pasivna kuća" upotrebljava za svaku kuću u kojoj se po metru kvadratnom stambene površine ne utroši više od 1,5 litra loživog ulja ili 1,5 m plina.

Ovo su senzacionalne vrijednosti i danas, a onaj ko posjeduje takvu kuću, uistinu štedi na grijanju.

Mnogi miješaju pojam "Pasivne kuće" s "Niskoenergetskom kućom" razlika je u tome što je kod niskoenergetske kuće postignut standard za gradnju i niskoenergetska kuća je ona koja troši maximalno 7 litara loživog ulja, ili 7 m plina po m stambene površine godišnje.

Koncept kuće, položaj, izolacije i njihovi proračuni moraju zadovoljavati visokim standardima i potrebno je dobiti gotovo hermetički zatvoren prostor unutar kuće jer bi u protivnom dragocjena toplina izašla kroz fuge, spojeve i razne otvore.