Porodice zatečene između dvije vatre na frontu u pokrajini Helmand

Gul, njegove sestre i ostatak porodice sada su u zbijegu - proveli su noć na putu, prije nego što su pronašli sklonište zajedno sa devet drugih porodica u jednoj kući u glavnom gradu pokrajine Laškar Gahu

6922 pregleda0 komentar(a)
Foto: Getty Images

„Bilo je grozno - najgore do sada. Život se odjednom pretvorio u haos", kaže Gul Muhamed.

Dvadesetpetogodišnjem učitelju teško je da se priseća kako je uspeo da izbegne granatiranje i spase 25 članova porodice od borbi koje su se u jesen prošle godine razbuktale u Helmandu, u južnom Avganistanu.

Uprkos mirovnim pregovorima, u toku je nova talibanska ofanziva.

Svega nekoliko dana pre nego što je započela, Gul Muhamed, čije je ime promenjeno da bi mu se zaštitio identitet, ukrašavao je svoju baštu.

U njenom središtu nalazilo se visoko drvo okićeno balonima - kako bi porodica proslavila završetak školske godine njihove najmlađe ćerke.

„Sada je naša bašta spaljena, po drugi put, a naša kuća je pretvorena u tvrđavu", kaže on za BBC.

On, njegove sestre i ostatak porodice sada su u zbegu - proveli su noć na putu, pre nego što su pronašli sklonište zajedno sa devet drugih porodica u jednoj kući u glavnom gradu pokrajine Laškar Gahu.

„Ima nas pedesetak, živimo po kuhinjama i kupatilima pretvorenim u sobe, u šatoru u dvorištu, a neki od nas čak i na krovu", kaže on.

Talibani su u oktobru napali svim raspoloživim snagama selo Gula Muhameda, izazvavši kontranapad avganistanske vojske.

Gul Muhamed i njegova porodica bili su među 35.000 civila raseljenih tokom te noći.

Bežanje od borbi

Gul Mohammad

Gul Muhamed kaže da se nagledao ratova, ali je mislio da ono čemu je prisustvovao ovog puta postoji samo u filmovima.

„Raketa je pala na komšijsku kuću, ubivši dvoje bliskih porodičnih prijatelja - 23-godišnju majku i njenog jednogodišnjeg sina - i to na očeve oči", rekao je on.

Gul Mohammad

Porodica Gula Muhameda odlučila je da napusti oblast dok su se talibanski borci približavali njihovoj kući. Njihov komšija morao je da ostane zbog sahrana.

„Bili smo samo na kilometar od ratnih dejstava. Bio je mrak posle večernjih molitvi i mogao sam da vidim razmenu puščane vatra na ulicama - meci su mi leteli iznad glave. Imali smo sreće, jer je malo toga razdvajalo život i smrt."

Neki članovi njegove porodice su i dalje zaglavljeni u selima oko kojih se bore Talibani i državna vojska.

Njegova majka doživela je traumu i šok, a brine se i za druge rođake koji nisu uspeli da se probiju do Lakškar Gara.

Nema struje a neke veze su u prekidu, tako da oni ne znaju šta se desilo s onima koji su ostali za njima.

Gul Mohammad

Mnogi građani kao što je Gul Muhamed ostavili su sve za sobom - važno im je bilo samo da spasu život i bežali su autobusima, kamionima, motorima, pa i na traktorima.

Najmlađa žrtva

Najmlađa žrtva borbi bila je jedna nerođena beba.

Njena majka preživela je zalutali metak koji ju je pogodio u stomak, ali je oduzeo život deteta u materici. Slike sa ultrazvuka pokazuju da je metak pogodio fetus u desno rame.

Mlada majka se pet godina mučila da zatrudni i bila je presrećna što je konačno uspela.

„Govorila je kako je ushićena i uzbuđena što će konačno imati dete - opremili su sobu za bebu, a čitava porodica nije bila toliko srećna još od venčanja", kaže Muhamed Forog, stručnjak za mentalno zdravlje koji ju je lečio u bolnici medicinske dobrotvorne organizacije Lekari bez granica.

„Rekla mi je da su odabrali imena za bebu i skovali mnoge planove. Rekla je da ne želi da ide kući sada, zato što će je to podsećati na njenu bebu."

Forog poslednje četiri godine radi u trauma centru Lekara bez granica u Helmandu, lečeći žrtve rata.

„Spremni smo da čujemo najtužnije priče, ali svakoga dana bol žrtava je sve šokantniji."

MSF

Lekari bez granica kažu da tip povrede koja se leči u njihovom trauma centru pokazuje tačno koliko je situacija loša.

Marijana Kortesi, koordinatorka bolnice u Helmandu, ispričala je za BBC Njuzaur o ženi koju ju pogodio zalutali metak dok je hranila osmomesečnu bebu. Oboje su preživeli.

„Trenutno je na lečenju u našoj bolnici, ali se brine zato što je beba kod kuće, a ona želi da se vrati što pre da bi mogla da nastavi sa dojenjem", kaže Kortesi.


Pogledajte video: Stotine devojčica se vraća u školu


Opkoljeni sa svih strana

Devetnaestogodišnji Keramulah je upravo započeo nedelju spremajući stoku i namirnice za prodaju na uobičajenoj pijaci četvrtkom.

Ali nedelja nije započela uobičajeno.

„Bio sam u selu i čuo da su Talibani zauzeli obližnji okrug - mislili smo da nećemo imati dovoljno vremena da pobegnemo."

Do trenutka kad su bili spremni da pođu, kaže on, talibanski borci su već stigli do zadnjeg ulaza u njihovu kuću, dok su snage avganistanske vlade bila na vratima.

Bili su bukvalno između dve vatre.

„Imamo ogromnu kuću sa velikom baštom. Čak smo čuli i avion u vazduhu iznad nas, tako da smo zaista bili opkoljeni sa svih strana."

Kermulah opisuje kako je njegov stariji brat uspeo da razgovara s obe strane da bi mogli da pobegnu.

„Preklinjali smo ih, govorili da ne pucaju na nas, da nas puste da idemo a posle rade jedni drugima šta god žele."

Njihova kuća je blizu avganistanske vojne postaje u samom središtu borbi. Obe strane su upale u kuću tokom ratnih dejstava.

„Sada znamo da neko koristi našu kuću kao uporište - avganistanska vojska, a možda i Talibani", kaže.

Keramulah i njegova majka, zajedno sa osmoro braće i šest sestara, bili su poslednji koji su napustili kuću.

On je veren i štedeo je novac za venčanje koje je trebalo da se održi za četiri meseca.

„Sada ne znam da li ću u tome uspeti, zato što je sve što sam uspeo da uštedim tokom godina nestalo.

„Sada razmišljam samo kako da preživim i sačuvam porodicu", kaže on.

Pre četiri godine, kad je selo bilo na sličan način napadnuto, takođe je izgubio sve, ali i jednog mladog rođaka.

'Znali smo da vlada neće moći da pruži otpor'

AFP

Za oko 5.000 porodica u oblastima Nadali, Navah i Nahr-e-Seraj , kao i u predgrađu Laškar Gaha, život se od proleća preko noći okrenuo naglavačke, sa „značajnim brojem žrtava i ogromnom štetom", tvrde međunarodne agencije za pomoć.

Ovo nije prvi put da su Helmand zadesile žestoke borbe u kojima su stradali civili ili su bili prisiljeni da beže.

U avgustu 2016. godine, talibanske snage upale su u okrug, a sela Keramulaha i Gula Muhameda bila su među prvim zauzetim.

Obojica su tada izgubili sve i počeli da grade život ispočetka, a onda se sve ponovilo.

„Jedina razlika je što smo ovog puta bili spremni, jer nismo verovali vladi kao 2016. godine", kaže Keramulah.

„Ovaj put smo znali da ako dođe do napada, vlada neće uspeti da izdrži."

Abdul Aziz Safdari

Tadašnje žestoke borbe nisu dozvoljavale Gulu Muhamedu i njegovoj porodici da se vrate naredne dve godine, i to vreme proveli su raseljeni po drugim oblastima.

„Kad je pre četiri godine došlo do napada, naša kuća je bila potpuno uništena, drveće spaljeno, a sve naše životinje pobijene", kaže on. Izgubio je auto, krvave i ovce - čak i svoje fakultetske diplome.

„Vratili smo se u selo pre dve godine i krenuli sve da gradimo ispočetka. Trebalo nam je dve godine taman da popravimo kuću, a onda su se ponovo desili ovi napadi."

Talibani se godinama zariču da će zauzeti Helmand, ali prisustvo jakih britanskih snaga sve do 2014. godine, kao i američki vazdušni napadi koji su pružali podršku avganistanskim snagama, držali su ih po strani.

Helmand je ključna pokrajina u južnom Avganistanu, i strateški i kao centar trgovine opijumom u zemlji, i kao takva bila je veliki front tokom čitavog toka sukoba u Avganistanu.

No dok se američke trupe povlače iz Avganistana, i dalje na vidiku nema kraja borbama.

'Samo želimo da se rat okonča'

Gul Mohammad

Za ljude poput Gula Muhameda i Keramulaha, razgovori tokom proleća između predstavnika avganistanske vlade i talibana su suviše neodređeni i neizvesni da bi o njima ozbiljno razmišljali, ali su u jedno sigurni: sve što žele u životu jeste trajno primirje.

„Samo želimo da se rat okonča. Ukoliko vlada može da preuzme kontrolu nad oblašću, onda ona treba da nastavi sa svojim operacijama kako bismo mi mogli da se vratimo kućama", kaže Gul Muhamed.

„Ali ako oni to ne mogu, onda treba da napuste oblast i prepuste je Talibanima kako bismo mogli da nastavimo naše živote ovde. Oni ratuju, a mi ginemo."

Lokalni novinari javljaju da je polovina od 14 oblasti u Helmandu pod sporadičnom kontrolom Talibana, a nedostatak pojačanja i municije glavni su razlozi za neprekidne borbe koje se vode.

Gul Muhamed kaže da su, kada su Talibani stigli do sela, svi pobegli, čak i avganistanske policijske snage.

„Video sam avganistanske vojnike kako beže iz kraja - mi smo bili u običnim kolima, a oni su u njihovim vojnim vozilima išli brže od nas."

Gul Mohammad

Vlada je saopštila da se radilo o taktičkom povlačenju i da je dva dana posle borbi avganistanska vojska poslala trupe da ponovo zauzme te okruge.

Avganistanski ministar odbrane takođe je posetio Lakšar Gah da se uveri izbliza kakva je situacija na terenu, dok borbe neprekidno traju već skoro nedelju dana.

Vlada će možda povratiti ove oblasti za nekoliko nedelja ili će one možda ostati pod kontrolom Talibana.

Ali raseljenima će biti potrebne godine i godine samo da, još jednom, izgrade osnove života iz pepela rata.

*Ime Gula Muhameda izmenjeno je da bi mu se zaštitio identitet


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk