Tri savjeta kako uočiti netačne informacije o ratu u Ukrajini

Marijana Spring, stručna reporterka Radija 4 BBC-ja u podkastu Rat za istinu, prati priče ljudi koji su nasjeli na lažne vijesti i pruža nekoliko savjeta kako ih izbjeći

12485 pregleda8 komentar(a)
Foto: Facebook

Ruska invazija na Ukrajinu pokrenula je talas širenja pogrešnih i lažnih informacija na društvenim mrežama i u medijima.

Marijana Spring, stručna reporterka Radija 4 BBC-ja u podkastu Rat za istinu, prati priče ljudi koji su naseli na lažne vesti i pruža nekoliko saveta kako ih izbeći.

Od početka rata, zatrpana sam porukama ljudi koji pričaju o snimcima na društvenim mrežama koji dovode u zabludu i nalozima za širenje teorija zavere.

Ovo se ne događa samo na društvenim mrežama - propaganda koju šire države se takođe gradi lažnim tvrdnjama.

U novoj seriji podkasta izveštavaću o ratu informacijama koji se nadvija nad Ukrajinom i o slučajevima ljudi koji su poverovali u pogrešne tvrdnje.

Kako možete da prepoznate netačne informacije i zaustavite njihovo širenje?

1. Obratite pažnju na stare snimke koji dovode u zabludu

Postoje stvarni i uznemirujući snimci o onome što se događa u Ukrajini koji se dele putem interneta.

Ali, ima i snimaka starih sukoba koji postaju veoma popularni.

Često ih dele ljudi koji su šokirani ili čak pokušavaju da pomognu, ali tako samo podstiču haos onima koji se nalaze u toj zemlji.

Twitter

Najbolji način da proverite da li je video verodostojan je da potražite dokaze poput vremenskih prilika, saobraćajnih znakova ili da poslušate kojim jezikom govore ljudi na snimku.

Snimci ruske invazije na poluostrvo Krim i eksplozije koja se dogodila 2020. godine u libanskoj prestonici Bejrut masovno su deljeni na društvenim mrežama uz tvrdnje da su to scene aktuelnog sukoba u Ukrajini.

Korišćenjem Gugl mapa možete otkriti da li je video zaista snimljen tako gde je napisano.

Moguće je i proveriti da li su snimak ili fotografija ranije podeljeni na društvenim mrežama preko obrnute pretrage slika, koja je dostupna na nekoliko sajtova na internetu.

Tako ćete se uveriti da su materijali iz prethodnih sukoba ponovo iskorišćeni.


Pogledajte kako je izgledao skup podrške Rusiji u Beogradu:


2. Ko deli sadržaj i zašto?

Važno je saznati ko je prvi podelio objavu.

Da li možete da proverite identitet tog korisnika i da li je on pouzdan izvor?

Ljudi koji dele lažne snimke ponekad pokušavaju da prikupe lajkove i deljenja njihove objave.

Trenutak je uznemirujući i objave o situaciji u Ukrajini će verovatno naići na veliko interesovanje.

Ima i onih koji šire pogrešne tvrdnje sa drugim ciljevima - zbog njihovog političkog plana ili da bi namerno uneli zabunu.

Nekoliko mladih iz Ukrajine mi je pričalo o nalozima naklonjenim Rusiji, putem kojih se oni koji stoje iza njih raspravljaju sa Ukrajincima i bez dokaza tvrde da je rat „isceniran" ili da ukrajinske vlasti bombarduju teritoriju sopstvene zemlje.

Razgovarala sam sa jednim čovekom koji mi je objasnio da je pokazivao fotografije razorenog doma u blizini Kijeva, ali da ni to nije ubedilo vlasnike ovih naloga da govore istinu.

Mnogi od njih nemaju pratioce ili ih imaju samo nekoliko, koriste proizvoljna imena i profilne slike koje su pronašli na internetu.

Počeli su da dele objave posle početka invazije i teško je reći ko stvarno stoji iza ovih naloga.

Sa nekih naloga su se ranije širile lažne vesti o pandemiji korona virusa, a sada su se usredsredili na promovisanje teorija zavere o ratu.

Iste pogrešne tvrdnje, kao na primer da su ranjeni u bombardovanju „glumci", pojavljuju se iznova i iznova, a plasiraju ih ruske diplomate.

3. Zastanite pre deljenja objave

Mnoge stvari o ratu koje se pojavljuju na društvenim mrežama su zastrašujuće.

One dovode do reakcije i ljudi ih često dele bez prethodne provere.

Pogrešne informacije se šire zato što se služe našim emocijama i pristrasnošću.

Twitter

Ne radi se samo o negativnim emocijama - ponekad i priče koje bude nadu postaju vrlo popularne.

Iako one mogu pozitivno uticati na moral, doprinose haosu na internetu i otežavaju ljudima da shvate šta se zaista događa.

Rat informacijama se ne vodi samo preko društvenih mreža.

To je bitka ukrajinske i ruske vlade - obe pokušavaju da plasiraju propagandu.

Potrebno je zapitati se zašto određeni izvor nešto tvrdi i da li je ta tvrdnja potkrepljena dokazima.


Možda će vas zanimati i ovaj video: Kako se izboriti protiv anksioznosti koje izazivaju vesti o ratu


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk