Koronavirus, novac, krave i pivo: Kako podstaći ljude da se vakcinišu protiv Kovida-19

Tako je - tokom čitave 2021. godine, vakcinisani mještani svake nedelje imaće priliku da dobiju jednu živu životinju na tomboli.

4502 pregleda2 komentar(a)
Foto: Getty Images

Kad je Tajland u maju pokrenuo vakcinaciju protiv Kovida-19, vlasti u severnom okrugu Me Čem otkrile su da se vrlo malo ljudi prijavilo da dobije vakcinu.

Ali sve se promenilo u roku od svega nekoliko dana i lokalni zvaničnici uskoro su se pohvalili da se dnevna potražnja za vakcinama popela sa stotina na hiljade ljudi.

Sve zahvaljujući prilici da se osvoji krava.

Tako je - tokom čitave 2021. godine, vakcinisani meštani svake nedelje imaće priliku da dobiju jednu živu životinju na tomboli.

Tajlandska inicijativa daleko je od usamljenog slučaja, budući da mnoge zemlje nude stimulanse ljudima da se vakcinišu protiv Kovida-19.

U Sjedinjenim Američkim Državama postoji nekoliko takvih inicijativa, od lutrija koje nude nagrade u visini od milion dolara do čašćenja kao što su besplatno pivo, kolači, pa čak i marihuana za ljude koji su vakcinisani.

U Kini kampanje za vakcinaciju uključuju povlastice kao što su besplatna jaja, popusti u prodavnicama i suveniri.

Prošlog meseca vlada Srbije je organizovala podsticaj za vakcinaciju u kojem se vakcinisanima nudi nagrada od oko 30 američkih dolara u gotovini.

U Indiji, selfiji sa vakcinacije mogu da učestvuju u nagradnoj igri u kojoj dobitnici mogu da osvoje oko 70 američkih dolara.

Još skorije, doktori, apotekari i kompanije u Australiji dobili su ovlašćenje zdravstvenog regulatornog tela zemlje, Agencije za terapeutske proizvode, da nude nagrade ljudima koji dođu da se vakcinišu.

„Pristup šargarepe"

Takvim šemama želi da se popravi procenat vakcinacije u sklopu šire slike imunizacije; zdravstvene vlasti širom sveta žele da se vakciniše što više ljudi kako bi se zaustavilo širenje Kovida-19.

Zadatak je komplikovan, čak i u zemljama u kojima opskrbljenost vakcinama ne predstavlja veliki problem.

U Velikoj Britaniji, iako je više od 70 odsto odraslih osoba primilo najmanje jednu dozu vakcine do 20. maja, stopa vakcinacije u Londonu ispod je polovine.

U SAD, gde sada svi odrasli i deca starija od 12 godina imaju pravo na cepivo, cifre iz Centara za kontrolu bolesti (CDC) pokazuju da je samo 13 od 50 saveznih država već vakcinisalo najmanje 70 odsto odraslog stanovništva.

To je cilj koji je predsednik Džo Bajden očekivao da postigne u čitavoj zemlji do 4. jula.

Getty Images

Prethodne studije vakcinacija protiv drugih bolesti pokazale su da ovakve inicijative mogu da povećaju stopu vakcinacije.

Istraživači sa Kraljevskog koledža iz Londona su 2015. godine otkrili da nuđenje vaučera sa gotovinom mladim ženama u Londonu povećava stopu vakcinacije protiv humanog papilomavirusa (HPV).

Sličan efekat primećen je i u studiji iz 2019. godini na Univerzitetu Harvard kod žena i vakcinacije protiv tetanusa u Nigeriji.

Apatija i oklevanje

Vakcinacija protiv Kovida-19 održava se u veoma drugačijem kontekstu od ovih studija.

„Oklevanje u vakcinisanju je oduvek postojalo, ali nikad nije izbilo u prvi plan kao u skorija vremena", kaže doktor Flavio Toksverd, ekonomista sa Univerziteta u Kembridžu specijalizovan za epidemiologiju.

„Internet je verovatno intenzivirao 'antivakcinalne' pokrete, a čini se da su se oni spojili sa drugim vrstama teorija zavere."

Doktor Miteš Patel, američki bihevioralni naučnik, smatra da prosto ponuditi nagradu nije jedino rešenje.

Doktor Patel proučava teoriju gurkanja, prema kojoj pozitivno pojačanje i indirektna sugestija, poznati kao gurkanje, utiču na ponašanje i donošenje odluka.

On kaže da ljudi kojima je ponuđena vakcina ali je još nisu primili mogu da se podele u dve velike grupe: vakcinalno oklevanje i vakcinalna apatija.

„Ljudi u grupi sa vakcinalnom apatijom nisu protiv imunizacije, ali se neće pomučiti da zakažu termin", kaže doktor Patel.

Ljudi koji oklevaju sa vakcinisanjem, objašnjava on, uzdržavaju se od primanja vakcine protiv Kovida-19 iz nekoliko razloga.

To je grupa koju treba ciljati finansijskim podsticajima.

„Stimulansi će pomoći ukoliko istovremeno uradimo stvari kao što su objašnjavanje ljudima da je vakcina bezbedna, itd. To je kombinovani pristup," kaže doktor Patel.

Politika protiv zavera

Doktor Toksverd takođe upozorava da prosto nuđenje nagrada čak može da pojača skepticizam prema vakcinama.

„Postoji rizik da će neki ljudi pomisliti: 'Čekajte malo, ako je vakcina toliko sjajna, zašto mi onda daju nešto zauzvrat?'", kaže on.

Zbog toga profesorka ekonomije Izabel Brokas, sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji, kaže da će se ubeđivanje odlučnije grupe koja okleva verovatnije postići nešto robusnijim političkim odlukama, kao što su popuštanje mera nošenja maske za imunizovane.

Doktor Ben Kastan, medicinski antropolog sa Univerziteta u Bristolu, vidi još jedan snažan stimulans u vidu konkretnih pravila o putovanjima za one koji su imunizovani.

„Već viđamo da zemlje kao što su Francuska prihvataju ljude vakcinisane s obe doze bez ikakvog testa na Kovid-19", kaže doktor Kastan.

„Za ogromnu većinu ljudi, to će biti sjajan oblik stimulansa da bi mogli da putuju na posao, idu na odmore i posete prijatelje i porodice u drugim zemljama."

Kad se sve sabere i oduzme, najveći test efikasnosti ovih stimulansa pokazaće se u povećanoj stopi vakcinacije.

Za sada je rezultat još uvek nerešen.


Pogledajte video o tome kako razgovarati sa pristalicama teorija zavere


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk