Rusija, Ukrajina i Krim: Moskva povlači trupe iz pogranične oblasti

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, koji je prethodno pozvao ruskog predsjednika Vladimira Putina da se sretnu u zoni sukoba, pozdravio je ovu odluku da se „smanje" tenzije na granici.

9027 pregleda8 komentar(a)
Foto: Russian ministry of defence

Nekoliko nedelja pošto su ruske trupe počele da se gomilaju u blizini granice sa Ukrajinom, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu naredio je jedinicama da se povuku u bazu.

Evropska unija procenjuje da se u pograničnoj oblasti, kao i na Krimu, koji je Rusija anektirala 2014. godine, nalazi više od 10.000 ruskih vojnika.

Šojgu je sa Krima poručio da će se jedinice koje su bile na vojnoj vežbi vratiti u bazu.

Cilj da se izvrši „brza provera" postignut je, dodao je.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je prethodno pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da se sretnu u zoni sukoba, pozdravio je ovu odluku da se „smanje" tenzije na granici.


„Trupe su demonstrirale sposobnost i spremnost da obezbede odbranu zemlje", rekao je ruski ministar odbrane, dodajući da je naložio komandantima jedinica 58. i 41. brigade kao i nekoliko vazdušnodesantnih divizija da počnu da se vraćaju u „stalne baze" u petak i da se ta operacija završi do 1. maja.

Predsednik Zelenski naložio je grupisanje trupa prošle nedelje zajedno sa evropskim liderima. Zvaničnici NATO-a takođe su upozorili na tamošnja zbivanja i najavili samit u junu gde će Rusija biti jedna od glavnih tema.

Premda je Rusija izjavom o vojnim vežbama odbacila navode da gomila trupe, kao odgovor na „preteće " akcije NATO-a najavila je da planira formiranje kordona u delovima Crnog mora koji bi sprečili ulazak stranim brodovima.

Ukrajina strahuje da bi to uticalo na njihove luke.


Šta Rusija radi?

Analiza Stiva Rozenberga

BBC dopisnik iz Moskve

Rusija sve vreme govori da nije u pitanju ništa više od vojnih vežbi.

Ali Moskva zna vrlo dobro da će pomeranje trupa ka Ukrajini i po aneksiranom Krimu mnoge učiniti vrlo nervoznim: u Ukrajini, Evropi i Americi.

I u tome je poenta.

Moguće da je Moskva dobro koristila gomilanje trupa da pošalje signal Kijevu, Briselu i posebno Vašingtonu da je Rusija sila sa kojom treba računati.

Američki predsednik Džo Bajden primetio je to. Prošle nedelje je u telefonskom razgovoru predsedniku Putinu predložio samit. Istina, uveo im je i nove sankcije zbog ruskog „malignog uticaja". Ali u Rusiji to nije primljeno posebno značjano.

Smanjenje tenzija, ipak, ne znači kraj tenzija. Ruski ministar odbrane jasno je rekao da će „Rusija preduzimati mere kao odgovor na pretnje NATO-a".

Na primer, Moskva planira da blokira delove Crnog mora za dolazak stranih brodova na šest meseci.


U obraćanju naciji u sredu, predsednik Putin je upozorio Zapad da „ne pređe crvenu liniju".

Sukobi na istoku Ukrajine počeli su 2014, pošto je Rusija izvršila aneksiju Krima.

Proruski pobunjenici zauzeli su velika područja Luganska i Donjecka, a poslednjih nedelja bilo je brojnih kršenja prekida vatre na istoku zemlje.

Ukrajinski vojnik ubijen je u granatiranju u četvrtak, koje su ukrajinske snage nazvale namernim kršenjem prekida vatre.

Od početka sukoba stradalo je oko 14.000 ljudi.

BBC


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk