Nobelova nagrada za mir: Jesu li ovih šest dobitnika najkontroverzniji?

Mnogi su bili zbunjeni kad je bivši američki predsjednik Barak Obama dobio Nobelovu nagradu za mir 2009. godine - pa i sam laureat.

10131 pregleda1 komentar(a)
Foto: Getty Images

Dobitnik Nobelove nagrade za mir 2021. godine biće proglašen u petak. Hoće li odluka izazvati kontroverzu, kao što se do sada dešavalo u različitim prilikama?

Smatrana jednim od najprestižnijih priznanja na svetu, Nobelova nagrada za mir jedna je od šest nagrada koje je osnovao pokojni švedski naučnik, biznismen i filantrop Alfred Nobel.

Ali zbog političke prirode, nagradu za mir često su pratile kontroverze, mnogo više nego u pet drugih oblasti.

Evo nekih od najosporavanijih slučajeva i jedan upadljivi propust.

Barak Obama

Mnogi su bili zbunjeni kad je bivši američki predsednik Barak Obama dobio Nobelovu nagradu za mir 2009. godine - pa i sam laureat.

Obama je čak u svojim memoarima iz 2020. godine napisao da je njegova prva reakcija posle saopštavanja dobitnika bila pitanje: „Za šta?"

Nalazio se na položaju svega devet meseci, a kritičari su odluku nazvali preuranjenom - štaviše, rok za prijavu nominacija istekao je svega 12 dana nakon Obamine inauguracije.

Bivši direktor Nobelovog instituta Geir Lundestad 2015. godine sugerisao je za BBC da je komitet koji je odlučivao o nagradi zažalio zbog te odluke.

Tokom dva Obamina predsednička mandata, američke trupe ratovale su u Avganistanu, Iraku i Siriji.

Jaser Arafat

Pokojni palestinski lider dobio je nagradu 1994. zajedno sa izraelskim premijerom Jicakom Rabinom i izraelskim ministrom spoljnih poslova Šimonom Peresom za njihov rad na mirovnom sporazumu iz Osla.

Taj sporazum je devedesetih ponudio nadu za rešenje izraelsko-palestinskog sukoba.

Odluka da se nagrada dodeli Jaseru Arafatu, nekome ko je u prošlosti učestvovao u paravojnim aktivnostima, dovela je do oštrih kritika u Izraelu i šire.

Štaviše, Arafatova nominacija izazvala je burnu reakciju u samom Nobelovom komitetu.

Jedan od članova komiteta, Kare Kristiansen, norveški političar, podneo je ostavku iz protesta.

Aung San Su Ći

Burmanska političarka slavno je dobila Nobelovu nagradu za mir 1991. godine za nenasilnu borbu protiv vojne vlasti u Mjanmaru.

Ali više od 20 godina kasnije, Aung San Su Ći se našla na meti oštrih kritika zato što se nije oglasila povodom masovnih ubistava i kršenja ljudskih prava muslimanskog naroda Rohindža u Mjanmaru,

Ujedinjene nacije su zločine nad Rohindža narodom nazvale „genocidom".

Bilo je čak i poziva da se joj se oduzme nagrada, ali pravila koja regulišu dodelu šest Nobelovih nagrada ne predviđaju takav potez.

Abij Ahmed

U decembru 2020. godine, etiopski premijer dobio je Nobelovu nagradu za mir za napore da reši dugogodišnji granični sukob sa susednom Eritrejom.

Ali posle nešto više od godinu dana, počelo je da se dovodi u pitanje je li to bila prava odluka.

Međunarodna zajednica kritikovala je Abija Ahmeda zbog slanja trupa u severni region Tigraj.

U tamošnjim borbama stradalo je hiljade ljudi, a Ujedinjene nacije su ih opisale kao „srceparajuće razaranje".

Vangari Matai

Pokojna kenijska aktivistkinja 2004. godine postala je prva Afrikanka koja je dobila Nobelovu nagradu.

Ali njen trijumf je bio osporavan pošto su na videlo izašli njeni komentari koji su se ticali virusa HIV-a i side.

Vangari Matai je sugerisala da je virus HIV-a veštački napravljen kao biološko oružje za istrebljenje crnaca.

Ne postoje naučni dokazi koji bi potkrepili njene tvrdnje.

Henri Kisindžer

Tadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer je Nobelovu nagradu za mir dobio 1973. godine.

Dodeljivanje nagrade čoveku koji je učestvovao u nekim od najkontroverznijih epizoda američke spoljne politike, kao što su tajna bombardovanja u Kambodži i podrška diktatorskim vojnim režimima u Južnoj Americi, iznenadilo je popriličan broj ljudi.

Kisindžer je nagradu dobio zajedno sa severnovijetnamskim liderom Le Duk Toom za njihovu ulogu u pregovorima za primirje tokom Vijetnamskog rata.

Dvojica članova Nobelovog komiteta iz protesta su podneli ostavke, a Njujork tajms je na ovu vest reagovao nazvavši nagradu „Nobelova nagrada za rat".

Gandi ostao praznih ruku

Nobelova nagrada slavna je i po ljudima koji nisu bili nagrađeni.

U kategoriji Nagrade za mir, možda je najupadljivije odsustvo Mahatme Gandija.

Uprkos tome što je bio nominovan nekoliko puta, indijski političar koji je postao simbol pacifističkog pokreta u 20. veku, nikad nije bio ovenčan ovom nagradom.

Norveški istoričar Geir Lundestad, tadašnji predsednik komiteta koji odlučuje od dobitniku, 2006. godine izjavio je kako je odsustvo priznanja za Gandijeva dostignuća najveći propust u istoriji tog komiteta.


Pogledajte video o naselju Šek Džara u Jerusalimu


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk