Punoljetstvo najpoznatije internet lisice - Mozile fajerfoks

U svakom slučaju, interfejs je sa nama već više od tri decenije, a njegov život nije prošao bez kontroverzi

10344 pregleda1 komentar(a)
Foto: Thiago Prudencio/SOPA Images/Getty Images

Verovatno ste do ovog teksta došli preko nekog pretraživača. To kako pristupate internetu možete uzeti zdravo za gotovo ili ćete se možda upustiti u strastvene rasprave oko toga koji je pretraživač bolji.

U svakom slučaju, interfejs je sa nama već više od tri decenije, a njegov život nije prošao bez kontroverzi.

Trenutno postoji više široko korišćenih pretraživača (Gugl hrom, Safari, Majkrosoft Edž, Mozila Fajerfoks, Internet eksplorer, Opera) i oni su nastali iz dugog, spornog rata.

Jedan od njih upravo je postao je punoletan - Mozila fajerfoks (Mozilla Firefox).

Mnogi su ga iz godine u godinu slali na internet deponiju, ali je pretraživač poznat po logou lisice uvijene oko ljubičastog plamena uspevao da odoli svim promenama i opstane na tržištu punih 18 godina.

„Pokretanje Mozile fajerfoksa 2004. delo je hiljade ljudi širom sveta da isporuče bolji pretraživač od dotadašnjih - sa integrisanim blokiranjem prozora koji se stalno pojavljuju, pregledanjem stranica i još mnogo toga", kaže Ejza Docler, glavna istoričarka i zvaničnica Mozile, za BBC na srpskom.

„Fajferoks ostaje popularan pretraživač jer mnogima njihovo iskustvo na internetu čini privatnijim, radosnijim, manje jezivim i manje strašnim", ističe Docler.

Njegov značaj na početku možda nije bio toliko primetan, kaže profesor Mitar Krstović veb programiranja, jer su ga u početku koristili samo entuzijasti i radoznali.

Vremenom se broj korisnika povećavao, te je nadmašio do tada vodećeg Internet eksplorera.

Trenutno je drugi, iza, četiri godine mlađeg Gugl hroma (Google Chrome).

Enkvajer, www, Ervajz, Mozaik, Netskejp

Preteča onoga što su danas pretraživači nastaje u zgradi Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) u Švajcarskoj početkom osamdesetih godina prošlog veka.

Tim Berni-Li (Tim Berners-Lee), britanski naučnik u to vreme zaposlen u CENRN-u, ima ideju za programom kojim bi se interna komunikacija znatno ubrzala i poboljšala.

Tako nastaje Enkvajer (Enquire) koji je grupisao slična dokumenta i potragu za njima činio jednostavnijom.

Program je, pak, koristio samo mali broj zaposlenih.

Svestan ovog manjka, Berni kreće u nadogradnju postojećeg sistema.

U saradnji sa kolegama pravi prototip pretraživača - Vorld Vajd Veb (WorldWideWeb).

Ni ovaj pretraživač nije bio za masovnu upotrebu, jer se mogao koristiti samo na određenom operativnom sistemu.

Stopama britanskog inženjera krenula su i četvoro studenata iz Finske - Kim Niberg, Temu Rantanen, Kati Suominen i Kari Sidanmanlaka.

Ervajz (Erwise) pretraživač - njihovo čedo - doneo je mogućnost pretraživanja reči u tekstu i otvaranja više od jednog prozora.

Pretraživač je bio kratkog daha jer studenti nisu imali dovoljno finansija da ideju dorade i upotpune.

Početkom devedesetih godina 20. veka u prostorijama Nacionalnog centra za superračunarske aplikacije (NCSA) američkoj državi Ilinois, programeri Mark Anderson i Erik Bin programeri napraviće pilot verziju pretraživača koji je bio prilagođen korisnicima - Mozaik (Mosaic).

Laka upotreba i prikaz traženih informacija na jednom mestu privukao je pažnju velikog broj korisnika.

U trenutku kada se mozaik sve više koristi, jedan od njegovih tvoraca napušta tim i upušta se u posebnu avanturu.

Preradivši kodove postojećeg pretraživača sa kolegama, Mark Anderson stvoriće novi pretraživač - Netskejp navigejtor (Netscape Navigator).

Do kraja 1997. Mozaik je izgubio trećinu korisnika.

„Neizvesnost i trenuci radosti kada dobiješ konekciju"

Netskejp navigator bio je i prvi pretraživač koji je Mitar Krstović, danas profesor veb programiranja, imao na sopstvenom računaru.

„Znao sam da je pre njega postojao i neki Mozaik, prvi internet pretraživač", priseća se Krstović za BBC na srpskom.

Kompanija Majkrosoft ubrzo razvija Internet eksplorer (Internet Explorer - IE) koji je do kraja 20. veka držao ulogu najrasprostranjenijeg pretraživača.

„Netskejp je nastavio inovacije, ali je bilo jasno da ne da prate korak za Eksplorerom. Tako su u januaru 1998. otvorili svoj pretraživač i počeli da ga daju besplatno. Ali ni to nije bilo dovoljno.

„Do kraja 1998. Majkrosfot je preuzeo polovinu tržišta, a već sledeće godine skoro 80 odsto", zapisao je Džej Hofman u knjizi Istorija veba.

Krstović napominje da je to ujedno i period koji je poznat i kao rat pretraživača, jer je Eksplorer doneo velike novine u odnosu na Netskejp navigator.

„Dolazio je zajedno sa operativnim sistemom Vindouz, što je za tadašnje vreme bio iskorak u svet", objašnjava Krstović.

I računar Dušana Milojevića, inženjera iz Niša, imao je u početku Internet eksplorer.

Koristio ga je sporadično, jer se nekada signal dobijao preko fiksnog telefona.

„Uopšte nije bilo zabavno, jer je brzina interneta bila frustrirajuće spora", priseća se Milojević za BBC na srpskom.

Računar je mogao da se koristi ako su ostali ukućani prestali da koriste fiksni telefon.

Dobijanje zelenog svetla nije nužno značilo i da može da zaplovi u viralni svet i istražuje ono što ga je tada najviše zanimalo - železnice.

Bilo je, pak, neke draži u svemu tome, dodaje Milojević.

„Postojao je trenutak neizvesnosti i radosti. Čitav ritual."

Seća se da su njegovi vršnjaci koristili i neke druge manje pretraživače, ali da je Eksplorer bio i na svim računarima u njegovoj elektrotehničkoj školi.

„Eksplorer je, međutim, već tada bio na lošem glasu i tražile su mu se alternative", dodaje Milojević.

Od Finiksa do Fajerfoksa

Alternativu su ponudili inženjeri Dejv Hajat (Dave Hyatt) i Blejk Ros (Blake Ross).

Ovaj dvojac radio je na eksperimentalnom projektu kompanije Mozila, koristiće kodove Netskejp navigatora.

Na tim osnovama nastaće ono što danas poznajemo kao Mozila fajerfoks.

„Netskejp kod postaje slobodan za upotrebu što je kompanija Mozila iskoristila za razvijanje fajerfoksa. Tada je to bio neverovatan uspeh", kaže Krstoivć.

Njegov prvobitni naziv Finiks (Phoenix) zamenjen je Fajerbirdom (Firebird) jer je dotadašnji narušavao robnu marku Phoenix Technologies.

Fajerbird, ime koje je odabrano kao zamena, izazvalo je žestoku reakciju istoimenog besplatnog servera bazi podataka.

Kao odgovor, kompanija Mozila je saopštila da pregledač uvek treba da nosi ime „Mozilla Firebird", kako bi se izbegla zabuna sa softverom za baze podataka.

Nastavljeni pritisak zajednice programera baza podataka uslovio je još jednu promenu imena - 9. februara 2004.

Tada je Mozila Fajerbird postala je Mozila Fajerfoks, često nazivan jednostavno samo kao Fajerfoks, a ponekad i skraćeno „Ef iks" (na engleskom FX).

Tokom godina program se menjao, ali je naziv ostao nepromenjen.


Pogledajte video: Tri najčešća načina za hakovanje naloga


Mozila protiv Hroma

Da jeste napravio malu revoluciju u tehnološkom svetu, svedoči i podatak da ga je časopis Forbs 29. septembra 2004. proglasio za najboljeg pretraživača godine.

Vremenom je njegova popularnost opadala te je tron preuzeo Gugl hrom koji danas ima 2,6 milijardi korisnika (oko 64 odsto ukupnog broja korisnika), što je šest puta više od Fajerfoksovih korisnika.

Od 2014. godine Hrom je dobio novih 1,2 milijarde korisnika.

Gotovo polovina (46,32 odsto) internet korisnika u Americi odana je Hromu.

I Dušan Milojević iz Niša, koji je 2006. godine dobio prvi kompjuter, vremenom se prebacio na Gugl Hrom.

„Početna strana mu je bila čista, pregledna, nekako, bio je jednostavan za korišćenje.

„Druga dobra stvar bili su ti tabovi, odnosno kartice.

„Jedna kartica, jedan novi prozor. Tada je to bilo jedinstveno", objašnjava Milojević razloge za odabir Hroma na uštrb Fajerfoksa.

Hrom, danas vodeći pretraživač po broju korisnika, napravila je jedna od najvećih korporacija u svetu tehnologije - Gugl.

Iz kompanije su tada saopštili da im cilj nije bio da potisnu postojeće pretraživače, već da unaprede svet interneta.

I dok ga jedni veličaju zbog brzine, drugi mu spočitavaju manjak brige i privatnosti korisnika.

Fajerfoks, sa druge strane, neguje bezbednost i intimu, kaže Krstović.

„Mi u Mozili verujemo da je privatnost ključna za zdrav internet", piše u Uslovima korišćenja Mozile.

„Hrom i Fajerfoks su, može se reći, rame uz rame.

„Hromovi korisnici su više oni koji su integrisani u Guglov ekosistem, dok su ljubitelji Fajerfoksa oni koji možda više misle o bezbednosti podataka na internetu", smatra profesor veb programiranja.

Internet stručnjaci navode da Fajerfoks ima nekoliko prednosti nad Hromom:

  • Koristi manje memorije od Hroma - to znači da ne morate da brinete o usporavanju rada vašeg računara jer imate previše otvorenih prozora. Gugl hrom koristi veliku količinu RAM memorije, što može da dovede do smanjenja performansi računara
  • Fajerfoks više brine o vašoj privatnosti
  • Omogućava više prilagođavanja

U korist Fajerfoksa je i podatak da brži na mobilnim uređajima, dok je hrom brži na desktop računarima, dodaju.

Krstović kaže da bi se prilikom odabira pretraživača trebalo voditi upravo stepenom bezbednosti i privatnosti.

„Funkcionalnost, odnosno brzinu treba razmatrati tek kasnije", kaže on.

Dodaje da drugih razlika i nema.

„Pretraživači su vam pomoćni igrači u internet svetu. Vi ste na kraju ti koji odlučujete kojim ćete se igrati", zaključuje profesor.


Pogledajte video o Putovanju kroz vreme koje je dostupno na klik


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk