Krvava nedjelja: Šta se desilo 30. januara 1972. u Sjevernoj Irskoj
Porodice žrtava čekale su 47 godina da bi videle hoće li biti podignute optužnice protiv počinilaca
Trinaestoro ljudi je ubijeno, a petnaestoro ranjeno nakon što su pripadnici Padobranskog puka Britanske vojske zapucali na demonstrante i borce za građanska prava u Bogsajdu - većinski katoličkom delu Londonderija - u nedelju, 30. januara 1972.
Taj dan ostao je upamćen kao Krvava nedelja - jedan od najmračnijih dana tokom „Nevolja" u Severnoj Irskoj.
Porodice žrtava čekale su 47 godina da bi videle hoće li biti podignute optužnice protiv počinilaca.
U julu 2021, Državno tužilaštvo Severne Irske saopštilo je da postoji dovoljno dokaza da se podigne optužnica protiv jednog padobranca - poznatog samo kao Vojnik F - za ubistvo Džejmsa Reja i Vilijama Mekinija.
- Smrt koja je promenila tok sukoba u Severnoj Irskoj
- Zašto traju nemiri u Severnoj Irskoj
- Cena ljudskog života u Avganistanu - Britanija isplatila 121 evro porodici za smrt člana
Događaji koji se doveli do Krvave nedelje
Oko 15.000 ljudi okupilo se u kvartu Kregan u Deriju ujutro 30. januara 1972. godine da bi učestvovali u protestnoj šetnji za odbranu građanskih prava.
Pet meseci ranije, u avgustu 1971, u atmosferi sve težeg nasilja i češćih bombaških napada u Severnoj Irskoj, usvojen je novi zakon koji je vlastima dao ovlašćenje da zatvore ljude bez suđenja - tzv. interniranje.
Vlada je donela odluku da je to jedini način da ponovo uspostavi red.
Hiljade ljudi okupile su se u Deriju tog januarskog dana na protestima koje je organizovalo Severnoirsko udruženje za građanska prava kako bi protestovali zbog interniranja.
Stormontska vlada zabranila je takve proteste.
Angažovana je vojska da nadgleda protestnu šetnju.
Kako se odvijao dan
Šetnja je započela ubrzo posle 15:00 časova po lokalnom vremenu, a planirano krajnje odredište bio je centar grada.
Međutim, šetače su zaustavile vojne barikade.
Većina demonstranata je umesto toga preusmerena ka Ćošku Slobodnog Derija u Bogsajdu.
Posle neprestanih koškanja između mladeži i vojske, vojnici iz Padobranskog puka počeli su da hapse demonstrante.
Neposredno pre 16 časova, krenule su da lete kamenice, a vojnici su odgovorili ispaljivanjem gumenih metaka, suzavcem i vodenim topom.
Dva čoveka su pogođena i ranjena.
U 16:07, padobranci su počeli masovno da hapse demonstrante.
U 16:10, vojnici su krenuli da otvaraju vatru.
Prema dokazima koja je sakupila vojska, iz naoružanja je otvorio vatru 21 vojnik, ispalivši ukupno 108 metaka bojeve municije.
Kakva je bila neposredna reakcija?
Otvaranje vatre dovelo je do masovnog izliva besa u Deriju i okolini.
Besna rulja u Dablinu spalila je britansku ambasadu do temelja.
Dan posle Krvave nedelje, vlada je saopštila da će biti pokrenuta istraga koju će voditi Lord vrhovni sudija lord Vidžeri.
Vidžerijev tribunal uglavnom je vojnike i britanske vlasti oslobodio krivice, mada je opisao da se otvaranje vatre vojnika „graniči sa nesmotrenošću".
Ovu odluku porodice žrtava su otpisale kao zataškavanje, provevši godine i godine u borbi za otvaranje nove javne istrage.
Savilova istraga
Premijer Toni Bler saopštio je tada da će biti sprovedena nova istraga, koju će predvoditi lord Savil.
Ona je pokrenuta 1998, a izveštaj je podnela 2010, postavši tako najduža aktivna istraga u britanskoj pravnoj istoriji, koštajući ukupno oko 200 miliona funti (oko 240 miliona evra).
Istraga je pokazala da nijedna od žrtava nije predstavljala nikakvu pretnju niti činila bilo što bi opravdalo otvaranje vatre na njih.
Ona je zaključila da demonstranti dobili nikakvo upozorenje pre nego što su vojnici krenuli da pucaju.
Istraga je utvrdila i da nijedan od vojnika nije pucao kao vid reakcije na napade bombaša ili ljudi koji su bacali kamenice.
Savil je utvrdio da su „neke republikanske paravojne snage otvorile vatru", ali da su sveukupno gledano vojnici pucali prvi.
Potonji premijer Dejvid Kameron izjavio je da su ubistva bila „neopravdana i neoprostiva".
Šta se desilo posle Savilove istrage?
Policijska služba Severne Irske započela je istragu o ubistvu posle objavljivanja Savilovog izveštaja.
Prošlo je više godina pre nego što je istraga okončana, a detektivi su potom predali sve svoje dokumente Javnom tužilaštvu krajem 2016. godine.
Pregledavši 125.000 stranica materijala, tužioci su 14. marta 2021. saopštili da će podići optužnicu protiv Vojnika F za ubistva Džejmsa Reja i Vilijama Makinija.
On je optužen i za pokušaj ubistva Patrika O'Donela, Džozefa Frila, Džoa Mahona i Majkla Kvina.
Drugog jula 2021. godine, saopšteno je da Vojniku F ipak neće biti suđeno posle nove odluke Javnog tužilaštva.
U saopštenju Javnog tužilaštva navedeno je da je nakon „pažljivog razmatranja" ta odluka doneta zbog druge skorašnje sudske presude prema kojoj su dokazi na osnovu kojih je podignuta optužnica protiv Vojnika A i Vojnika C za ubistvo Džoa Mekmahona neprihvatljivi.
To se desilo zbog okolnosti pod kojima su obezbeđeni ovi dokazi.
Video - „Pretočila sam sećanja na 11. septembar u ilustrovane memoare"
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )