Četiri kriterijuma nove metodologije proširenja EU

Par dana nakon što je Bregzit pokazao kako se napušta EU, Evropska komisija odgovara na pitanje kako ponovo proširiti Uniju

6622 pregleda12 komentar(a)
Parlament Evropske unije u Briselu, Foto: Shutterstock

Ručnu kočnicu u procesu proširenja Evropske unije Francuska je zvanično povukla u oktobru 2019. godine kada je blokiran početak pristupnih pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom. Predsjednik Emanuel Makron je na salvu negativnih komentara koji su ukazivali na "istorijsku grešku" Unije, kako prema politici proširenja, tako i prema Zapadnom Balkanu, odgovorio da "preuzima ulogu negativca". Ali je i dodao da Francuska "nije usamljena" u stavu da proces pristupanja EU zahteva reformu.

Planirano ili ne, takav potez Pariza vratio je fokus EU na skrajnutu politiku proširenja koja je, istini za pravo, već godinama tavorila zakočena u procesu koji je od vodećeg instrumenta politike Unije, postao previše komplikovan, birokratski konfuzan i gotovo besciljan put.

"Politika proširenja je mnogu puta razmatrana, a poslednja značajna promjena dogodila se 2003. godine. U međuvremenu smo naučili mnogo lekcija. Stvari su u procesu proširenja jasno počele da se koče. Vrijeme je za poboljšanja, jer je kredibilnost EU u pitanju“, poruka je izvjestioca Evropskog parlamenta za preporuke o Zapadnom Balkanu Tonina Picule.

Tako su krajem 2019. i početkom 2020. godine politika proširenja i Zapadni Balkan postali neizostavni dio govora najviših zvaničnika Evropske unije. Poslije francuskog predloga koji se zasniva na postepenom pristupanju, konkretnijoj koristi za građane, ali i oštrijim uslovima i reverzibilnosti procesa, svoje predloge reformi iznijele su i druge države-članice. One su se većinom fokusirale na podršci proširenju u vidu zahtjeva za "efikasnijim i dinamičnijim" procesa pristupanja.

Jedno od prvih zaduženja Evropske komisije po preuzimanju novog petogodišnjeg mandata bilo je sagledavanje pozicija zemalja-članica, definisanje problema i mogućnosti u politici proširenja i izrada predloga nove metodologije pristupanja Uniji.

Nova metodologija ne mijenja cilj proširenja

Evropska komisija i komesar za proširenje Oliver Varhelji, poslije dva mjeseca rada, trebalo bi da u srijedu 5. februara usvoje i predstave svoj predlog nove metodologije procesa pristupanja. Predlog je, kažu u Komisiji, u obzir uzeo stavove zemalja-članica, "geopolitički i strateški interes EU" koji se odgleda u "zaokruživanju evropskog projekta", kao i dobrobit zemalja koje se nalaze na putu evrointegracija.

Komesar za proširenje Varhelji kaže da će se nova metodologije proširenja zasnivati na četiri kriterijuma: kredibilitetu, predvidljivosti, dinamici i jačem političkom vođstvu. On je pozvao na kreiranje "dinamičnijeg i kredibilnijeg" procesa, kako za zemlje-članice EU, tako i za zemlje-kandidate.

"Ne želimo da mijenjamo proširenje, već da unaprijedimo proces", poručila je Evropska komisija neposredno pred objavljivanje nove metodologije.

Fokus nove metodologije bi, prema prvim najavama, trebalo da ostane (ali i da se pojača) – na vladavini prava, funkcionisanju demokratskih institucija, kao i na ekonomskom razvoju zemlja u procesu pristupanja. "To su pitanja koja su u srcu transformacije društva na čitavom Zapadnom Balkanu", smatra Varhelji.

Komesar za proširenje je iznio i stav da nova metodologija ne bi trebalo da se primjenjuje na Srbiju i Crnu Goru kao zemlje koje su "već ušle u pregovore pod postojećim pravilima". Istovremeno, u Briselu razmatraju i mogućnost da bi nova metodologija mogla da bude "hibrid" između postojećih i novi pravila koja bi "donekle modifikovala" pristupni proces Srbije i Crne Gore, a u potpunosti bila u primjeni u pristupnim pregovorima zemalja regiona koje tek treba da krenu u taj proces.

Ono na čemu u Briselu svi insistiraju i što će se najvjerovatnije naći u predlogu nove metodologije, jeste princip punopravnog članstva u EU kao "krajnji cilj" politike i procesa proširenja.

Odluka mora biti jednoglasna

U očekivanju predstavljanja predloga Evropske komisije nagađa se da bi Komisija mogla da od francuskog predloga "preuzme" ideju o grupisanju poglavlja po oblastima, kao i princip postepenog pristupanja EU-politikama i finansijskim instrumentima tokom samog procesa pregovora, umjesto dosadašnjeg "sveobuhvatnog ulaska" u članstvo na kraju.

U Evropskom parlamentu ukazuju na činjenicu da bi, po ugledu na nova pravila za zemlje-članice, i za države u procesu pristupanja trebalo uvesti "jasniju vezu" između poštovanja principa vladavine prava i finansijskih sredstava koja dolaze iz fondova Evropske unije. Dodaje se takođe da bi, u cilju veće povezanosti sa EU-politikama tokom procesa pristupanja, Zapadni Balkan trebalo uključiti u "procese transformacija" koje preduzima sama EU, kao što su Zeleni sporazum i Konferencija o budućnosti Evrope.

Ono što se očekuje od Evropske komisije jeste i predlog na koji način približiti do sada vrlo različite procjene uspješnosti pristupnih procesa koje dolaze od institucija EU s jedne i zemalja-članica sa druge strane. Plan EU jeste da se o predlogu Evropske komisije, odmah po njenom predstavljanju, otvori debata s ciljem postizanja konsenzusa zemalja-članica o nastavku politike proširenja do martovskog samita EU.

U idealnom scenariju – što je posljednjih decenija bilo rijetko kada je proširenja EU u pitanju – konsenzus zemalja-članica trebalo bi da na majskom samitu u Zagrebu kulminira otvaranjem pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom, kao i novim elanom i obnovljenim povjerenjem u zajedničku budućnost EU i Zapadnog Balkana.