"Spreman sam da se borim bilo čime": Zašto sve više Bjelorusa ide da se bori za Ukrajinu

Prema nezvaničnim podacima, u ukrajinskim dobrovoljačkim jedinicama može se nalaziti oko 200 bjeloruskih državljana. Riječ je o muškarcima između 20 i 50 godina koji, kako sami kažu, žele da pomognu njihovoj slovenskoj braći da se "bore protiv Putinove agresije"

33357 pregleda22 komentar(a)
Foto: BBC

Dok Aleksandar Lukašenko pokušava da ubedi svet da njegove oružane snage ne učestvuju u „vojnoj operaciji“ Vladimira Putina, a zapadne zemlje optužuju Minsk za saradnju sa Kremljom, sve više Belorusa odlaze da se bore kao dobrovoljci na strani Ukrajine.

Prema nezvaničnim podacima, u ukrajinskim dobrovoljačkim jedinicama može se nalaziti oko 200 beloruskih državljana.

Reč je o muškarcima između 20 i 50 godina koji, kako sami kažu, žele da pomognu njihovoj slovenskoj braći da se „bore protiv Putinove agresije".

Sa nekima od njih razgovarali su novinari BBC-ja na ruskom.

Prisilni marš od Varšave do Kijeva

„Spreman sam da se borim sa bilo čim što mi padne pod ruku: oružjem, nožem, sa bilo čime. Ovde se rešava sudbina slobodne Ukrajine i slobodne Belorusije, bez ikakvog preterivanja", kaže Vadim Prokopjev, dobrovoljac beloruskog otpora.

Prokopjev je poznati beloruski biznismen i opozicionar koji je otišao u Poljsku posle predsedničkih izbora 2020. godine.

U Kijevu oko podneva, Vadim razgovara sa dopisnikom BBC-ja preko Zum aplikacije. Iza njega se vidi Trg Nezavisnosti, na levom rukavu mu je žuta traka u znak podrške Ukrajincima.

Vadim kaže da su on i njegovi drugovi za samo sat vremena doneli odluku da odu u Kijev: krajem februara pridružili su se koloni beloruskih dobrovoljaca koji su izvršili prinudni marš od Varšave do Kijeva.

„Kupili smo neke veoma jeftine automobile i molili se da se ne raspadnu na putu", priseća se Vadim. „Put je bio napet, malo se spavalo za dva dana, kontrolni punktovi, baš smo se trudili da stignemo do Kijeva.

Na jednom od kontrolnih punktova našli su im pancire bez ploča, a komandant nas je stavio na nišan.

„Morao sam da položim čuveni ukrajinski test i da izgovorim reč 'jagoda' podignutih ruku (jagoda na ukrajinskom se kaže „polunicя", smatra se da samo Ukrajinci mogu tu reč da izgovore pravilno - komentar BBC-ja).

Prema rečima Prokopjeva, među beloruskim dobrovoljcima ima muškaraca različitog uzrasta i zanimanja.

„Neko govori beloruski, neko ruski, ali svi imaju jedan cilj, a to je da pomognu Ukrajini", naglašava on.

'Za naše momke je najvažnije da ostanu živi'

Vadim odbija da imenuje svoju jedinicu, navodeći kao razlog bezbednost.

On kaže da dok je njegova uloga u Kijevu komunikacija: „Ruska propaganda nemilosrdno plasira lažne vesti, naš zadatak je da ih eliminišemo."

Njegovo glavno oružje sada je ajfon, a ne krije da je, ako je potrebno, spreman da uzme i pravo oružje u svoje ruke.

„Izuzetno je važno da neki tok istine dopre do ušiju naše [beloruske] vojske, oni takođe imaju po jedan pametni telefon po vodu", objašnjava Prokopjev.

„Jedina taktika za pravog beloruskog patriotu koji se nađe u ovoj situaciji je da pređe na stranu Ukrajine. To je lako i bezbedno da se učini. Belorusi su na ovoj strani isti. Za naše momke je najvažnije da ostanu živi."

Vadim Prokopjev naglašava da mu niko ne plaća za dolazak u Ukrajinu.

„Odbili bismo bilo kakvo plaćanje, Belorusi su ionako već dužni Ukrajincima."

'Spremamo se da pomognemo našoj braći Ukrajincima'

Kao i Vadim, dobrovoljac Aleksej veruje da se Belorusi i Ukrajinci bore protiv zajedničkog neprijatelja.

„Ovaj rat će verovatno postati rat koji će doneti oslobođenje nama, Belorusima, od našeg režima, od naše unutrašnje okupacije", nada se on.

Za vreme poziva, Aleksejevo lice je prekriveno crnom balaklavom.

Traži da mu promenim pravo ime i glas, zato što Aleksej u Belorusiji ima rodbinu (BBC raspolaže podacima koji dokazuju njegov identitet).

Aleksej kaže da je pobegao u Ukrajinu zbog krivičnih postupaka koji su pokrenuti protiv njega u Belorusiji posle protesta protiv Aleksandra Lukašenka 2020. godine.

Podneo je zahtev za politički azil u Ukrajini.

„Ukrajina je obećala da će me zaštititi. Sada ja štitim Ukrajinu", objašnjava Aleksej njegov stav.

On kaže da se pridružio jednom od teritorijalnih bataljona u kojima je njegov prijatelj služio od 2015. godine.

„Deo naše grupe je već izašao na teren i tukao neprijatelja. Još uvek prolazimo obuku, dobijamo opremu i spremamo se da pomognemo našoj braći Ukrajincima, čekamo naš red", dodaje on.

Da li je spreman da se bori protiv svojih sunarodnika Belorusa, koji teoretski mogu da dođu u Ukrajinu po nalogu vlasti u Minsku da pomognu ruskim trupama?

„Onaj koji je došao da se bori protiv Ukrajinaca nije Belorus, pravi Belorusi se sada bore zajedno sa našom braćom Ukrajincima. ", odlučno odgovara Aleksej.

„A to što je neko spreman da ubija Ukrajince zbog nekakve ideologije, zbog nekih stanova, kobasica, toplih zadnjica, to nisu Belorusi, oni su, oprostite mi, samo životinje".

Vadim Prokopjev kaže da dobija hiljade pisama podrške od Belorusa.

„Ogroman broj Belorusa želi da bude ovde, ali je sa logističke tačke gledišta to veoma teško.

„Ubeđen sam da svi slobodni Belorusi u ovom trenutku treba da učine sve što je moguće za Ukrajinu. Moramo da pomognemo Ukrajincima iznutra i da pomognemo sebi na isti način", kaže.

Rat na železnici

Proteklih dana su se pojavili izveštaji o partizanskim sabotažama na beloruskim železnicama kako bi se ometalo kretanje vojnih vozova.

U tri beloruske oblasti uništena je signalna oprema, a železničke pruge su bile blokirane.

Prema podacima Udruženja beloruskih bezbednosnih zvaničnika koji su prešli u opoziciju nakon protesta 2020. godine, a Minsk is smatra ekstremistima, kao rezultat ove operacije, poremećen je rad nekoliko grana beloruske železnice.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Belorusije je 2. marta saopštilo da su ove akcije smatraju terorističkim aktom, a infrastruktura Beloruske železnice je stavljena pod kontrolu organa unutrašnjih poslova.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk